Ono što je najgledanije, naročito emisije u udarnim terminima, ujedno je i najkontrolisanije. Tu skoro više i nema informacija. Umesto informacija – imamo skrojene informacije. Skrojene su za potrebu podešavanja javnog mišljenja, pre svega po pitanju politike, privrede, kvaliteta života ...  

Ovih dana mašina za sušenje otkazala poslušnost, neće okreće bubanj i nekako smrducka.
Malo joj cinculirali i obavila šta je trebala, al se ozbiljno kvalifikovala za reciklažu.

Valjda bi posle ovog naslova maltene bilo suvišno išta objašnjavati. Ko se ne bori za ideologiju, već za principe života, humanosti... njemu će ovakav naslov biti nešto sasvim normalno. Ko se vezao za ideologiju, naročito ukoliko je pod njenim okriljem proveo mladost i zrelo doba, osetiće ovaj naslov maltene kao psovku na svoj račun. Za one druge, odmerene će to biti dobra prilika da se, dakle bez isključivosti kakvu po prirodi stvari podrazumevaju ideologije, podsete nekih postulata normalnosti. Možda je ovo dobra prilika da se prodiskutuje. 

Beogradski promocija romana ’’Savršen antitalenat za sreću’’(Akademska knjiga, Novi Sad 2021) Nebojše Milenkovića, istoričara umetnosti, pisca i građanskog aktviste iz Novog Sada, održaće se u sredu, 8.decembra od 19 časova u UK Parobrod. O ovom erotsko-psihološkom trileru govoriće: Dragan Velikić, pisac, Dragana Bošković Kovačević, urednica za književnost Radio Beograd 2, Marko Oljača, sociolog i autor. Razgovor moderira urednica književnog programa u Parobrodu Katarina Lazić.

Ne verujem čak ni nevernicima jer sistirana istina na kojoj se insistira nije ništa čistija od čistilišta ili drugih neistinitih haristija što se nariču na mestima kojima mestimično misionare nebrojeni brojevi mesija sa veštinom Mesija, u stvari su ista kao mesta kojima prolazi procesija zverstava i neverstava, u hladovini Tresija, dok sa druge strane brda stresa koso naleže kosa na odkoštene kosti i komadiće mesa razglobljenih telesa, što se u teleteks podsvesti učitavaju kao čitanja Talesa iz Mileta; ne mili mi se što se talim za ono što mi ne treba kad ovo što je život plitak je grob i za običnog insekta a kamoli čoveka, ali je smrt zato velika do neba.

Neko vreme me nema na blogu ali imam najlepše  opravdanje,  vest koju želim da podelim sa vama:

 POSTALA SAM BAKA. 

Ona prava baka, ne babatetka kao što sam već odavno bila. 

 Moja ćerka je rodila prelepog dečaka i  sav svet je počeo da se vrti oko te male srećice. 

 Kada dođem k sebi više ću biti sa vama i biće još priča, sad samo gledam u male ručice, trepavice, obraščiće,  lovim prve osmehe, ni za šta drugo nisam. Mašemo vam iz Atine. 

Зашто на Србију, мало-мало, ударају толике хорде, као да овде постоји некакав јединствен мед живота који се по било коју цену мора коначно отети?!

Обично су ти ратови на нашем тлу били више од рата – не војска на војску – већ сатирање нејачи, депопулација, уништавање културе, затирање вере и обичаја, спаљене библиотеке, свеци

( белешком кафанског доколичења)

                                зашто се небисмо шалили (г. Ф.Бегбеде)

у дане кад теренски одмарам уби ме братее седентарни начин живота за рачунаром (што посао ,што списатељска зависност) , а што је још шокантније, јавља ми се дефицит у способности разумевања оваквог начина живљења који ми је (по свему судећи) одређен наметнутом вољом корона створитеља,

Комшије кажу да је наш крај некада био за пример. Марика-нени, кућепазитељка и једна од најстаријих станарки наше зграде, често са сетом у гласу говори о једном другачијем времену, без аутомобила, опушака и пластике. Када је љута, баци оштар поглед низ улицу и прекорно, више за себе, али ипак довољно гласно, каже како су нам,