U prevodu, dobila sam autorsku opciju! 

Kao prvo, da zahvalim uredništvu što je tako munjevito reagovalo na građansku inicijativu.

Kao drugo, da se zahvalim mojim dosadašnjim blogodomaćinima, njanji i krkaru, što su pomogli u promociji mene ili me.

I, na kraju (last, bat not least important) da se od sveg srca zahvalim svima vama koji ste me podržavali, pisali peticije, urgirali, usijavali urednicino elektronsko sanduče i, sve u svemu, imali poverenja u mene!

Bez vas ovoga ne bi ni bilo (ili bar ne još uvek)

Hvala vam, i što bi rekli u Bocvani

PULA!!! 

 

O Bože!Jutros sam među maminim papirima pronašao njegovo pismo!

 

Godinama nisam prilazio maminim i tatinim stvarima, nisam imao ni snage ni volje. Njihovu odeću sam davno dao Crvenom Krstu ali lične stvari nisam ni pipnuo. Činilo mi se da bih ih povredio ulazeći u njihovu intimu. Ipak! Posle posete i susreta sa mojim navodnim ujakom, smogao sam hrabrosti da zavirim u ono što je ostalo iza mojih roditelja. Među tatinim stvarima

dvadeset prvog jula ove godine u petnaest časova biće dvadeset i pet godina od smrti zorana radmilovića. 

u dvanaest časova, u podne -  biće postavljena  spomen ploča na jednom velikom stubu ispred zgrade u kojoj smo živeli.

najavila pre nekih mesec dana, ali evo ću ponovo za one koji bi hteli da dođu a zaboravili su ili nisu čuli, uz žaljenje što neki neće doći a hteli su (nego su sad već otišli nazad svojim kućama u belom svetu) 

 

 

 

 

drug.clan:

Posto se desilo bas ono cega sam se ponajvise plasio osecam obavezu da se oglasim ovde na blogu (iako sam trajno banovan) i na toj mogucnosti se iskreno zahvaljujem Njanji (kao i na prethodnim prilikama koje mi je pruzila da istaknem uzasno stanje u kome zive ljudi na Haitiju).

Pre skoro mesec dana je nekoliko mojih prijatelja opet boravilo na Haitiju i potvrdilo strahove koje smo imali u vezi sa "obnovom" Haitija. Stanje u toj siromasnoj zemlji u kojoj pre 6 meseci zemljotres ubio 300 000 ljudi i ostavio 1.8 miliona bez krova nad glavom je i dalje uzasno, drzavna pomoc je skoro presahla, od obecane obnove skoro da nema nista a nailazi period uragana kojima je ostrvo veoma sklono (pre neki dan je lokalna oluja unistila kamp u kome je zivelo nekoliko hiljada ljudi koji su u prolece pristali da se presele iz grada u izolovane planine).

 

 

Grešite! Moj pokojni otac se zvao Dragan. Uostalom ni prezime koje ste mi rekli ne znači mi ništa. Odrastao sam ovde u Buenos Airesu. Rodio sam se u Beogradu 28. Februara hiljadu devetsto šezdeset pete, tako da su me kao sasvim malu bebu, mama me je sve vreme držala u naručju, doveli u Argentinu, moju jedinu domovinu.

 

Tata je prvih nekoliko godina radio kao tehnički crtač ali su kasnije jedan njegov prijatelj Nemac

Ovaj blog pišem da se javno zahvalim četvroci policajaca koji su mene i mog psa, jutros u šest sati, odbranili od čopora lutalica. Retko ovako rano izlazim na ulicu, pa nisam ni znala da atmosfera može da bude kao iz Pobesnelog Maxa. A baš sam bila pomislila kako sam super smislila da odem do Tašmajdana i na miru, dok nema gužve, prošetam psa, a i sebe, jer nije vruće

Velike dileme oko toga kako da se brendira Srbija, kako da se uradi repozicioniranje, kako da komuniciramo ime Srbija i sa čime da je povezujemo: rakijom, Gučom, Exitom, netaknutom prirodom, ludim noćnim životom, seoskim turizmom, banjama..... Ma jok! Imamo nešto bolje, nešto rasprostranjenije, nešto što je na svakom koraku i dovoljno je uporno da vam ne može promaći. Čak i kad ne vidite, osetićete njihov dodir, ujed... Imaju i veliku tradiciju jer su nastali pre 170 miliona godina

Ovim putem želim da uložim zvaničnu pritužbu. Kad sam se udavala, meni je rečeno da ćemo mi živeti u tada najsevernijoj republici, koja se nalazi ispod, između i uopšte okolo-naokolo Alpa. Shodno tome bi u njoj trebalo da bude snega za izvoz, a leta  su prijatna i blaga, uokvirena zelenim planinčinama koje dišu svežim dahom i uopšte lepota jedna. Što se snega tiče, to i nekako, ako se zima otvori,

Kao sto mi neko rece: "Pa, sada ti tamo moras i kod zubara, doktora i frizera, sve tamo moras da radis!" Da, to ja jesam drzao negde u zapecku mog mozga, ali tek kada dodje do prvog susreta sa nekim od tih svakodnevnih rutina onda postanes svestan da nisi vise u Kanzasu, i da te je tornado odneo negde daleko, dalje od Oza! Za zubara ne brinem, ionako nikada nisam imao problema sa istima, osim sto su me redovno izbacivali iz ordinacije kada god dodjem jer im navodno trosim vreme sa "zubima poput bisera koji se ne kvare", kako su ih atributisali. Sto se tice doktora, iskreno se nadam da necu imati

Srbija ce 22. Jula u 19.15 znati na cemu je. Tad ce Hisassi Ovada Predsednik Medjunarodnog suda pravde dati zipovanu  verziju misljenja.
Po Tanjugu  istorijat je sledeci:
Pitanje Kosova i Metohije dospelo je pred sud u Hagu na zahtev Srbije, a posle odluke Generalne skupsstine Ujedinjenih nacija u oktobru 2008. godine.
Rasprava pred sudom u Hagu poccela je 1. decembra prossle godine, a tokom devet dana svoje missljenje o legalnosti samoproglassene nezavisnosti Kosova iznelo je 29
delegacija.