2017-04-05 09:26:58

Dve klase nedodirljivih

Inner Party RSS / 05.04.2017. u 10:26
5i.jpgI ove izbore u Srbiji obeležila je slaba izlaznost.
 
Uprkos veoma lošem životu, katastrofalnoj ekonomskoj situaciji, nedostatku građanskih i medijskih sloboda, velikom iseljavanju mladih, obrazovanih i stručnih, ogromnim pritiscima na budžetske korisnike, kao i strahu kod običnih ljudi, tek oko 55% glasača je izašlo da iskoristi mogućnost za političke promene u državi.
 
Na dan izbora, kada sam oko 16 časova video da će i ovaj put izlaznost biti veoma slaba, da se neće postići 60%, te da nema drugog kruga i da nema šanse za promene, malo sam razmišljao o svemu i stigao do zaključka da postoje dve velike klase ljudi koji nikad ne izlaze na izbore i koje nažalost nikad neće ni izaći pa ih nikakva kampanja i animiranje neće izvući iz njihovih domova.
 
 
2017-04-04 21:13:30

Šesti oktobar

freehand RSS / 04.04.2017. u 22:13

Bujke, izađi slobodno, nema nikoga

20170404_195242_Copy.jpg

Tu smo samo mi pilići.

Šta hoće pilići? 

Slušajući parole i skandiranje insistiraju na onesvešćivanju, sprečavanju izborne krađe, hapšenju lopova i izvesnom samoubistvu.

Gledajući kako se ponašaju spremni su i na sve vrste subverzija dobrim vaspitanjem, ljubaznošću i veseljem.

 
2017-04-03 14:18:56

Misterije elitizma

jinks RSS / 03.04.2017. u 15:18

image.jpg 

Naši pogledi na svet daleko su superiorniji u odnosu druge zahvaljući jednostavnoj činjenici da je svako nama suprotstavljeno mišljenje pogrešno, čim je suprotstavljeno našem mišljenju."

 
2017-04-03 10:55:00

Nulti nivo niskosti

babmilos RSS / 03.04.2017. u 11:55

1. Zgranemo se nad oslobađajućom presudom za počinioce nekog gnusnog dela. Rđav pravni ishod demorališe građane. Blizak nam bude lik sluge Jerneja: nekažnjen kriminal povređuje čulo pravice. Pre četiri stotine godina zar Šekspir nije pevao

For in the fatness of these pursy times
Virtue itself of vice must pardon beg.

U našem prevodu:

Dođu vremena kad se ugoji javno mnjenje
Pa sami porok od vrline ište izvinjenje.

laf.jpg

 
2017-04-02 17:05:21

Tamo

natasavb RSS / 02.04.2017. u 18:05
14502776_10209384169496253_4919353412311150373_n.jpg?oh=fd7860b62f51199de8f3549eccd26d82&oe=594E261C
 
2017-03-31 21:07:33

PROGNOZIRANJE TIŠINE

horheakimov RSS / 31.03.2017. u 22:07


Soba je imala sedam kreveta. Planirana je za jedan manje ali kako je četvrto odeljenje zagrebačke traumatologije u Draškovićevoj bilo u obnovi valjalo je rasporediti pacijente po sobama na ostala tri odeljenja. Bila je to ženska soba i sve stanarke su, osim Dine, imale više od šezdeset godina. Ono što ih je pak sve spajalo bile su bizarnosti njihovih povreda. Kada, ruka, lom. Pertla, skočni zglob, lom. Stepenice, podrum, ruka, lom. Stolica, sijalica, ključna kost, lom. Polustepenik, suton, skočni zglob, lom. Pad sa motora, kuk, lom. Dina je isto pala sa dvotočkaša, onog bezazlenog. Ona nikada ranije nije pala sa bicikla. Ništa nije slomila ali je nečujno pokidala sve ligamente u levom kolenu i morala je biti hitno operisana. Bio je to jedan od onih glupavih padova kakvi se mogu videti na nekom smešnom kućnom videu. Najveća šteta od ovog pada, ispostaviće se, biće pauza u snimanju njenog prvog kratkog filma, o nesanici, za koji potpisuje scenario i režiju. Pauza usled potpune nepokretnosti, usled tišine pokreta.

