Od mračnog gospodara zagonetki, Heraklita, smo prerano naučili par sitnica, pošto smo bili previše mladi  i nismo bili spremni za više. Sve teče. Sve što postoji je burna transformacija kosmičke vatre, dok fragmenti u nekim mogućim odnosima na trenutke zauzimaju stabilna stanja.

Iako mi, prosečni amateri, u prošlost ekplicitno idemo do Sokrata, Platona i Aristotela, Herkalita kao oca procesne filozofije srećemo ponovo kasnije na jedan neočigledan i indirektan način, pomalo, nejasno i preko ne uvek uigranog tima od Marksa, Ničea, Hegela, Haidegera, Deride i drugih, čija i imena nama amaterima polako izmiču čim okrenemo glavu, čak i kad, uglavnom indirektno i popularno, i naučimo nešto od njih.

Zapad, neoliberalnost i individualizam su odjednom pred kataklizmičkim promenama. Too-big-to-fail lice delova modern stvarnosti odjednom počinje da škripi i na nivoima koji su u oblacima u odnosu na one zbog kojih je kovanica nekad skovana.

 A  sve je počelo sa  ovim  

ако не можеш свима да угодиш гледај да угодиш себи (Riki Nelson)

- доживљаји се доживљавају, а искуства се праве од оног доживљеног али и од оног што се чуло, видело, приметило, осетило - указивао ми је Отац мој

U selo su Cigani retko dolazili. Romi nikada, jer niko ih tada nije tako zvao. Doduše, nisu ih zvali ni Ciganima, nego »Firaunima« ili »Biberanima«. Ovo drugo ime se meni mnogo svidjalo, bilo je lepo, sićahno i mrko kotrljajuće.  Reč »Ciganin« se koristila samo u raznoraznim pridevima, mahom negativnog ili podrugljivog karaktera. Ukratko, oni

АПЛИКАЦИЈА ЗА КОНТАКТЕ

Ово сам добио меилом, и даје нову наду у борби против короне:

Drage kolege,

Teško je u ovo ludo vreme pronaći nešto zanimljivo što ima veze sa svime što se dešava i ujedno digitalno i deluje da bi stvarno moglo mnogo da pomogne u ovakvoj i sličnim situacijama ovog tipa.

Naime, u Nemačkoj se velikom brzinom radi na razvoju aplikacije za mobilni telefon koja bi pratila širenje zaraze koronavirusom.

Trenutno se

Novi grafici koji se pojavljuju pokazuju koliko je zapravo virus smrtonosan. Za sada imamo podatke samo za Italiju i to za najugroženiji grad i biće zanimljivo videti ih za druge gradove i druge države. 

Nazvala ja mamu pre neko veče i tako, zapitkujem je koješta o prošlim vremenima i ljudima, a nju ta moja pitanja, uglavnom, nerviraju. Kaže: "Šta će ti to? Nećeš, valjda, o tome da pišeš?" Lažem je da neću, nego eto da nam razgovor što duže traje. I padne mi na pamet da je pitam kako su se pomirili ćale i Vito. Prve komšije, bre, živeli k'o jedna kuća, a zavadili se, samo krv što nije legla!

Sećam se kad su se posvađali da je bilo grozno i da smo ih jedva razdvojili da se ne poubijaju. Sećam se i razloga, Vitova snaja dobila neko ljubavno pismo, a on osumnjičio