Nekada dodje trenutak kada se čoveku menjaju granice. Kada postaneš malo veći od prostora. Slomiš nešto tog dana. Šolju za čaj, na primer. Srušiš je malim prstom i ona padne i razbije se na tri perfektna dela. Toliko precizan rez tako malim prstom. Hiruški tanak. Prosto, možeš da ga zakrpiš i delovi će upasti tamo gde treba.

I nastaviš da udaraš u stvari. Ili već, stvari krenu da ti se nalaze na putu. Mislim, možemo

Dvadesetog Januara 2003. godine primetila sam neke bolove koje čak nisam mogla da povežem sa kontrakcijama. Trudnoća nije bila prva, a sve ono od prvog porođaja se brzo zaboravi (inače bi do drugih verovatno teško dolazilo). Ljudski mozak je čudo. Potisne svu bol, nadljudske napore i prateću neprijatnost. I još ponešto, pride.

super je kako se nama iz pomešanih životnih priča, skrivenima iza starih imena,  zbilja ponekad razbija u lice sa svim svojim budalizmima. može se mnogo toga reći o upravi institucije koja dozvoljava mladima za ljudska prava da lepe plakate o dobrosusedskoj saradnji sa kosovom i o zločinačkoj vladi izraela koja sistematski ubija palestince dok srbija to podržava, već uvežbana u kršenju ljudskih prava. ali lako je pričati o skupini ljudi, a teže o konkretnim ljudima koji su temelj takvih institucija. .

 Slika 1

Kod neke opičene žene koja je, valjda, dozvolila ovima iz Mladih za ljudska prava da lepe plakate o dobrosusedskoj saradnji sa Kosovom i o zločinačkoj vladi Izraela koja sistematski ubija Palestince dok Srbija to podržava. Žena ima neku funkciju, ove nižerangirane šalteruše su me poslale kod nje jer sam se bunila što moram da se izjašnjavam po nacionalnosti (jer ne moram, to je Ustavom zabranjeno).

 zabraniće mi nanu i majčinu dušicu?

Globalni trud da se izvan zakona stave trave,vitamini i prirodni dodaci je već u tijeku, i već za 4 mjeseca će se kriminalizirati I zabraniti stotine prirodnih proizvoda u Velikoj Britaniji i diljem Europske Unije. Sve je to dio direktive koja je u EU akte uvedena još 2004.godine,  a koja podiže praktički nesavladive  prepreke protiv proizvođača prirodnih lijekova, zahtijevajući da ti lijekovi budu licencirani prije prodaje. Zahtjevi licenciranja su, pogađate, tako uređeni da gotovo nijedna biljka ne može ispuniti njihove zahtjeve

Jevrejima je ionako svega preko glave (Filip Rot: Profesor žudnje)

Evo trećeg (i poslednjeg) nastavka ove kratke „afričke serije". Prvobitna namera mi je bila da u sledećim nastavcima pišem o tradicionalnim verovanjima Zambijaca (polazeći  od toga da vradžbine i magija čine deo tih verovanja),  pored ostalog i zato što „sa terena" imam više zabeležaka u začudjenosti svojoj. Medjutim, ipak odlučujem da završim seriju sa razgovorom koji sam imao sa jednim dvadesetosmogodišnjim Zambijcem.

Tunde Siakaula

.

Gore, uzbrdo po bulevaru, podosta iznad Đerma ima pekarica. S desne strane. Jedna jedina. Bez konkurencije podivljalih modernističkih pekara.

Pravcata tesna pekara sa uzalud svaki dan ribanim pločicama, koje su bile i ostaće otužno bežaste. U njoj se iza jedine tezge guraju bar tri prodavačice koje komšijaju svakog kupca uz prateći srdačan osmeh.

Iz te pekarice se letos vio jutarnji red. I ja u njemu. Jer iako ta uzbrdačka pekara nema hleba, ima takve kifle posute suncokretovim semenkama, zbog kojih Žmuu nikada nije teško da me u nju pošalje. Pomenute kifle nemaju veze sa izvornim, austrobugarskim shvatanjem dotičnog hlebnog rođaka, jer su na ivici kolača svojim slatkasto-mlečnim ukusom. Kifle po definiciji bulevarske pekarice su samo malečki hlebovi. Hlebni prsti. A kako je trend zdrave hrane dopro i skoro na vrh bulevara, to se u njenoj kratkoj, zastakljenoj polici, šepuri nekoliko vrsta tamnoputih kifli, posutih raznim sortama semenja.

.

I nije priča, više je nešto kao iščupci iz sopstvenog mi vremenskog života.

Nikoga ne primoravam niti to mogu, da ih čita. Ako se neko i odluči da ih čita, neka se ne nada mudrostima, razmotavanjima ili zamotavanjima intelektualnog klupka, savetima, uputstvima bilo kojeg tipa...ne to su dosadne, ordinarne i banalne pričice, toliko obične, da se čudim samom sebi što se njima bavim! A opet, svaka sitnica, mrvica, sranja koja nam se dešavaju svakodnevno...to