            Tako je Dina ležala u tišini, zurila u plafon i u svoje zavijeno koleno, u neku preopširnu Frenzenovu knjigu i u tetrapak Happy Day soka od pomorandže koji joj je doneo prijatelj iz Beograda misleći na vitamin C koji pomaže obnovu vezivnog tkiva kao i da je to zgodna pošalica; srećan dan, smešno, ne? Mogla je da sačeka sa padom nekoliko sati pa da vic bude još uspeliji i da se ubogalji prvog aprila. Zurila je i u svoje sapatnice koje su mahom spavale, posve tiho, odmarajući se od života. Jedino mesto gde se žena može odmoriti i bez griže savesti skinuti breme koje dobija rođenjem, je bolnica, a uganuće zgloba ili prelom kosti, koje vode na ortopediju, najsrećnija su moguća opcija. Dovoljno strašna da se od žene, iako je u bolnici, ne može ništa zahtevati a opet dovoljno bezazlena da je oporavak u najvećem broju slučajeva izvestan. Može se čak i produžiti nekom prepisanom banjom, mada će većina žena, čim svi ekstremiteti u određenoj meri profunkcionišu, nanovo biti uvezano nazad u svoj polni dolap.

            Razmišljala je Dina o toj tužnoj istini i pooštravala do pred sam kraj kadrove u glavi. Dolap, bunar, manjež... Zamislila je magarca sa obrijanim nogama.

 
2017-03-31 10:05:15

Under the volcano – izbori na Martiniku 1902.

nsarski RSS / 31.03.2017. u 11:05


volcan3.jpg

Gradić St. Pierre posle erupcije vulkana 1902. godine

 

Vi stalno pričate o događajima, a ne o onome što se zaista desilo – (TS Eliot, Family reunion)

 

Noćas počinje predizborno ćutanje, pa se ovaj post  bavi politički neutralnom temom: katastrofalnom erupcijom vulkana koja se dogodila pre 115 godina, 1902. godine, na dalekom Martiniku,

 

Da, to bi bilo to. Naslov ne bi bio tačan ukoliko bi se dalje reklo išta više. A i narušila bi se regularnost ...  Neke odluke slavnog RIK-a možda bi stigle ovamo, na sam blog. Stoga, sledi kratka i za neke verovatno korisna oda belom luku. Zašto baš belom luku? I to u ovako delikatnom nečasu! Pa, najkraće rečeno, zato što on reguliše i revitalizuje brojne procese u organizmu ...  

j1AInTE.jpg

 Naime, sve ono što je organizam izgubio ovih mesec-dva, i sve što se u organizmu

 
2017-03-30 19:40:59

Pamet u glavu

dirtyharry RSS / 30.03.2017. u 20:40

B3tDG9dCQAAWaXf.jpg

1. Objavićemo spisak donatora;

2. Objavićemo ugovore sa "Fijatom" i "Etihadom";

3. Do kraja marta izlazimo sa programom rešenja za probleme u fabrici "Jumko";

4. Ukinućemo RTV pretplatu;

5. Smenićemo neuspešne i nestručne direktore javnih preduzeća;

6. Uvešćemo red u korišćenje službenih vozila;

7. Spustićemo granicu aflatoksina u mleku na 0,05%;

8. Dovešćemo "Ikeu" do proleća 2014. godine;

 
2017-03-29 10:43:59

Glad

mlekac RSS / 29.03.2017. u 11:43

2016spring_four-horsemen-of-the-apocalypse-part2-secondary2.jpg

Ne znam za vas, ali, kad sam bila mala, to mi je, nekako bila najstrašnija reč. Možda zato što su i moji roditelji i bake neretko pričali o gladovanjima tokom I i II svetskog rata?

Onda smo i sami doživeli ratove, doživeli ili čuli priče o gladi.

I onda je, kobajagi, opet došao mir.

I novi sistemi.

I imali smo sve manje, al' opet, nekako, snalazilo se. "Važno je da niko nije gladan!" znale su babe da kažu nad mizernm obrokom.

OK, možda nije najzdravije, možda nije najkvalitetnije, ali, Bože moj, napuni se stomak...

A onda je realnost počela da me sustiže.

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana