.

polagano

            Hajde da, hajde da se zaljuljamo, polagano. Hajde da se uzmemo? Sve će proći, ostajemo jedno drugom, rekao je. U osvit rata zove devojku, zove je ali niko se ne javlja. Niko ne sedi pored telefona. Nešto se oseća u vazduhu, a nije zagađenje rudarske industrije. Prelistava po auto-karti, za šta će ovaj rat biti? Ispadaju prazne razglednice. Odlazi do pošte. Suprotno ustaljenom verovanju na telefonu radi dedica, koji bi trebalo da je odavno u penziji po svim paragrafima zakona za koji se izborio radnički savet ili makar u Šao-lin hramu, sa svojim sveštenicima.

 

I sada pokatkad, jedan davnašnji san kao tamna kiša siđe na polja senki.

Slušam taj romor, zev prošlosti na rubu dugih noći. Pomera vazduh koji se ruši i pretvara u svetlucave čestice, suve od lišća topole i plamena voštanice.

Daleke obale bivaju još dalje, ali vidljivije. One bliske – poslednja čistilišta pred svanuće.

Svet ovaj uzmi

 

Svako ko još uvek ima iluzije o izborima i političarima za koje glasa neka slobodno pogleda najnoviji film Džordža Klunija "Martovske ide". Napravljen prema pozorišnom komadu Boa Vilimona ovaj film demaskira suštinu moderne politike i nemoralnost političke nomenklature. Džordž Kluni kao reditelj, koscenarista i glumac o svom šestom autorskom ostvarenju kaže:

"Ako ovaj film na neki način odražava cinizam koji smo videli u poslednje vreme, to je verovatno dobro, nije loše podići ogledalo i videti neke stvari koje radimo. Nije loše videti kako biramo svoje zvaničnike."

Ne znam da li ste primetili kako neki ljudi pravo, pravdu i moral shvataju veoma selektivno i veoma rastegljivo. Toliko, da od silnog čupanja i vučenja tamo-amo sve tri pobrojane kategorije pretvoriše u karikature, a sa njima i sebe same. Sve to u silnoj želji da doskoče boginji pravde, preoblikuju je po svojoj slici i prilici i malo se poigraju tasovima na njenoj vagi.

Ali,

 

Odavno sam prestao da se nadam nekakvoj atletskoj građi kakvu imaju Bred Pit i slični holivudski playboyi. Iskreno, za tako nešto nikada i nisam imao aspiraciju.

Noge su mi uvek bile sportske, jake i čvrste, u fudbalu imam jak udarac a u svoje vreme znale su te iste noge i da odalame kada je trebalo, ali i da sačuvaju glavu, takođe kad je trebalo.

Opste narodno veselje, nepresusni izvor inspiracije… svadba.

Dakle, moj covek I ja smo u vezi duze od tri godine, I planiramo naravno da se vencamo, datum se jos ne zna, jer se nadamo da uskoro poboljsamo stambenu situaciju pa da usledi svecani cin.

E sad, taj svecani cin, u narodu poznat kao svadba je nas kamen spoticanja.

Moj covek I ja smo protiv svadbe. Mi bi seli na motor, svratili do maticara,

Svaka čast !!  Uvek hrabro i na pobedu.

 

Majstore, srećno u nastavku karijere !

 

Utisci odležali dovoljno da izostanu psovke na račun raznih '' pojava ''.

 

ponedeljak, 23. maj 2011

Odlazim zadovoljan

 

Marko Nikolić više nije trener fudbalskog kluba Rad. Kao razlog naveo da su ispunjenji svi ciljevi, negirao da je u pitanju sukob sa finansijerom kluba Rankom Stojićem.

"Ostvarili smo sve ciljeve koji su bili pred nama. Napravili smo

Ove godine nisam bio na moru (niti cu ici).

Odakle meni, rodjenom u sred kontinenta, na 500 metara od pokusaja reke, poriv za kafom na ovakvoj terasi?

 

 

Nacija ,vera i crkva ,društveni status , politička opredeljenost, društveno uređenje, emigracija, imigracija ... pojmovi su sa kojima sam počeo ozbiljnije da se susrećem i o njima razmišljam sa nekih 16-17 godina. Doveden iz krša u ravnicu gde nema niti jednog kamena , što je za mene bilo nezamislivo, saznadoh da se Ljudi dele na : Srbe, Hrvate, Slovake, Mađare, Slovence, Makedonce, Albance ... kasnije kroz vestern i kriminalističke filmove upoznao sam Amerikance, Engleze, Francuze , Italijane, Meksikance ... Iako sam u osnovnoj školi učio ruski jezik