Kategorija: Život

KROJANSKI KONJ (3/3)

horheakimov

/ 31.01.2022. u 02:13

Komentari: 5
/
Pošaljite komentar
/
Čitanost: 7346
/
Preporuke: 1338

VREMENA DIVLJAJU

Možda shvatim zašto

možda samo napravim retorički kompromis

jer dosta mi je nasilja

dosta mi je tiranije

jebeš strane

hoću do Zane

hoću do Tirane

Možda je sve ovo jedna velika konfuzija

iluzija, kontuzija

vremena divljaju

tirani su birani

hoću u velikom broju

da odemo u Kroju

na vrh kule da pobodemo zavesu

Beograd na rukovodi

loader

/ 27.01.2022. u 23:12

Komentari: 4
/
Pošaljite komentar
/
Čitanost: 16664
/
Preporuke: 496

Преко слободе до воде. Већ виђена кандидатура за градоначелника Бг.

А на бившег, одувек бившег, официјелно још увек важећег градоначелника Београда ваљда нико никада озбиљно није ни гледао. Па, тако савршено прозрачна форма... се и не види, зурили у њу или не. Ништа ту није било (пре 4 године) случајно намештено. Погађамо: није ни сада, на изборима 2022. Место градоначелника Бг је изузетно битно. Некад битније и од места премијера. У последњој деценији то важи више него икад. Што опет није ништа епохално, јер, последњих година, све су институције штимоване (жртвоване) зарад "општег великог циља".

images?q=tbn:ANd9GcS2MYa06Df54qSL6IELW9rxTECopRSB55mfTw&usqp=CAU

KROJANSKI KONJ (2/3)

horheakimov

/ 25.01.2022. u 23:29

Komentari: 5
/
Pošaljite komentar
/
Čitanost: 4458
/
Preporuke: 1358

ZALAZAK SUNCA IZNAD BEŽANIJSKOG GROBLJA

Retko biran, dalek put

zaboravio sam kako zvuče talasi

kojima se prepuštaš

ne čekaj me

Drugačiji svet leži iza žice, zida, rešetki

provlači se do mene, uvlači se u oglav

kao maestral

ne čekaj me

Zaboravio sam svoj gnev, pomiren

odlazim bez vetra pod krilom, kasom

ne čekaj me

nestajem

Postoji mesto, koje prizivam

gde su dani duži, gde me tama neće naći

Sve u meni vuče me daleko odavde

sve što želim ni vreme ne može da ispuni

propadam kroz atmosferu

gubim se

Zbogom prijatelji

San zimske noći

freehand

/ 22.01.2022. u 21:56

Komentari: 1279
/
Pošaljite komentar
/
Čitanost: 21834
/
Preporuke: 1864

Sedmorica nas je budnih. Spavamo na smenu. Zemunica je topla do visine od pola metra iznad tla, ispod kao grob. Zato smo bale slame poređali jednu na drugu pa samo polovina može da spava u isto vreme.
Sedimo za improvizovanim stolom pored peći dok flaša sa rakijom kruži od ruke do ruke. Osmi nam je dan u Peščari. Temperatura noću pada ispod -25. Razgovor zamro, glave klimaju ka stolu.
„Znate li, ljudi, da su one noći pre nego što smo pošli na vežbu u Narodnoj bašti kučići pojeli čoveka?" - čujem svoj glas kao da od nekog drugog dopire. Dvojica, trojica me pogledaju uz „Aj ne seri" izraz.
„Ne, stvarno... „ - opet čujem sebe kako pokušavam da im objasnim da se ne šalim. I mislim - kao da je neko nekoga u nešto nekad ubedio...