2008-11-19 19:19:11

Mir u nashim zhivotima

njanja_de.manccini RSS / 19.11.2008. u 20:19


"The way to achieve inner peace is to finish all the things you have started and have never finished."

Neki struchnjaci (iliti kvazi struchnjaci) savetuju da ako zhelimo da postignemo unutrashnji mir treba da zavrshimo sve stvari koje smo zapocheli nekada a nikad ih nismo zavrshili. Nekako mi je bilo teshko da verujem da je ovo nachin da dodjem do unutrashnjeg mira, a prilichno sam sigurna da to i nije jedini nachin. Ali reshih da poslusham savet. Tako ja krenula kucom i trazhim shta sam sve zapochela a nisam zavrshila. Nemate pojma kolko sam stvari nashla. Nije ni chudo shto se

 
2008-11-17 16:14:53

Whatever emerges….

Milan Novković RSS / 17.11.2008. u 17:14

Multiplicity1.jpg...samo da nije "..the proverbial straw that breaks the proverbial camel's back ".

Razmišljam, kad bi se pisale naše biografije, nije bitno koliko kome beznačajne ili značajne, koliko bi nas taj posao rado dalo nekom drugom da ga uradi za nas!

Mali broj, ja mislim. Ili mislim da mislim, a u stvari su drugi smislili za mene. Jedan od njih:

I do now have to say', said Don Quixote, ‘that the author of my history was no sage but some ignorant prattler, who started writing it in a haphazard and unplanned way and let it turn out however it would, like Orbaneja, the famous artist of Úbeda, who, when asked what he was painting, replied: "Whatever emerges"' (Don Quixhote, Part II, chapter III).

To da samo budale nikad ne menjaju mišljenje je mudrost često na mestu, to da društvo ne ceni naše česte promene mišljenja fakat, a to da mišljenje umemo da promenimo toliko brzo koliko brzo umemo da se premestimo iz jednog konteksta u drugi me podseća na knjigu "Mulitplicity" Rite Carter i njen intervju za BBC R4.

 
2008-11-16 22:25:56

Masline – vreme uživanja [2]

Budimac RSS / 16.11.2008. u 23:25

Slično šljivama berba maslina ne počinje branjem plodova direk' s drveta nego skupljanjem onog što otpadne posle kiše i/ili jačeg vetra. Sezona skupljanja počinje u drugoj polovini oktobra i upravo je završena. Posle nje, baš kao i šljive, preostali plodovi se otresu (druga polovina novembra, decembar).

 
2008-11-12 04:21:38

"Namenjeno onima koji će se prepoznati"

trener92 RSS / 12.11.2008. u 05:21

 

Saosećam sa onima čija

"pakost proizilazi iz saznanja o sopstvenoj inferiornosti"

R.K.

Samo toliko i ovo je previše!

 

 

 
2008-11-08 01:32:15

" Nije nego...."

trener92 RSS / 08.11.2008. u 02:32

 -nešto malo "lokalno-


-Gde si ......(treneru)? Koliko je prošlo da se nismo videli?


* Par godina, Cila ! Jesi´li ovde ili u onim "skandinavskim zemaljama", a i šire "majku ti božiju"?*


-He, he...Soprajz! Ovde sam , kod mojih "ludaka" u Somboru! Sećaš se njih?


*Kako bi mogao da ih zaboravim*


- Daaaa, kakav su (smo) pichvajz pravili kad smo ih vodili na boom , pa kod "česme",pa u "Begeš" na Kleptona, pa...mnogo toga dobrog , pozitivna energija na sve strane, "good old times" i ...
....kullllaža

 
2008-11-04 16:23:22

Masline – vreme uživanja [1]

Budimac RSS / 04.11.2008. u 17:23

m3.4441.jpgKad smo birali mesto (plac) na kome bi gradili kuću jedan od kriterijuma je bio da ne bude "go", odnosno, da ima neko drveće na sebi. Mesto koje smo posle godinu dana potrage u radijusu od 30 km od Bodruma odabrali je ispunjavalo taj uslov. Zatekli smo vrlo lep dud, šest starih krušaka (ah, kad bih imao kazan – ove sezone rodile ko lude), par smokvi, nekoliko stabala nara, nekih divljih krušaka i što je najvažnije jedno dvadesetak (da budem sasvim iskren nikada ih nismo, ono baš skroz, prebrojali) stabala maslina.


 
2008-11-02 22:03:53

Zdravo, kao Dren

AlexDunja RSS / 02.11.2008. u 23:03

cornus_mas.jpg

 

Bilo je rano proleće 99'te.

Život se vraćao u normalu, deca su već stasala,

odlazila od kuće na sve duže vreme

zaboravljala na podrum, i nedefinisani strah.

Ja sam, inače, ono što zovu "urbani tip". Ne volim mnogo da idem u


"prirodu", nikada nisam kampovala. Kroz moj grad protiče reka o kojoj je

 

svako ko o sebi misli da je pesnik napisao bar po jedan stih. Ja sam

je

 
2008-11-02 14:21:43

Bitka u Kruger parku

gordanac RSS / 02.11.2008. u 15:21
 
2008-10-31 19:28:37

U Naručju Vremena

Unfuckable RSS / 31.10.2008. u 20:28

Boomp3.com melttime.gif

Ako bih imao novca koliko i slobodnog vremena, to nipošto ne bi valjalo. Mislim - para, uvek nekako ...nađese, snađese,kradese

 

 

180px-Da_Vinci_Vitruve_Luc_Viatour.jpgRazmišljam kako su mnogi zakoni u stvari prokletstva, neki fizički posebno. Na trenutke samo i možda bi tačnije moglo da se kaže kako su mnoga prokletstva horizontalnije kategorije pa su dobre šanse da će mnogi od nas prvo da ih primete u fizičkom svetu.

Ima mišljenja da nam uglavnom geometrija podupire intelektualnu srž i da posle nje dolaze derivati, abstraktni, lingvistički, numeriči i ostali. I pored toga što nam geometrija, i dovoljno je da se ograničim na nju, donosi i beskonačnost, ako rastegnemo maštu pa pokušamo da se pogledamo u nekoj veličini, npr, "sve" što nam Njutnovi zakoni kažu je da smo "poprilično" self-referencijalni, vrtimo se oko jednog te istog težišta dok nas neko ne pogura sa strane.

I kako strane širimo u jednom trenutku nemamo više nikog da nas pogura. Realm bez ikoga i ičega nam je stran. Mi, u stvari, u takav realm ne verujemo.

Pretpostavljam da će mnogi mlađi među nama doživeti da odu u svemir, na izlet, u najmanju ruku u bestežinsku orbitu oko zemlje. Bestežinstvo ima i jednu suroviju dimenziju, "svuda" prisutnu ali u bestežinskom očiglednu - zamišljam atronauta na pet metara od svemirskog broda. Brod miruje i astronaut miruje, u relativnom smislu se ne pomeraju. Ono što je prokleto u ovom performansu je da ne postoji autonomna akcija od strane astronatuka koja može da ga značajno približi ili udalji od svemirskog broda. Astronaut je yarobljen u vrlo ograničenom prostoru, a bez lanaca, lisica i ostalog, potpuno slobodan, a potpuno zarobljen.

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana