Ja sam ekstra fenomen, puštaju me za vikend, kao Omen, da odem, mislim da sam bio na granici kome, šta sada mogu da dam oh no, ikome, Ikom, E! imam svoje centralno postojanje, čuvam se buba i golfa, ne izlazim često u mesto, ne izlazim nikad u grad oh no, izlazim češće iz zgrada i upadnem pravo u zmrak oh no, vasiona je ona, vasiona je ona, tor je prostor, kako se zovem? kao planina? manje je važno, prezivam se Čekić, udaram nevažno snažno, kao Branimir Brstina...

 

Ako je život u nečemu pravičan, onda je to u sravnjivanju računa za naš odnos prema samima sebi. Podjednako prema telu, kao i prema psihi. Sve ono što propustimo u brizi o njima, sve što zanemarimo uz izgovore da nije bitno, da nemamo kad da se time bavimo — a u naivnom uverenju da će nam ta nebriga proći nekažnjeno — sve nas to s vremenom stigne. Stari bi rekli: uvek dođe vreme za naplatu, i to sa kamatom. Pre ili kasnije, život nam isporučuje račun koji je tačan u cent.


*
Sa trinaest mi je dijagnostikovana skolioza. Poslali su me na elektroterapije, a

 
2017-11-08 21:07:56

Ja, biciklist - 1. deo: Mala istorija

ulicni-muzicar RSS / 08.11.2017. u 22:07

U naredna dva posta, nakon ovog, opisaću vožnje od Leskovca do Beograda (za 1 dan) i nazad, preko planine Gajtan do Đavolje Varoši, kao i neka kraća putovanja u proteklom mesecu, ali najpre uvodni tekst o mojim biciklima i vožnjama u prošlosti.

* * *

Naučio sam da vozim bicikl (u Leskovcu obično kažemo bicikla, u ženskom rodu) negde oko 7. godine. Na kevinoj bicikli, bila je zgodnija jer nije imala ram, kao muške. Naravno u stojećem stavu, pošto mi je sedište bilo previsoko. I, naravno, leđa izguljena od tog istog sedišta. Kasnije su već došle Poni bicikle,

 
2017-11-03 22:23:04

ČOVEK KOJI TONE, NA KRAJU ĆE I POTONUTI

horheakimov RSS / 03.11.2017. u 23:23

Gde je more gde se može lepo udaviti na mrtvo? Mrtvo more.

            Gde je to jeftino more koje se reklamira svake sezone, more u koje se uz minimalan napor prosto potone?

            Ne mislim na lažno more na Bliskom Istoku.

 
 


"Naši ljudi kupuju savremene automobile, prate najnoviju tehnologiju i koriste najsavremenije uređaje a kada grade kuće onda su veoma skloni estetici iz XVII veka. Mi ovde izučavamo savremenu arhitekturu i zato ko mi od vas na fasadi isprojektuje lûk - sečem mu prst!"


Zgrada Alfom
Zgrada Alfom
Nema posebnog povoda zašto želim da pišem o našem pok. profesoru Branislavu Stojanoviću, profesoru beogradskog Arhitektonskog fakulteta, arhitekti, koji je i nama na fakultetu u Banjaluci predavao projektovanje stambenih i javnih zgrada. Ovih dana sam ponovo prelistavao i pomalo čitao neke meni drage knjige koje sam pročitao u svojim dvadesetim i između brojnih naslova naišao sam na knjigu "Iskustva prošlosti" uglednog profesora sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, Miloša Perovića u kojoj je na jednom mjestu publikovan i urbanistički rad iz osamdesetih pok. profesora Stojanovića. To je otvorilo razna sjećanja na profesora i njegova predavanja o kojima, pored usputnog pregleda isključivo zgrada koje je projektovao u Banjaluci, želim da kažem par riječi onako kako sam ih ja lično doživio i upamtio.

