Gost autor: Zastupnik

 

Kraljevo – Vrnjačka banja – Trstenik - Kruševac

Probudio sam se sa prvim suncem, provirio iz šatora da utvrdim da li još sanjam ili je nestvarni šum vode koji je dopirao spolja - Ibar voda? Buđenje kao iz bajke – avgustovsko jutro a ja tamonegdeunekomgradu pored bistre reke.  Odmah sam počeo sa jutarnjom toaletom što je podrazumevalo i jutarnje kupanje u Ibru. Kad sam sve obavio i počeo sklapanje šatora i pakovanje, iz obližnjeg kafića me pozvao neki čovek na kafu. Rado

 
2017-11-28 16:56:11

Metakritika*

bocvena RSS / 28.11.2017. u 17:56
Vrlo retko analiziram prošlost. Previše toga sam potisla i isto toliko pretvorila u anegdote. O najboljim i najgroznijim događajima iz detinjstva i mladosti govorim nekim neprirodno mirnim glasom, kao da pričam o nepostojećoj osobi o kojoj sam čitala. Nanosi vremena toliko su distorzirali sliku, da zvuk sećanja podseća na kompjuterski generisan glas. To je neka izmaštana devojčica i devojka koja je bila mnogo iznad života koji joj se događao. Sebična, ironična, preglasna i ponekad gruba, poput ježa koji se sklupča kada oseti opasnost, a onda raširi ručice kada ga pomaziš po stomaku. Naizmenično sam bežala od drugih i predavala im se, čuvajući krhku celovitost osmehom ili režanjem.

O, kako sam bila nesigurna.
I tako jaka.
 
2017-11-28 09:46:34

Повесница једне сиротиње

alselone RSS / 28.11.2017. u 10:46

Autor: Omega

 Omega je banovan pa me je zamolio da objavim blog u njegovo ime. Biće sprečen da komentariše, ali to vas ne treba da sprečava. 

Не знам да ли знате тај осећај, кад уместо да живите пуним средовечним плућима, чекате да се тај дан некако сврши да се што пре дотетурате до следеће мизерне половине плате и да се напокон деси неки преокрет...?

 

 

Dok budem mirovala, povemeno ću ustupati mesto drugarima cikloputnicima koji nemaju autorsku opciju na ovom blogu. Uslov je da tekstovi budu zanimljvi i elementarno pismeni, te da mi se dopada i napisano a i autorova ličnost :-)   

Moj prvi gost autor je: Zastupnik

Po rekama i banjama naše zemlje ponosne, 1. deo

Posle prvih desetak dvadesetak pređenih kilometara, kad se savlada početni umor, svakog biciklistu uhvati osećaj ushićenosti jer noge same okreću pedale, a pred očima

 
2017-11-23 03:04:06

Osećaji sramote i kajanja!

Filip Mladenović RSS / 23.11.2017. u 04:04

Spomen ubijenoj deci u Sarajevu
Spomen ubijenoj deci u Sarajevu
Kraj sudjenja generalu Ratku Mladiću pred Medjunarodnim sudom za ratne zločine, kao i izrečena presuda - doživotna robija, logičan su i zasluženi epilog jedne sulude, neodgovorne i zločinačke politike oličene u režimu Slobodana Miloševića, od 1987. do 2000. godine.

Protokom vremena sve

 
2017-11-19 20:44:33

KOFER, KOFER, KOFER, KOVČEG, KOFER

horheakimov RSS / 19.11.2017. u 21:44



    Kada sam bunovan ušao sa balkona u hotelsku sobu, u njoj nije bio nikoga. Mama i tata me nikada ranije nisu ostavljali samog. Vrata plakara, u koji smo bili složili sve stvari iz kofera, polako su se zatvarala preda mnom. Uhvatio sam ih i provirio unutra. Plakar je bio prazan. Srce je počelo da mi udara jako i brže bolje sam se spustio na kolena. Savijen do poda, iskrenuo sam glavu i pogledao pod krevet, gde su nam inače stajali prazni koferi. Video sam samo svoj, mali, crno-beli. Ručka je bila izvučena. Ispružio sam ruku pod krevet, napipao kofer i povukao ga u centar sobe. Ustao sam podupirući se o njega. Otvorio sam širom već odškrinuta vrata sobe i istrčao na hodnik sa koferom. Pogledao sam levo, pa desno, pa opet levo niz hodnik, a redovi istovetnih vrata, nestajali su u dubini. Na dnu hodnika video sam kako su vrata lifta progutala tatin pepito i mamin zebrasti kofer.

    - Mama? Tata? – razjapio sam usta i pokušao da se proderem iz sveg glasa, ali ništa se nije čulo.

 

 
2017-11-18 10:30:06

42

tasadebeli RSS / 18.11.2017. u 11:30
 
 
 
 
Kao što sam već pisao u prethodnom postu (link: http://blog.b92.net/text/27902/Ja-biciklist---1-deo%3A-Mala-istorija/ ), tokom leta sam malo trenirao i kovao planove o svom prvom dužem putovanju biciklom, višednevnom. Ja već imam 51 godinu i niko ništa mi ne garantuje, u smislu zdravlja, tako da sam baš bio rešio da se upustim u avanturu tog tipa. Dok još mogu. Na kraju krajeva, uvek je bolje da se u životu kaješ što jesi nešto uradio (ako nije ispalo kako treba), nego da patiš što nisi. Što
 

7. novembar

Otkad sam u Kini, patim od nesanice. Nekad ne mogu da zaspim po celu noć. Ali čim pobegnem iz grada i nađem se u prirodi, makar i u ovako komercijalizovanom nacionalnom parku, svi moji problemi nestanu. Zaspim kako legnem i spavam kao beba, spokojnim i zdravim snom do kasnog jutra.

Dan je zašao u deveti čas kada se budim od povika turista sa platoa ispred vodopada. Ne ustaje mi se još, ali moram. Uskoro će početi da stižu posetioci u velikom broju, te neće biti u redu ako zateknu moj šator, a ne raduje me ni pomisao da me svi zagledaju radoznalo

 

6. novembar

U Juijang stižem vozom, u četiri ujutru, nakon probdevene noći. Nešto se u vagonu polomilo, praveći nepodnošljivu buku zbog koje ni oka nisam sklopila. A sada mi predstoji četiri sata čekanja na prvi autobus koji vozi do planine Lušan.

Tamo sam planirala da provedem svoja dva neradna dana i gratis prepodne. Mislila sam da cu ovaj tranzit lako pregurati muvajuci se po stanici, gde bih, uz malo srece, mogla da pronadjem i neko zgodno mesto da se opruzim. Ponela sam sator, podlogu, kao i vrecu za spavanje, kako bih na Lušanu kampovala dve noci. Uz

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana