Шта мислите како би било да се дижете сат раније? Би ли то учинили ако Србија тако може да уштеди око 100 милиона евра годишње?
Промена о којој говорим нема никакве везе са такозваним „зимским" и „летњим" рачунањем времена. Оно што имам на уму је да Србија промени временску зону у којој живи..
Европа је и остаће главни економски партнер Србије. Међутим, како се привредни раст у Европи успорава, Србија на истоку тражи нове трговинске и инвестиционе партнере. Можда исто треба да учуни и са временском зоном јер би и то имало економског смисла?
Да није било изненадног ватромета на руском небу, које је и визуелно и звучно многима личило на судњи дан, не бисмо ни знали колико стручњака за физику и астрономију живи у нашем окружењу. Сазнање да међу обичним светом има толико аспираната за звање мајстора за атмосферу и небеска тела, за мене је било право откровење.
Враћајући се блогу после многих путовања, недавно сам прочитао да Србија жели да задржи царину на неких 453 индустријских и пољопривредних производа увезених из Европске уније. Кажу то ће заштитити српску пољопривреду која неће моћи да се такмичи са европским фирмама. Но, да ли је то стварно у интересу грађана Србије?
Да објасним о чему причам. По уговору о Стабилизацији и придруживању (САА) потписаном са ЕУ 2004. године Србија треба постепено да укида царине на индустриску и добар део пољопривредне робе увезене из ЕУ до 2014.
Hoće li i ovaj slučaj, poput mnogih, svojim najvećim delom biti procesuiran van suda? U utorak ujutro se pojavila vest da je u toku hapšenje Jožefa Kase (tako su to krstili mediji). Ako gledamo našu već ustaljenu praksu, nije isključeno da će se neki povodom toga oglasiti i, možda, hapšenje proglasiti za politički motivisano, a nije isključeno ni to da će cela stvar biti okvalifikovana kao pokušaj remećenja skladnog multietničkog života u Vojvodini, ugrožavanja Mađara itd. Ali, hajde da sačekamo i da vidimo šta će sve oko toga biti.
Ne bih ni pominjao ovo oko Kase, da mi na pamet ne padoše još neki slučajevi. Možda nije umesno stavljati ih u isti koš, ali tu svakako ima izvesne pravilnosti.
Пре него што, на жалост, напустим Србију, желим, у својој задњој поруци, са вама да поделим нека од дубоких осећања која смо моја жена и ја развили за вашу земљу и веру у њену будућност.
Оно што сам уочио током свог мандата овде је колико често грађани Србије могу бити самокритични и како су сувише често песмисти. Можда зато што је „срећа=реалност/очекивања"?
tri pesme iz distokične zbirke
Na FB jedan moj kolega je objavio da mu je njegov otac koji je isto studirao na Akademiji likovnih umetnosti, osamdesetih godina rekao: Više neću da idem u Cvijetu Zuzorić, muka mi pripadne kad čujem ijekavštinu! Naravno da svako ima pravo na svoje mišljenje ali me čudi da njegov otac nije znao da je Vuk Karadžić govorio i pisao ijekavicom! Glupavo, šta reći. Citiraću Njegoša:
Lipo, ljepo, lepo i lijepo, bilo, bjelo, belo i bijelo-
listići su jednoga cvijeta, u pupolj se jedan odnjihali.
Kad bijasmo đeca, često smo ljeto provodili