(nema te matematike koja će pomoći ljudima da se bolje razumeju, uvažavaju, i vole, ako oni to ne žele)

Dva paradoksa proporcionalnog predstavljanja u USA kongresu

U drugoj polovini 19-og veka uobičajeno je bilo da se izradi tabela mogucih raspodela mesta po državama po Hamiltonovom i Websterovom metodu za razne veličine kongresa. Težilo se da se pronadje veličina kongresa koja će biti politički prihvatljiva (u smislu da će zasititi dovoljno zainteresovanih strana), a obično se birala veličina koja daje iste rezultate za

Problem Proporcionalnog Predstavljanja

Svoj prvi veto, prvi Predsednički veto u istoriji USA, George Washington je iskoristio u 1792 protiv odluke američkog kongresa da upotrebi Hamiltonov metod raspodele mesta u kongresu. Pre nego što se vratimo na političke detalje i motive vezane za ovaj veto probaćemo da damo jednostavan opis problema iz matematike politike koji je u korenu cele priče (dobro ste pročitali, prvi veto je, u suštini, utrošen na matematički problem). 

Da probamo jedan hipotetički primer. Recimo da je 1991 i da postoji

Nedavno sam u mojoj uobičajenoj šetnji netom naišla na sajt Music Psychology at Liecester
i interesantno istraživanje prof. Adriana Northa i grupe oko njega na Heriot-Watt University
u Škotskoj, o odnosu muzičkog ukusa i ljudske ličnosti.

Dajdžest verziju izveštaja o tom istraživanju

Inspirisalo me neshto shto sam chitala skoro a ne znam gde...dakle...

Idete u biblioteke jel da? Dali ste nekad nashli neshto u knjigama, neshto shto ne pripada tamo, neshto kao listic papira za telefonskim brojem? Mozhda ste chak i pozheleli da okrenete taj broj? Mozhda ste imali prilike da nadjete shtapic za chishcenje ushiju, metak, pilule, pornografiju, novac? Ja sam nalazila bube u starim knjigama, cvet lepo osushen i spreman za herbarijum,

Gde ce sve ovo da se chuva? Ovo shto mi pishemo na blogu, ovo shto je po internetu? Ko ce to da organizuje kako bi mi to nashli nakon 5, 10, 50 godina? Dali ce sve da se sachuva? Svaka biblioteka koja ima mogucnost baca svoja shtampana izdanja i prebacuje se na online izdanja. Gde ide ovaj digitalni svet? Dal ce nam ostati neshto opipljivo za buducnost iz ovoga veka ili ce sve da bude negde na nekom serveru za koji nemamo pojma gde se nalazi?

Pogledajte ovaj video koji je napravio Michael Wesch sa Kansas State University. 

Beograd dobio novo zaštićeno područje

"Svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu," kaže član 74. Ustava Srbije. Ustav, međutim, ne definiše pobliže šta je to poboljšavanje, pošto Zakonodavac zastupa, valjda, gledište da svaki građanin to već zna. I antički mislioci zastupali su slično gledište, da su ljudi tu da prirodu urede i poboljšaju,

Evo josh jedna studija koja je objavljena u petak 5-og decembra u BMJ (Engleski jurnal), a pisala o tome Pam Belluck u New York Times-u. Dr. Nicholas A. Christakis, sa Harvard Medical School i James H. Fowler profesor na departmentu politichkih nauka sa Universita u Californiji - San Diego, doshli su do zakljuchka da je sreca zarazna i da je ljudima drago kad komshija kupi novu kravu (da se tako izrazim).

U New York Times-u je pre neki dan Juliet Macur pisala o genetskom testu koji je dostupan od 1-og decembra ovde u USA. Kompanija Genetic Technologies iz Australije nudi ACTN3 test za utvrdjivanje sportskih gena kod male dece. Test je $149 i u Americi se nudi preko privatne kompanije Atlas, koja je u vlasnishtvu bivsheg kondicionog trenera sa Universiteta u Nebrasci (Lincoln). Test je veoma jednostavan jer zahteva samo uzimanje primeraka pljuvachke iz usta pomocu shtapica slichnom onome za chishcenje ushiju. Resultati se dobijaju u roku od 3 nedelja. Reslutati testa stizhu kao neka vrsta sertifikata

A Candid professor confesses

That half-secret of his success

Is not in his science, as such

Not in its marvellous so much

But in his bright and irresponsible guess

Od kad je Bojan poceo da radi na Human Genome Projectu, fantazirao je naglas: "Znas, jednog dana ce ljudi dolaziti kod tebe sa svojim genotipom i ti ces unapred znati verovatnocu da oni obole od bilo koje bolesti..." Nikada nisam verovala da masina moze da da odgovore na pitanje ljudskog zivota. Narocito kad su u pitanju karakterne osobine

Kad smo ovde na blogu nedavno dobili novu kolekciju emotikona, jako sam se obradovala, zbog novonastale mogućnosti da dodatno oplemenimo našu svakidašnju online komunikaciju.

Prema Albertu Mehrabianu u komunikaciji koju svakodnevno upražnjavamo licem u lice - poruke prenosimo pomoću: 1. govora tela, 55% informacija  2. tona glasa, 38% informacija  3. reči, preostalih samo 7% informacija

"Nemoguće", rekla bih na prvu loptu. Još više iznenađuje podatak - ako reči nisu usklađene sa govorom tela i tonom  u glasu,