AleXandar Lambros

  Noćas će svakom od nas biti vraćeno ono što je proletos onako bezobzirno i divljački oteto.
Dobićemo 1 sat.
Neki od nas će pokušati da u tih sat vremena nadoknade toliko toga propuštenog, neko će biti sasvim ravnodušan, a neko će spavati jedan sat duže.

„То лице што није лице, ти дани што нису дани,
Ти дани рањених лица, та лица као табани;
Трње им не може ништа и ништа - удари...
А свако од туге за дан као век читав остари"

Током оних бурних деведесетих почео сам да одлазим у једно шумадијско село у близини Смедеревске Паланке, на путу ка Тополи. И данас одлазим тамо. На први поглед сам се заљубио у тај крај Србије. Предивни предели, са благо заталасаним брдима на којима су виногради и воћњаци, са њивама у подножју тих брда на којима се на благом ветру таласају жито, кукуруз или сунцокрет. Са две реке, Кубршницом и Јасеницом, богат је лековитим изворима воде.

Кажу да је у доба деспота Стефана Лазаревића ту био смештен лазарет за лечење болесника, а постоје и записи и трагови о некадашој средњовековној тврђави Некудим о чијем постојању и данас имамо један од доказа у називу једног од села у том крају које се зове Придворице.

Захвалан сам неизмерно онима који су ме тамо одвели први пут и баш сам много заволео тај крај и те људе који тамо живе.

   Mogao sam imati možda 5-6 godina kada sam se, ne prvi put, susreo sa zgađenim pogledom moje Starije Sestre ( a, mogao bih u daljem toku da je prigodno skratim na SS...hm ?) - ali, povod je ovog puta bio nešto drugačiji...( do tada – uglavnom joj je muku & prezir izazivalo već samo moje postojanje ...)
  Bio joj je rođendan, juli, prelep i topao.
  Jedva susprežući bljuvanje procedila je nešto tipa : „ Ti si insekt....akrep....bljakk ! Mi smo, bre, gospoda, uvek čisti, živimo u vodi, ....ne u rupčagama...Nas...jedu....

Част ми је угостити аутора и блогоколегу nikvet pn

Дана 01.12.2022 навршавам 40 година ветеринарске праксе. Сматрам се привилегованим. Много колега није имало ту срећу. Попустило здравље, воља, животне околности. Мени се посрећило ето четири деценије.

Шта је то што се мени посрећило

"Ne, uopšte ne mrzim političare, političari me ne interesuju. Taj tip uma - potpuno ekstrovertno, na imidž i na moć usmereno razmišljanje - nalazim to dosadnim. Drugim rečima, političari me gnjave. To prosto nije vrsta ličnosti koja me zanima.

Politički konflikti su samo površinske manifestacije. Ako se konflikt javi možete biti sigurni da izvesni centri moći nameravaju da produže taj konflikt, jer se nadaju da će profitirati od te situacije.

Ovog mladića (28) huligani su pretukli 17. septembra na Obilićevom vencu u centru Beograda, uoči fudbalske utakmice beogradskog Partizana i francuskog Tuluza. Policija je dva dana kasnije uhapsila 11 osoba osumnjičenih za napad na francuskog državljanina.

Гледам вечерас дуел Хрватска - Шкотска на Европском првенству у фудбалу. 

Пошаљем током првог полувремена поруку једном другару, који такође прати фудбал, а која отприлике гласи да је Лука Модрић право фудбалско благо. Он најпре не одговори ништа (видим да је одмах видео поруку), па је тек после десетак минута казао, парафразирам - да Лука није лош играч, али да га ја прецењујем. Наглашавам, што се Луке тиче немам на уму само ову, вечерашњу утакмицу против горопадних острвљана, већ имам на уму последњих 7-8 година колико га активно уочавам, што у клубу, што у репрезентацији, а у обе варијанте је врхунски. Након неких пола сата или нешто више, кад је поврх невероватне игре у пољу Лука Модрић са дистанце забио ретко леп, префињен "школски" гол десном спољном, и то у баш незгодном тренутку кад се резултат клацкао, и то на утакмици која је "бити или не бити", опет контактирам поменутог другара, но, он ми овога пута ништа не одговори. 

Онда кажем у себи - ми имамо Новака, они Луку.