Таман си помислио да је врх криминала и срамоте за српски фудбал она сезона кад је крајем 90-их ФК Обилић уз подршку Аркановог пиштоља упереног у судије и друге фудбалске делатнике и уз редовна васпитна шамарања освојио титулу првака, а Дејан Станковић који је тада наступао за Звезду и након насилно изгубљене утакмице која је директно одлучивала о прваку огорчено изјавио да што пре одлази из нашег фудбала... Таман си помислио да је врх криминала и срамоте за српски фудбал она гнусобна, застрашујућа сцена кад насилник, руководећи „навијач“ Партизана незадовољан игром и залагањем силази са трибина и одлази до капитена Партизана да му одузме капитенску траку, а овај траку скида са руке и најнормалније му је даје у знак послушности и у знак узалудности, 

Na  4 septemvri 1946 godina vo 12 časot sum roden vo Strumica, Makedonija vo porodilište Karpoš (u izvodu iz matične knjige rođenih, piše Rodilen dom Karpoš). Kao što je opće poznato, Makedonija je tu negde skoro promenila ime u Severna  Makedonija. Kako god bilo, ispada da sam rođen u inostranstvu. Podatak da je to bila jedna od republika jedinstvene države Jugoslavije, odavno je okačen mačku o rep.

Žena i ja smo više puta letovali u Grčkoj. Kada bismo išli avionom nije bilo problema ali dva, tri puta kada smo putovali kombijem, na granici kada bih

           Viriš kroz ključaonicu u sobu, s fasciklom u ruci. Vidiš golog čoveka kako stoji na sred sobe. Čovek u crnoj haljini vreba iz mraka. Sveća i prsti oko nje ga odaju. Spremna je za uzglavlje ali još ne gori. 

            Pitaš:

            - Ko si ti?

            Pitaš:

            - Zašto si go?

            On se okreće i kaže:

            - Svi u životu nekada moraju da stoje goli. Tako i predsednik republike mora nekada da stoji go! Ja sam predsednik republike!

            Trudiš se da razumeš kako ali jasno ti je samo da si to ti, kada ostariš.

            Nešto ti se dešava ali ti ne znaš šta je to?

Сам

Ko bi rekao da će ona nekada dežmekasta basketara da ...

U zverinjaku košarke!  

I to drugi put za redom!  

Danas, u jednoj našoj osiguravajućoj kući.

U holu portirnica, garnitura za sedenje, a malo dalje šalter za uplate.

Agentica mi reče da sačekam dok završi sa prethodnim klijentom, otišao je do šaltera da uplati premiju.

Sa šaltera se jasno čuje:

-        Vi treba da uplatite …hiljada i 420 dinara. Morate mi dati tačan iznos. Ponedeljak je, nemam da vratim.

Čovek se vrpolji, nudi 500 dinara, ona iz topa odgovara:

-        Rekla sam da nemam da vam vratim, imam samo 200 dinara.

Sledeće, on pretura

Mlada majka leži u krevetu. Budna je. Beba je na dah od nje, može je čuti kako diše. Leđima dodiruje leđa svog nevenčanog supruga, oca deteta, još uvek tinejdžera. On diše bučno, kroz široke nozdrve ali njegove zvuke izvlači odškrinut prozor kroz koji mu pun mesec obasjava lice. Majka gleda u svoju sedam dana staru bebu i predoseća da će se uskoro probuditi. Senke breze na zidu sobe ispred nje stvaraju ruke, stvaraju male ljude, stvaraju Breznika, biće kojim je plašena kada je bila dete… U susednoj prostoriji čuje se tango. Komšija tokom nedelje ustaje u četiri posle ponoći. Radni dan započinje argentinskom muzikom. Provodi ga u tramvaju.

Beba se budi uplakana. Majka ustaje, seda na ivicu kreveta, otkopčava spavaćicu. Dugmići su poređani u dva reda od sredine, udaljeni za širinu šake. Noge joj vise sa kreveta ali ne dodiruju pod koji je potopljen celom svojom površinom, neprimetnom, tek prst dva dubokom vodom.

                     - ne biramo mi svoje snove nego oni biraju nas (г.Ж.Сарамаго)

у распакивању прозног (туитамо) миксаног компилационог пртљагами,Ја је тачка која обједињује различите догодовштине у себи, а које непрекидно индукују сећања, па је стилски посве разумљиво да у томе нема насилних сцена од чега нам може бити непријатно,