gost autor:  mr Dragana Ćorić

 I smerna i aktivna i nalik na hobotnicu jer radi hiljadu poslova i ponekad besna i tužna i očajna i nervozna i majka i drugarica i ćerka i sestra i tetka i bratanica i komšinica i koleginica i daleka rođaka samo ne više sa sela nego iz neke od zemalja u EU...uvek i u svakom slučaju, bez obzira koju društvenu ulogu da igra, ona je uvek, na kraju svakog svog dana - samo ŽENA.

Da li znate ko su Minerva Argentina, Patria Mercedes i Marija Tereza? Nisu glumile ni u jednoj od poznatih telenovela, sem u onoj-životnoj.

Ovo je priča o njima. Možda je nekome ostala nepoznata.

У чињеницу да једна вест истовремено може бити пласирана на безброј начина и да свака њена верзија може код читалаца да изазове различите реакције, често и међусобно потпуно супротне, уверили смо се много пута. Када се тако нешто деси, обично је по среди намера аутора или његових послодаваца да расположење јавног мњења обликују у складу са неким интересом - тренутним или дугорочним, својим или интересних група којима припадају.

SLUČAJEVI ILI TRAGEDIJE MOJIH LJUBAVI (Prvi slucaj)

Dobar dan, (eh da je zaista bio dobar dan, gde bi mi samo kraj bio, ovako...!)

Ja sam Todorovic! Aleksandar Todorovic! Zapamtite to ime, i to prezime, ali ne zbog mene, nego radi vas - za svaki slucaj.

Užasan je osećaj kada se priča mora započeti sa ''bio je topao ili tmuran dan'' i tome slično, ali nekada se od te konvencionalne, da ne kažem – ustaljene rečenice, ne može pobeći, i zaista je bio topao junski dan, tek što su prestale kiše koje su danima padale, igrajući se sa mojim živcima, i na čiju me je pomisao sad bolela glava, sve je nekako bujalo, mirisala je lipa, nisam se ni na poslu mnogo umarao, dolazio sam kući zadovoljan i odlazio do obližnje prodavnice, čiji je vlasnik otac mog prijatelja, i gde sam oduvek, takoreći, uživao beneficije, da ne ulazim dublje u

(Ili - zašto muškarci ne idu na more)

Na sred bašte restorana „Jaja na oči" visi ogroman plazma TV čije su ivice potpuno izlepljene etiketama domaćeg piva. Na podu je zeleni itison u ulozi veštačke trave, a u uglu pod zvučnikom saksija nezalivane lozice. Pod njom, kao Cezar u starom Rimu, debeljuškasti kelner lista srednje strane jednog dnevnog tabloida i češka brkove. Na programu su vesti lokalne TV stanice.

„Iz kabineta predsednika našoj televiziji je rečeno da će biti formirana posebna komisija koja će utvrditi okolnosti pod kojima

Svakoga, čini mi se, obeleži neki prizor iz detinjstva. Obično nasilna scena koja potresa  ili obeshrabruje, čije se značenje ukopča tek kasnije, u zrelim godinama. Jedna takva scena odigrala se na peronu železničke stanice Beograd Centar.

            Prokop, nedelja ujutro.