Ne volim da kacim blog za blogom - ali moram da odam postu velikanu komedije.

I eto, pregurasmo još jedan rođendan...

Kod nas je novembar praznični mesec. Prvo nam pada slava, pet dana posle slave je Biberčetov, a pet dana posle Biberčetovog rođendan moga Mudrice-Filozofa.

Ove godine, doduše, nismo stvarno slavili (DEKA, SEKA i tome slicni nesrećni faktori), ali smo, kao i uvek sedeli i malo ćaskali o danima prošlim...

Na primer, ove godine mom Mudrici rođendan pao u petak - baš kao i kad se rodio.

Povodom toga Mama je morala, po n-ti put da prepričava čuvenu Odiseju koja je prethodila njegovom rođenju. Kako je, te godine, dan pre njegovog rođendana Beograd bio pod mećavom, kako sam se našla zaglavljena u KC čekajući da mi urade ultrazvuk (koji nikada nije urađen), jer smo već bili prebacili termin, kako me je muževljeva tetka, zbog mećave, odvela kod nje kući i kako je Žmu, hrabro, došao da spašava zavejanu ženu i da me nekako prebaci sa Crvenog krsta na Novi Beograd što se, pošto su putari po običaju bili iznenađeni mećavom, završilo našim pešačenjem kroz sneg do kolena... Prvo smo se spustili do Slavije, pa pošto ni tu nije bilo prevoza nastavili smo da Terazija, pa smo onda sišli na Zelenjak gde nije bilo šanse da se ubacim u ona dva pretrpana autobusa koji su se ipak pojavili, pa smo produžili do mosta, pa preko mosta, a kad smo već stigli na tu stranu onda je, je li, bilo logično da nastavimo peške do Fontane.

Sreća te sam imala dobre čizme.

I, naravno, sledećeg jutra je moj Mudrica odlučio da je ipak vreme da se rodi.

Ali, ne pišem ovo zbog toga.

Nego zato što je Biberče onda tražio da se ponovo priča njegova omiljena - Kako je Mama učila logiku.

Pa, pošto mi se nešto ukazuje da nisam jedina koja je tako učila...

Da li pretenciozno pridajem dužini svog života veću važnost nego što on to zaslužuje? A znao sam da kažem/napišem: NISAM BIO, NISAM, NEĆU BITI. To je jednostavna činjenica kojom bi se mogao opisati moj i ne samo moj, život.

Svega(!) 2010 godina je proteklo od Hrista! To je u Kosmičkim razmerama nepojamno mala vremenska jedinica a kamo li moj život. Negde sam pročitao da je od nastanka Homo Erectusa,

Vi bar niste vredjali zdrav razum.

Moj gost danas: naš gnevni kolega Mikimedic

Pazite situaciju -- u romingu si, i nekome hitno treba da uplatiš kredit.

Telenor, lider medju telekomunikacionim kompanijama u Srbiji i Pakistanu, mi je omogućio da to učinim preko svog računa. Kako elegantno. Računa koji uredno plaćam 12 godina bez ijednog dana zakašnjenja.

Hvala ti, Telenore, što omogućavaš teletu srbinu takve usluge.

Ne lezi vraže. stiže sms: 'prekoračili ste vaš mesečni limit za kreditiranje'.

wtf?

Pravda za Urosha

Pravda za Acu Tomića

Pravda za Ulemeka

Pravda za Ražnatovićku

Sve više ljudi je zabrinuto zbog problema sa privatnošću društvene mreže Facebook. Kad Facebooku ili njegovim aplikacijama jednom date svoje podatke, dali ste ih zauvek - nema nazad. Facebook i aplikacije bazirane na njemu, često uzimaju vaše podatke i podatke vaših kontakata i prijatelja bez mnogo obzira. Doduše, većina njih lepo pita, a većina korisnika podatke olako i bez razmišljanja daje, složivši se sa uslovima korištenja, a da prethodno ne proveri zašto toj aplikaciji podaci trebaju, niti šta sa njima kasnije rade. Facebook je od starta kaskao za potrebnim nivoom sigurnosti i privatnosti korisnika. Aplikacije koje rade na ovoj drušvenoj mreži takođe. Pluginovi za druge veb sajtove i veb servise takođe.

Izgleda da se pojavila alternativa u vidu sajta, ili preciznije mreže Diaspora, koja je upravo juče počela Alpha fazu rada. Varijanta je bazirana na otvorenom kodu (engl. open source) i trenutno se možete prijaviti i dobiti pristup samo po pozivu. Tvorci Diaspore tvrde da je privatnost od početka bila jedna od njihovih glavnih briga.

The pilgrims were happy and thankful in 1637 that America had not killed them all. The Indians were happy and thankful that the pilgrims had not killed them all (yet). They survived. As a tribute to their survival, Americans traditionally eat themselves into oblivion on this holiday.

And not everyone will survive.

Ovdašnje partijske spahije ničega se, čini se, ne plaše koliko zaziru od ljudi sa znanjem, obrazovanjem i integritetom. Lideri stranaka postali su njihovi vlasnici ― orijentalni despoti i suvereni čije se unutarpartijske aktivnosti svode na to da se u vlastitoj stranci unapred unište svaka alternativa, opozicija ili drugačije mišljenje.

Društvo bez alternative je društvo bez perspektive

Nepostojanje alternativnih vizija, koncepata i strategija, situacija je koju odgovorna vlast sebi i društvu koje vodi ne sme da dopusti. Društvo bez alternative brzo i lako postaje društvo bez perspektive