 
2017-11-01 02:02:13

Trick or Treat!

srdjan.pajic RSS / 01.11.2017. u 03:02

Rd-ca2jIkxgC0CQ1h8p4TKq7GEPwaF2fZQ-jREHp7julHfgurJM0zeCMASmEIaMvJzA30dwOVTng0JHClW5VmZsZJBBZXWO493RDvDyarb9zY5wMiN7AVq-N79x1lQARBihrHeVfG5KpyhXk50EHkD5TgfgTCc0h9pFuZMHSJEjdcdzYr_f1ycOJYDviMJ7PtIa-KKBmL8QvOT4Oq6KLOesZqyk6qAmHy6EMFrSJbQNDWTt6WTbzCXmW4XRZptStdfd8n_H55ywBdZnn01gAaLGaBlhjIk4jGbN-tNNkjjJ-R2fxKWp6furC1AZuCMQtyeBcHXsalfUxELEJv2kDFGSjCFwparwdh4yIIvMd-Y__huemHUiF7K1LmfOtSRxzwOWg8JCvKma6DYI5AVCB3ztBKI-mkolg4b8SGcUMrm_mgALND1tK-6KEt2pkrY3TbqKmAquicukPiEiUu85kAluN14qOfAMKMqXe2uoeA8hEraajP5pH8SiQ-drQNJs2Zrtyb3Id6cnquSPTtvOpqhm_cNWJiP02DFxMM72m5NiqZzyHOXqnnGkJLmQOSqh8QbwviW_NGdD99N7hOi-6UqrqcL6zl-XvhIZAKhDh3pU=w780-h519-no

 
2017-10-30 18:21:27

Kako su i zašto nestali dinosaurusi

Saša Zorkić RSS / 30.10.2017. u 19:21


U proseku životni vek jedne vrste složenih živih organizama traje je oko četiri miliona godina. Neke vrste žive malo duže, neke malo kraće od toga. Dinosauri su živeli duže. Mnogo duže. Na Zemlji su se pojavili pre oko 230 miliona godina i zatim vladali planetom više 160 miliona godina. A onda su nestali. Gotovo preko noći. To se desilo pre 65 ili 66 miliona godina.

Carcharodontosaurus.jpgCarcharodontosaurus. Bio je dugačak prko 13 metara, a težak 8 tona. Glava mu je bila duga 1,6 metara, a zubi 20 cm. (http://www.astronomija.org.rs/images/stories/zivot/dinosauri/izumiranje/dino1.jpg)

 

Šta je to što je uništilo dinosauruse? Karl Segan je u poetskom nadahnuću jednom rekao kako bi, da nisu nestali, možda dinosaurusi danas leteli ka zvezdama. Ali nešto ih je u tome sprečilo, nešto iznenadno i užasno.

 
2017-10-28 19:32:35

Kratka istorija računanja letnjeg vremena

Saša Zorkić RSS / 28.10.2017. u 20:32

Kao i skoro sve druge velike ideje tako i manipulisanje sa računanjem vremena u pojedinim periodima godine izmišljeno je još u antičko doba. Tokom leta neke države starog veka su jednostavno produžavale trajanje časa. Rimljani su imali i poseban vodeni časovnik sa različitim skalama za različite mesece tokom godina.

Clepsydra-Diagram-Fancy.jpeg

Antički vodeni časovnik koji je omogućavao različitu dužinu trajanja časa u različitim

 
2017-10-27 21:23:17

SMRTONOSNOST

horheakimov RSS / 27.10.2017. u 22:23

Razglednicu je naneo vetar sa okeana. Doletela je u jednom dahu, kada se razdanilo na tren u pepeljasto popodne. Panorama grada, okrenuta naopako, bez adrese, bez pečata. Okrenuo sam je da sagledam grad, poznate su mi siluete, obrisi zgrada, ali ne mogu da pogodim šta gledam. Ako se ostavi da stoji naopako, zgrade će se ispraviti, samo će mutna slova u naslovu ostati natraške, voda na kojoj leži grad, dovoljno je siva da može biti i nebo.

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana