2020-03-06 15:34:10

Eto šta znači loš tv program

loader RSS / 06.03.2020. u 16:34

Prema najnovijim istraživanjima dve trećine mladih želi da napusti Srbiju.

Na pitanje, zašto, njihov odgovor je jednodušan:  ZBOG LOŠEG TV PROGRAMA !

VytRb5D.jpg

 
2020-03-01 18:50:36

A KAKO SE ZVALA TVOJA LUTKA?

razmisljam RSS / 01.03.2020. u 19:50

               Pre nekoliko dana, dok sam lutala bespućima interneta, iskočio mi je članak Nacionalne geografije Srbija o jednom nadasve..., pa, da se blago izrazim, jezivom ostrvu nadomak Meksika. Da ga sad ne prepričavam, ko je zainteresovan za detalje neka otvori priloženi link ( https://www.nationalgeographic.rs/reportaze/galerije/6605-hiljade-pari-plasticnih-ociju-motre-na-meksicko-ostrvo.html / Žao mi je što nisam u mogućnosti da link postavim kako spada jer mi je karikica namrtvo mrtva - ne reaguje ni na kakve podsticaje./ ) i sam se uveri da baš i ne preterujem u iznesenoj tvrdnji. Za one koji su neskloni zavirivanju u linkove, dovoljno će biti da kažem da me je podstakao na intenzivno razmišljanje o lutkama, dodatno osokoljeno opetovanim nesanicama zbog promene vremena, prestupne godine, mojih uobičajenih nemira i već ko li će ga znati čega. I tako, evo me gde svoje reminiscencije velikodušno ;) delim sa vama.

 
2020-02-28 21:12:35

Kupi me, prodaj me

jednarecfonmoi RSS / 28.02.2020. u 22:12



Ovih dana sam imala prilike da posmatram i donekle ucestvujem u nekim kupoprodajnim transakcijama. Mnogo toga moze tu da se uoci.

Naporno mi je kao i uvek da zamaram mozak i izigravam enciklopediju al kroz maglu nesto se secam - robna razmena, nekad davno kako je to sve pocelo. 

Razmisljam o trgovcima na isticnjackim bazarima od kad je sveta i veka i njihovim posebnim nacinima cenjkanja. O putu svile koji je kinezima u krvi i gde se, verujem, nacinima kako su trgovali tada,
 
2020-02-21 09:06:00

Martin Strel - čovek pre svega

Spiridon RSS / 21.02.2020. u 10:06

 

 
2020-02-19 20:09:26

PORICANJE STVARNOSTI (2/11)

horheakimov RSS / 19.02.2020. u 21:09

 Vinsent 

            Tako sam jednom pukao od smeha kada me je jedna drugarica/bivša devojka upoznala sa Vinsentom Šojićem. Lik me je verovatno instant zamrzeo. Odličan slikar. Sin kamiondžije koji je emigrirao u Kanadu. Na pola te žurke hteo sam da odem kući.

            Poslednje tri godine živim u centru. U leto sve vrvi od turista. U zgradi je hostel. Oni tu žive nekoliko dana pa odu. Ne želim komplikacije. Nikada nikoga ne bih prebio. Dobro, sebe ponekad. Nemam što se kaže nacionalni sentiment. Ali imam sentiment.

            Hodnici odzvanjaju kao da smo u praznoj bolnici. Čujem povremeno kako ih spopadaju, sadisti prokleti. Mene nikada ne pomešaju sa strancem ali jedva čekam. Kada me ushićeno pitaju domicilni radoznalci ’Where are you from?’ spremam se da kažem: I’m from… Sick.

 
2020-02-18 17:17:27

Sam

mikele9 RSS / 18.02.2020. u 18:17

Dani su sačinjeni od sati, minuta, sekundi, mislio je dok je Coregom prčvršćivao zubnu protezu. Nasmejao se, nisam otkrio toplu vodu ili rupu na saksiji. A godine? Meseci, nedelje, pa opet dani, ma dosta s tim! Očajnički je čeznuo za kafom! Pristavio je električnu džezvu i kada je voda provrela, sipao je dve kašičice kafe, voleo je da prva jutarnja bude jaka. Izašao je na terasu, poneo kafu i cigarete, zavalio se u stolicu, prethodno je stavio jastuče da bi mu bilo udobno. Zapalio je cigaretu ali nije uvukao dim pre nego što je otpio gutljaj kafe. Navika? Pogledao

 
2020-02-17 21:01:14

Panamerika biciklom (4)

Snezana Radojicic RSS / 17.02.2020. u 22:01

29. januar

Iako sam skoro deset dana u Čileu, nisam baš imala prilike da upoznam prave Čileance, da steknem neki određeniji utisak o njima. U nekom od tekstova pomenula sam da me Panamerika, ruta kojom se krećem, najviše podseća na Camino de Santiago - mnogo putnika, nomada, stranaca uopšte, a lokalno stanovništvo naviklo na njih i manje-više sve gleda kroz turizam. Međutim, čak i tako, počinjem da polako upoznajem ovaj narod.

Juče, šetam Puerto Natalesom, gradićem u kome se odmaram nekoliko dana čekajući bolje vremenske prilike za vožnju kroz nacionalni park

 
2020-02-07 16:07:08

NEVIDLJIVA SUDBINA GOSPOĐICE ELENOR FULER

horheakimov RSS / 07.02.2020. u 17:07

Pogled na zaliv, koji se sada nije video od magle, ulivao joj je nemir. I more se nečujno i zaklonjeno ulivalo u uzani kameni tesnac. Dokle god su njene zelene oči mogle da vide, za nju je ono bilo mrtvo. Zarobljeno u sebi samom, okruživalo je Irsku još od kad je bila ostrvo leda. Ledeni vetar je šiba po obrazima, ali je nevidljiv, a kako da se sakriješ od nečega što ne vidiš. Svuda je oko tebe, možda je i u tebi samoj, mislila je. Zatvorena u svom biću, duboko u sebi, vukla je čamac po peščanoj plaži, dok konačno nije osetila vodu. Duboka hladna voda neobično je mirovala ove puste večeri. Nikoga nije bilo da je vidi. Sledećeg momenta, Mesec je prekriven oblakom koji je pronesen nebom, a more je gotovo neprimetno nabacilo čamac na svoju površinu. Navirući nemir davao joj je snagu za prvih pedeset zaveslaja, samo dok se domogla struje.

 

 
2020-02-07 09:42:32

Gordana Čomić

Spiridon RSS / 07.02.2020. u 10:42

 

 
2020-01-28 21:32:50

Panamerika biciklom (3)

Snezana Radojicic RSS / 28.01.2020. u 22:32

15. januar

Odlomak iz novog bloga koji je upravo izašao. :)

Napokon sedam na bicikl i poslednjim snagama okrećem pedale. Još malo pa će ona okuka, nakon koje ću imati leđni vetar. Prolazim policijsku kontrolu – one se nalaze na ulazi i izlazu u svaki grad – vozeći asfaltnim delom, jer mi se žuri da nekako okončam današnji strašan dan. Nemam više ni mentalne ni fizičke snage za sve ovo.

„Hey!“,

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana