Neko me će se, verovatno učiniti da je odgovor jednostavan, ali, naše mišljenje po tom pitanju daleko je od univerzalnog i uvreženog svuda u svetu.

Neki narodi dan danji bogatstvo mere količinom zlata koje porodica poseduje.

Neki drugi, opet, više vole keš.

Za Mocvane, biti bogat znači imati puno stoke. Naročito krava. To je jedino bogatstvo koje se računa. Može čovek da ima novca u banci, uspešnu firmu, dobra kola, ogromnu kuću - sve to mu ništa ne vredi ako nema krave! Zato, pridošlice često ne mogu da razluče koliko je neko stvarno bogat. Jer, spoljna obeležja bogatstva, u većini slučajeva, ne postoje, a ona koja tako izgledaju ništa ne znače.

 "Unhappy with the elitist attitude there and penniless, he started his wandering years. He worked and lived as a shrimp fisherman on the Gulf of Mexico, factory worker in Texas, office clerk in New York City and kitchen help in London. These jobs provided his basic expenses and at the same time gave him insight into diverse ways of living. He ended up in Europe"

Sišao je sa vlaka /Trieste Centrale 21:20/, u crnini, sa ruksakom i koferom na točkiiiiće. Kupio je nekakav bezvezni sok i cigarete. Crveni marlboro. Sjeli smo u auto i odveli se dalje. Putem

Držeći se onoga, suprotnog Makavejevom Čovek nije tica, dakle čovek ti je k’o tica, čas je tu, čas je tamo, čas je onamo...otišao sam u Neoplantu u drugoj polovini jula, proveo nekoliko dana sa ženom, otišao u Temerin, otvorio izložbu  (o izložbi više kada budem imao fotografije) vratio se u Novi Sad, pa posle nekoliko dana otišao za Beograd gde sam fizički rmbačio četiri dana i u prošlu subotu (odmori se dobro pa dođi, rekla

Šta neko drugi radi u svom dvorištu, ne treba da nas se tiče. Tako braća Crnogorci hoće da imaju i svoj jezik koji će se zvati crnogorski. Ja tu ne vidim nikakav problem osim možda te sitnice što je jezik isti kao i srpski sa manjim varijacijama koje mogu da se podvedu pod dijalekt i naravno ono što nigde ne piše a što je neko proklamovao, da neko ne može da ima svoju državu ako nema i svoj jezik.

Međutim, nekim malim ljudima to nije bilo dovoljno pa su i rešili dalje da razdvajaju narode a jezik je samo jedan od

Upoznala sam jednom prilikom muškarca koji nikada nije bio zaljubljen. Bio je oženjen, zatim razveden, odgovoran otac, pristojna osoba po svemu sudeći, ali nikada zaljubljen. I on je zbog toga patio. Nadao se celim svojim praznim srcem da će mu se desiti bar jednom pre nego što umre. Ta misao, potreba ili opsesija, ga je vodila kroz život. Pored loših i dobrih navika, naravno.

Douglas Adams je - pripovedač, narator, story teller, "meddah", pisac čije su ispisane maštarije prešle sve moguće granice, srušile sve moguće barijere i napravile vulkan beskrajne zabave prečnika kratera 42, vulkan koji je "početak i kraj svega" i  koji je polazno mesto za sve lutalice koje, stopirajući unaokolo, lagano putuju ka kafani na kraju sveta.

Kad neki pripovedač toliko i tako pusti  imaginaciji na volju, kad neki story teller toliko i tako razume moć fikcije, kad neko uspe da se, sasvim očigledno, beskrajno zabavlja dok se igra sopstvenim fikcijama i jezikom i slovima (pa rečima), ondaK je taj neko vredan i čitanja i prepričavanja.

Dobri duh "Monty Python" - a  (čiji je scenarista Douglas Adams bio) neprekidno se "muva" kroz sve redove njegovih priča, kikoćući se, ludirajući se, mameći nam osmehe i izvodeći "mađije" zbog kojih (s zadovoljstvom) sve njegove priče možemo čitati opet i opet i opet...

12. avgust je međunarodni Dan mladih. Mislim da tu činjenicu valja pomenuti ovde. O mladima sam, ne tako davno, već pisao jedan tekst, tako da će ovaj biti nešto kraći.

Mladi su verbalno uvek podržani od strane društva, odnosno pojedinaca, posebno ako ljude o tome pitate javno, u uličnim tv-anketama.. U praksi je priča, uglavnom, sasvim drugačija. Ne postoji istinski stav da mladima treba jedan malo aktivniji, iskreniji pristup - tako da se pomaci u ovoj oblasti dešavaju veoma sporo.