Гост аутор: Омега 68

Јесте!

Овај свет ускоро мора да стрефи нека катаклизма, неки потоп, промена полова, нешто што се већ дешавало више пута.Уништење Атлантиде, Содоме и Гоморе, фосили слатководних организама у Црном мору или отисак воде на пирамидама Египта су докази да ће бити оно што је већ било.

Sve je logično:

  - Evropa želi da sjebe US 

  - US želi da sjebe Evropu

  - UK malo žele da sjebu sve druge ...

  - ... a malo ne žele da ih sjebu

  - NATO želi da sjebe Rusiju

  - Rusija želi da sjebe NATO

  - Nemci malo žele da sjebu Rusiju ...

  - ... a malo ne žele da ih sjebu (jeftina energija)

  - Francuska želi da sjebe Nemačku

  - Nemačka malo želi da sjebe Francusku ...

  - ... a malo ne želi (jeftina struja)

  - Japan želi da bude sjeban

  - Turska želi

Полиморфизам "дан мрмота" алегорије је посластица, мисаона, инстинктивна и егзистенцијална.

Добро, сваки полиморфизам је помало и по својој природи self-referential,  пошто ми у другима и другоме, па себи, тражимо инспирацију, простор за позајмљивање и крађу, поклањање и поклоне.

Иако мени механика алегорије највероватније не иде много даље од филма "Groundhog Day", тј не сећам се, претпостављам да сви алегорију, тј "алегорију", осетимо по први пут као обавезно одело убрзо после рођења, и за живота нас она ретко напушта. Тачније, пре би се рекло да нам се она полако увлачи у кости и постаје део костура.

Да је свет праведнији било би интересантно посматрати како се алегорисјки шум помера у једну или другу страну, обојен на један или други начин, од културе до културе и од времена до времена.

  - Bulevar srušenih snova ili Belgrade by Night - 

  Kada govorimo o muzičkoj erupciji s kraja sedamdesetih i početkom osamdesetih, postoje neka mesta i neka imena koja nikako ne smemo zaobići. 
Podsetimo se, tih godina... lagodno i udobno je bilo okupiti ekipu od par sličnih, i uz malo sreće i par rifova zajahati novi talas koji je plavio Evropu. 
  Solistima je sve to išlo malo teže, ili – specifičnije bar, naročito ako usled hroničnog nerazumevanja okoline, od ranog detinjstva, uz osvedočeni supertalenat, izbruse manifestno osobenjaštvo kao „odbranu od svih zala“ i praktičnu osobinu da idu glavom kroz zid....pa - negde dobiješ, a negde izgubiš. Upornost izvitoperena do destruktivne tvrdoglavosti, vanserijski dar koji ostaje nedorečen okovan imperativom kvalitativne perfekcije, pogrešni izbori i pravi izbori...
Ovo bi mogla biti priča o tome.

Gore, uzbrdo po bulevaru, podosta iznad Đerma ima pekarica. S desne strane. Jedna jedina. Bez konkurencije podivljalih modernističkih pekara.

Pravcata tesna pekara sa uzalud svaki dan ribanim pločicama, koje su bile i ostaće otužno bežaste. U njoj se iza jedine tezge guraju bar tri prodavačice koje komšijaju svakog kupca uz prateći srdačan osmeh.

Iz te pekarice se letos vio jutarnji red. I ja u njemu. Jer iako ta uzbrdačka pekara nema hleba, ima takve kifle posute suncokretovim semenkama, zbog kojih Žmuu nikada nije teško da me u nju pošalje. Pomenute kifle nemaju veze sa izvornim, austrobugarskim shvatanjem dotičnog hlebnog rođaka, jer su na ivici kolača svojim slatkasto-mlečnim ukusom. Kifle po definiciji bulevarske pekarice su samo malečki hlebovi. Hlebni prsti. A kako je trend zdrave hrane dopro i skoro na vrh bulevara, to se u njenoj kratkoj, zastakljenoj polici, šepuri nekoliko vrsta tamnoputih kifli, posutih raznim sortama semenja.

...dobar vam dan!

Svetsko prvenstvo u fudbalu je više nego praznik, to mu nekako dođe kao medeni mesec :)

Planetarno najvažnija (sporedna) stvar

- uživajmo!

Nagrada za hrabrost, talenat i pristojnost 

 

Posle  ogromnog interesovanja za izvestaja Dick Marty-ija, document je postao i  sluzbeno dostupan javnosti na web sajtu Saveta Evrope.


Sutra ce izvestaj biti zvanicno predstavljen na sastanku Komiteta , a sam Dick Marty ce imati konferenciju za stampu.
Sinoc, posto je britanski Guardian stavio izvestaj na web stranu, nije bilo znacajnijeg stranog medija, koji nije imao pricu.

Izvestaj mozete na nadjete na ovoj web adresi:

Зашто на Србију, мало-мало, ударају толике хорде, као да овде постоји некакав јединствен мед живота који се по било коју цену мора коначно отети?!

Обично су ти ратови на нашем тлу били више од рата – не војска на војску – већ сатирање нејачи, депопулација, уништавање културе, затирање вере и обичаја, спаљене библиотеке, свеци