"......

 Za sve one koji žele malo da olade od  svega  čime nas "zatrpavaju" sa svih strana, 

a ako je istina kako čujem da dolazi kod nas u septembru, ...pa nadam se da ću poživeti do tada...

 

Are you a shaman?
Yeah. There's goodness in everyone. That's the affirmation of a shaman.

But the word also implies a healer, magician...

          Onomad kod blogokoleginice constrictorie na poslednjem blogu o Svratištu obećala sam sebi da ću da bih predupredila svoju zaboravnost, (tzv. mamnezija) svakog 30. u mesecu kad Stefanu pada mesecdan  da pošaljem nekoliko porukica na 1019..  da pomognemo Svratištu bar malo. Pa eto.. danas je trideseti, Stefan je veeeeliki dečko, napunio je 9 meseci, a ja nešto mislim da nije loše da i vas , blogodrugare, podsetim na Svratište. Nije što mislim da

Poziv sa fejsbuka da prisustvujem ili učestvujem u eventu Random Acts of Kindness Day je provalio kapije sećanja, a poplava istih me je bacila u proleće 1993. prvu godinu emigracije, tačnije prve nedelje emigracije – Budimpešta, Varga Studio.

 

(Fotografija je delo Olivere Miletić - http://s123.photobucket.com/albums/o295/KreativniManijak/) 

            Lihtenštajn, Levi, Hiršl, Šajnberger, Kon, Buhvald, Vigenfeld, Vajs, Fišer, Alt, Kraus, Filinger, Gros, Flajšman, Rozenberg, Morgenštern. Istorija jevrejske zajednice u Sremskoj Mitrovici duga je i nažalost, čini se, završena: podaci iz poslednjeg popisa

"

 

."..Kako može metro da se otvori, to mi nije jasno. Dugo su ga pravili, mislim da je Evropa to od nas tražila, tapkali smo u mestu, trebalo se približiti Evropi.. Pola love je od zajma, građani su hteli da siđu pod zemlju pošto poto. Evropa je već odavno bila pod zemljom, mi smo nešto čekali i odlagali taj trenutak.

.....
...Sa jednom kartom mogu da se vozim ukrug, ali nikad neću moći da izađem napolje. Svejedno je, grad je isti i dole i gore....
....

....

....Krug ima vertikalnu

A Demonstratie of Gurdjieff Sacred Dances

 

Hasejn je nemarno nabacio ruksak preko ramena i strchao niz uske, drvene, neki bi rekli "tipichne amsterdamske", stepenice na ulicu. Jutarnja svezhina mu je blago pomilovala misli i izmamila osmeh zadovoljstva, tako suprotan od namrgodjenih, pospanih lica drugih ljudi koji su izlazili iz svojih zgrada. Krenuo je sporednim ulichicama, pored kanala, prema zapadnom delu grada izbegavajuci tako, u velikoj meri, gradsku buku izazvanu sirenama automobila, u nepreglednoj koloni duzh Kinker straata. Kolona je puzila od semafora do semafora, popracena shkripom tramvaja u kojim su se nazirala polusnena lica ljudi otrgnutih iz najlepshega sna.

U jednoj od tih ulichica morao je zaobici parkirani beli kamion iz kojeg su dvojica radnika istovarali velike kartonske kutije i unosili ih u magacin, sa strazhnje strane, prodavnice sa belom tehnikom. Malo dalje, sa strane, na travnjaku, bio je postavljen veliki sivi kontejner. Pre pet-shest dana netko je pored kontejnera odlozhio zahrdjalu kosilicu, ko zna iz kog vremena . Dva dana kasnije sve je nabubrilo od starih madraca, plesnivih kuhinjskih elemenata, memljivo-chezhnjivih komoda, falichnih kompjutera 'sa

 

  Soldier Blue

 

Da li se neko seća ?
Ja sam se setio  pre mnogo godina, pa i pre deset godina , pa u skorije vreme a i sada mi je na pameti.
Slučajnost?
Ko će ga znati. Samo znam da je osećaj isti, kao i onda kada sam prvi put gledao, 

AleXandar Lambros

 

Previše dugo živim u postojebini mi da bih imao velikih iluzija o njoj. Naravno, lupao sam u šerpe i lonce, smrzavao se po kiši i vetru verujući da se borim za svoja najosnovnija građanska prava i elementarno ljudsko dostojanstvo, ostavljao protestne poruke na sajtovima CNN-a i BBC-a

• Blues baby ,samo blues

"

- Da nema vjere, ljudi bi klali i robili.
- A zašto kolju i robe danas?
- Jer je nema.
- A zašto su klali?
- Jer je nije ni bilo.
- A kad je prema tome bila?
- Nikada!

...

Govorit će mi:

Za mene, sopstvenog hroničara, sutra je još jedan jubilej. Osim onog zajedničkog i tužnog, jedan intimni i važan. Tog dana sam prvi put u životu dobrovoljno dala krv.

U neverici da će se uveče desiti ono čime su nam mesecima pretili, provodila sam najnormalniji radni dan, pokušavajući da držim konce posla u svojim rukama i da ignorišem opštu zbrku i loše informacije. Nisam noj s glavom u pesku - već se trudim da mislim i izgovaram samo ono što želim, a želela sam mir.

Usred posla zazvonio mi je telefon i poznanica me je panično i plačno o nečem obaveštavala.

''Stani