Ja sam ostala bez teksta.

Vi me znate, i znate da se to desava retko.

Odakle da počnem?

Vi me znate. Znate da TV gledam retko. Skoro nikad.

Znate da nisam gledala reality  show programe tipa Big Brother,

Idol, etc. I ne volim. Dosadno mi. Eto.

Takva sam. Nisam gledala Sex & City, Eurosong....nisam od te vrste...

Al baš.

Secate se mog bloga, 

http://blog.b92.net/text/3077/Mamasgotabrandnewblog/

 Pogledajte, molim vas, ako se ne sećate.

Kao prvo - zahvaljujem se A. Stošiću – The Teči, čiji je izvanredan blog "normalni ljudi" bio inspiracija za ovaj skromny tekst. Da budem potpuno iskren, svemu je pripomoglo i par komentara Dr Wu -a

   Poprilično često se na blogu, na raznolikim temama, susrećemo sa "starom Jugoslavijom".
Da li su to : muzika, TV, sport, putovanja, geografsko prostranstvo, političke zavrzlame, rat, pokolji, nacionalizam, navijači, zločinci,

Hodam vrelim ulicama. Kroz glavu kolaju raznorazne misli. U stomaku mi blagi grč.
Pokušavam da razgraničim emocije. Ne ide mi.
Do odredišta imam nekih 10 minuta i u početku mi izgleda da nikada neću stići, a onda shvatam da mi je korak sve sporiji. Ne znam zašto. Tražim uporno trag misli koji bi mi objasnio, makar i u naznakama šta mi se dogadja.

   Kao što već jednom negde zapisah : "Odsustvo rada = prisustvo nerada = sreća"
Osim ako ne pazite šta čitate. A , jakaotakav – nisam pazio.

   Valjajući se po plaži pre par – sada mi već izgleda – godina, upada mi, redno, u šake "jedan od onih magazina" – onih, što im naslov ne zapamtite, a kupuju se na aerodromu ili štajgi na kilo, "da se ima za put" , preskupi su, a svi liče jedan na drugog.
Lista ti tako, mlađahni Unfuckable, lista.....red slanine, red šunke..... i ne sanja da je ugazio u minsko polje.
(Da se predstavim

Ove godine nisam bio na moru (niti cu ici).

Odakle meni, rodjenom u sred kontinenta, na 500 metara od pokusaja reke, poriv za kafom na ovakvoj terasi?

   U sred ovog letnjeg olimpijsko – gruzijskog žara, vidim da niko, sestre blogerke & braćo blogeri, nije reagovao na ovu skandaloznu vest koja je duboko potresla menekaotakvog & moj Mali Osećaj za Pravdu.
Onu Pravdu koja treba da je ista za sve, da budem precizniji.
Vest možete pročitati – ovde.
   Sasvim sam siguran da, kao što smo i Mi ovde omogućili ulazak mnogih poznatih svetskih brendova i lanaca – bez straha

8. avgust 2008. | Izvor: B92

Zvezda u petak dobija novu upravu

Kako nezvanično saznaje B92 u petak će biti saopšteno novo rukovodstvo košarkaškog kluba Crvena zvezda

Zbogom (hvala bogu)

Predsednik: Mirko Petrović
Direktor: Igor Žeželj

Foto: Mira Zdjelar

Jednog vrelog i prašnjavog tropskog popodneva moj kubanski poznanik (recimo da se zove Hugo, imena ponekad pomažu da priča lakše teče) i ja prolazili smo kolima kroz Marianao, čija je 114. ulica, glavna saobraćajnica koja zapadni deo Havane povezuje sa aerodromom, još uvek bila sveže okrečena za Samit nesvrstanih, tog u svetu zaboravljenog i marginalizovanog pokreta koji još uvek zauzima vrlo važno mesto u kubanskoj spoljnoj politici. 114. ulica podsećala je na pozorišne kulise. Pošto su tuda prolazile gotovo sve delegacije Samita, sve oronule kuće u njoj sveže su okrečene u živopisne boje - zelene, žute, plave, sve zamislive. Naravno, čim se sa glavne ulice skrene, decenijama stari i ofucani, nekada beli malter, odvaljuje se sa onoga što je ostalo od zidova. I tu, ipak, ljudi stanuju.

Upalim TV da pronađem gde mogu da vidim Noleta, i na moje iznenađenje, shvatim da sam okasnila - izgleda da je ovaj put lako pobedio Nadala.

Vrtim dalje kanale, kad na TV'Pink' film 'Kozara' i pobegnem glavom bez obzira... Uključim neki muzički kanal i dohvatim se peglanja. Al' ne lezi vraže, 'Kozara' mi i dalje u mislima.

Neću da je gledam. Odlučno NE!

To je jedan od filmova zbog kojih sam u detinjstvu mnogo puta sanjala da me jure Nemci, sakrivala se u snovima iza nekakvih drvenih taraba, žbunova, gledala kolone Nemaca koji prolaze i viču 'Halt!' i govore

Martha Powers

Tesko je pratiti Martu. Prica kroz zube, jako brzo. Gleda u pod, i skace s teme na temu. To je tako, medjutim, samo kad prica.

Uglavnom ne prica. Gleda, kao sto rekoh, u pod, prima narudzbe, natoci pintu Guinissa ili uspe koji viski, uzme krpu,