Za mene, sopstvenog hroničara, sutra je još jedan jubilej. Osim onog zajedničkog i tužnog, jedan intimni i važan. Tog dana sam prvi put u životu dobrovoljno dala krv.

U neverici da će se uveče desiti ono čime su nam mesecima pretili, provodila sam najnormalniji radni dan, pokušavajući da držim konce posla u svojim rukama i da ignorišem opštu zbrku i loše informacije. Nisam noj s glavom u pesku - već se trudim da mislim i izgovaram samo ono što želim, a želela sam mir.

Usred posla zazvonio mi je telefon i poznanica me je panično i plačno o nečem obaveštavala.

''Stani

Takva sam ti ja.. Da mi čovek prst, ja odmah celu ruku... Pusti me malo da komentarišem sa njegovog naloga, a ja dohvatim da objavljujem svako malo po neki tekst.. Ko mu je kriv, kad mi je dao ruku (ili sam ja njemu?)..Elem, na ovom blogu opet piše: Biljana FN

Iskoristiću formulu gazda Milutina od pre par dana... Ovo nije blog o tenisu, ali tenisrekama mora da počne.

            Pre neki dan dve vesti sa Indian Wells-a: Jelena ispala, Ana prošla.. Komentara na prvu vest bilo je 78, na drugu 35, da bi do završetka ovog broja stiglo do 94 – 40. Kvantitet

Čim se rodimo babica nam izmeri težinu i dužinu. Dok smo bebe, isto merenje se ponavlja na svim kontrolnim pregledima kod dečjeg lekara.

Mame mere koliko, i da li smo iz obe dojke sisali podjednako.  Kasnije odmeravaju da li smo do prave crte na flašiici popili mleka, a zatim mere koliko smo spanaća i mrkvice poruckali.

Ako se razbolimo mere nam temperaturu i po više puta dnevno.

Čim malo porastemo i sami počinjemo da merimo. Dečaci mere redovno dužinu, a ponekad mere i obim one

          Baskijat (Basquiat) je umro 1988. godine, još nije bio napunio tridesetu. U dvadeset i trećoj je već bio cenjen umetnik, smatran čudom, zaista velikim talentom. Bio je umetnik, ali ona vrsta umetnika koji nastaju rođenjem, ne obrazovanjem. Lagao bih kada bih rekao da u potpunosti shvatam njegovu umetnost, ali me ona uznemirava i meni je to sasvim dovoljno. Kada kažem uznemirava,

Jedno vreme, nekako, se provlačilo da je atentat na Zorana Đinđića izvršen u 12.45, međutim u poslednje vreme, opet nekako, se iskristalisalo u medijima 12.25 (ovo vreme je pročitao Čović u zvaničnom saopštenju Vlade), što baš i nije tačno. Mnogo je priribližnije tačno da je pucano negde oko 12.42-43 (pa može da se zaokruži na 12.45).

HAMLET: Do you see nothing there?

QUEEN: Nothing at all, yet all that is I see.

Kažu da ako želimo dobro deci treba da ih obučemo, nahranimo i pustimo s uzice.

Slično, pretpostavljam, važi i za odrasle. I ne samo one koji su manje srećnim okolnostima upetljani u uzice prvenstveno ekonomsko političke prirode.

Od gory "tell me something" mehurova naše, bliske ili tuđe prolaznosti koji s vremena na vreme požure na površinu, do mnogo nežnijih, a uvek prisutnih i uvek nevidljivih demona u obliku finih niti, danas svilenih sutra buđavih, a uvek tolikobrojnih da nas svako novo rađanje i svaki novi prvi koraci uvek vode tamo gde smo već bili.

Možda na one prve nepokidane uzice, danas okoštale, ono prvo udaranje u još uvek gole grudi, danas tupo, a možda na mesto onog prvog plamena, danas tihog i pokornog.

 Video sam najbolje umove moje generacije uništene ludilom, izgladnele histerične gole,
kako se vuku po crnačkim ulicama u zoru tražeći besni fiks,
anđeoglavi mangupi gore za drevnu nebesku vezu sa zvezdanim dinamom u mašineriji noći...

           Ono što me privlači u džezu jeste upravo sloboda, neizvesnost. Od onog trena kada pesma počne, vi joj se prepuštate, ali ne znate

''Čini se, meni je suđeno
da živim sanjajući.
Životu koji sav je od sna
smrt ne može nauditi''

Manuel Altolaguirre

  "Mnogo je onih
koji život troše, uzalud bežeći od sopstvenih senki;
istovremeno grabe od aveti, usput ih jureći,

Mala devojčica je bila sva zabrinuta zbog očevog ponašanja i hladnog odnosa prema njenoj mami. Nije mogla da razume zašto je to tako. Ni njena mama nije to razumela. Devojčica je mislila da je možda zbog lošeg zadaha koji njena mama ima...

Kad muž I žena počnu da idu sebi na živce nije to zbog
nekih velikih razlika u stavovima nego zbog serije malih sitnih stvari koji su neprijatni za diskusiju. Jedna od tih stvari je halitosis (loš zadah). Nije lako živeti sa lošim zadahom iz usta. Nije lako ni reći čoveku da je to tako jer je tema baš neprijatna