Februarsko je veče '74. Dok krišom ispod oka bacam pogled na sat čekajući 7 i 15 i početak majstorice u Frankfurtu gde će se Špancima dogoditi Katalinski, cedim poslednje atome strpljenja da ostanem miran dok stari Mađar štekće makazicama oko mojih ušiju. Pogodba je „šiške za utakmicu" i tu dileme nema. Da je uslov bio „nularica"- pristao bih.

Garnizonska ambulanta Črnomelj bila je centralno postavljena prizemna zgrada obložena tamno smedjim ukrasnim lajsnama, od ostalih kasarnskih objekata odeljena travnjakom s jedne strane, i poligonom za obuku s druge, severne strane. Pročelje objekta krasio je veštom rukom iscrtani veliki krst sa kracima jednake dužine. Očigledna želja autora, možda nekog ambicioznog vojnika iz prethodne generacije, biila je da to bude znak Crvenog krsta, on bi u skladu sa Ženevskom konvencijom objekat ove vrste štitio u sličaju agresivnog napada. Međutim, moler je umesto crvenog krsta na beloj pozadini,

Posebna relativnost je korektna kad su gravitacijski efekti zanemarivi ili vrlo slabi, u protivnom mora da bude zamenjena opštom relativnošću. Kod vrlo malih skala, kao što je Plankova dužina i ispod toga, takođe je moguće podbacivanje posebne relativnosti zbog efekata kvantne gravitacije. Bez obzira na to, za makroskopske skale i u odsutnosti jakih gravitacijskih polja, posebna relativnost danas je univerzalno prihvaćena od strane zajednice fizičara, a eksperimentalni rezultati koji joj naizgled protivreče se smatraju plodom neponovljive eksperimentalne greške. Uzevši u obzir da u fizici postoji sloboda definisanja jedinice prostora i vremena, moguće je jedan od dva postulata relativnosti prikazati tautološkom posledicom definicije, ali to nije moguće učiniti sa oba postulata, pa su u kombinaciji njihove posledice nezavise od individualnog izbora definicije prostora i vremena.

Srpska srednjovekovna istorija prilično je škrta sa podacima kada su u pitanju žene koje su je delimično oblikovale. Narodno, usmeno predanje je još škrtije i prilično neobjektivno.  U usmenoj tradiciji veoma je bilo živo,  (i lepo) sećanje na Oliveru, Lazarevu ćerku, udatu za Bajazita. Njena žrtva bila je za to vreme sasvim uobičajena i manje-više nije čak ni imala drugog izbora. Njena sudbina bila je na koncu nesrećna jer je i pored velikog uticaja koji je imala na odnose Imperije i Srbije, poštovanja u okruženju i nesumnjivo raskoši, podelila tešku sudbinu svog muža. No, ovo nije priča o Oliveri. Nije priča ni o Irini Kantakuzin, ženi Đurđa Brankovića, koju je predanje ovekovečilo u slici Proklete Jerine zarad čijeg hira se gradi velelepna tvrđava.

Ovo je priča o Mari Branković. Ko je Mara? Zašto je Marina sudbina zanimljiva? I još zanimljivije zašto je Marina sudbina zaboravljena i skrajnuta? Zašto o njoj ima više podataka na stranim jezicima, nego na našem? Da li se iko od vas seća da ju je ikad pomenuo neki profesor istorije, ma kad da ste je učili?

Pred našim ulaznim vratima sede dva imperatora. Julij i Maksim. Prvi je svoju imeratorsku individuu maskirao u jednodelnog Spajdermena, dok je drugi, još mlađi vlasnik velikog imena i samo četiri zuba, za ovo predstavljanje javnosti dekorisan pidžamom i obuven u par plavih medvedića. Upravo on već pola sata tera hodnik da odjekuje njegovim vežbanjem budućih javnih nastupa, koji se rastoležu od cikanja do brundanja medveđeg mladunca.

Nad imperatorima bdi carica baka koja sobom podupire dovratak otvorenih vrata, čuvajući tako i garsonjersku imperiju koja joj se prostire iza leđa.

"KISS je delanje, Occam oštrica je razumevanje"
U rasponu od sedam vekova među ljudima, a u sasvim različitim oblastima, se javlja jedna te ista, šarmantna, zavodljiva, skoro utešna (i meni tako očigledno istinita) ideja o - neizbežnoj jednostavnosti svega. Ideja koja nam je (paradoksalno) izgleda tako neverovatno komplikovana da je ljudi sasvim retko pominju ili primenjuju, ako uopšte.Kao da ljudi ne vole kad je jednostavno.
Ideje jednostavnosti su o tome kako je sve ono što ljudima nije jasno, nad čim su zapitani i što vide kao privatni, sopstveni, naučni, istraživački ili opšti problem, sve ono što nam izgleda sasvim nerešivo, da je sve to ustvari takvo da, pre ili kasnije, (našim radom ili samo od sebe), dobije jasnoću, rešenje, odgovor koji je upravo najjednostavniji mogući od svih mogućih odgovora i rešenja koji su nam (možda) padali na pamet.
Od ovih dveju ideja razdvojenih vekovima, prva - Occam`s razor (Okamova oštrica, britva, sečivo) potiče iz XIII veka, a druga - KISS iz XX veka.

- Halo?
- Jel to Sofija?
- Jeste.
- Ja sam Boban, javio sam se na oglas...
- Kakav oglas?
- Pa, ovaj oglas lične prirode, za partnera i to...
- A? Šta pričate vi? Nisam dala nikakav oglas. Otkud vam moj broj?
- Pa, nakon prvog kontakta, kada sam vam se javio mejlom, ostavili ste mi kućni broj telefona...
- Ma, nije mi se niko javio mejlom na oglas koji nisam dala, to će biti neka gadna greška.
- Pa jeste

-      Kad krećete na Exit?

-      Sutra…

-      Da poneseš nešto toplije…

-      Pusti dete, odrastao je čovek…

-      Ti ćuti…

-      Mama…

-      I ti ćuti, da uzmeš jaknu, onu šuškavu…

-      Aman, ostavi ga na miru…

-      Ne mešaj se, vidiš prognozu…

-      Mama…

-      I kišobran uzmi…

-      Jesi ti normalna, izgledaće kao budala, svi mokri samo on na snimku sa dva metra štrči k'o deda s kišobranom…

-      Mama…

-      Rekla sam kišobran…

-      Ali mama, idem na Exit, a ne u Amazoniju…

-      Lepo ti kaže dete…

-      Ti ćuti, a ti uzmi onaj tatin kišobran…

Ovo je zahvalnica talasu koji je mnoge autore izneo na površinu i učinio ovo mesto mnogo bogatijim.  

Trajao je, otprilike, 16 meseci.

Bilo je lepo, bilo je kvalitetno, bilo je zabavno.... nadam se - biće opet.

Onomad, dok sam jednom rukom peglala, drugom pokušavala da ne sapalim večeru, a trećom kačila novi turnus veša, na prozoru u svet, zvanom televizija, počeo je dnevnik, kome sam mogla da posvetim samo jedno uvo, jer je drugo očekivalo poziv poslodavca, u cilju slanja izveštaja o potencijalnom referendumu na temu slovenačko-hrvatskog pograničnog čupetanja.

-        Maaama! Gde su moje čarape?

-        U fioci.

-        Gde je fioka?

-        U ormanu u hodniku.

-        Gde je hodnik?

-        Ućuti već jednom, gledam dnevnik...