Postao sam ponosni vlasnik najnovijeg biometrijskog pasoša svoje najnovije (biometrijske?) države. Bilo je reči da je rok za izdavanje novih pasoša mesec dana. Na izradu svog pasoša sam čekao svega nedelju dana ali sam zato čekao čak 5 (slovima: pet) nedelja da dođem na red za predavanje dokumenata, uzimanje otisaka prstiju, fotografisanje i sve ostalo što prati tu rabotu (da se sve ovo ne dešava na brdovitom Balkanu,

U New York Times-u je pre neki dan Juliet Macur pisala o genetskom testu koji je dostupan od 1-og decembra ovde u USA. Kompanija Genetic Technologies iz Australije nudi ACTN3 test za utvrdjivanje sportskih gena kod male dece. Test je $149 i u Americi se nudi preko privatne kompanije Atlas, koja je u vlasnishtvu bivsheg kondicionog trenera sa Universiteta u Nebrasci (Lincoln). Test je veoma jednostavan jer zahteva samo uzimanje primeraka pljuvachke iz usta pomocu shtapica slichnom onome za chishcenje ushiju. Resultati se dobijaju u roku od 3 nedelja. Reslutati testa stizhu kao neka vrsta sertifikata

A Candid professor confesses

That half-secret of his success

Is not in his science, as such

Not in its marvellous so much

But in his bright and irresponsible guess

Od kad je Bojan poceo da radi na Human Genome Projectu, fantazirao je naglas: "Znas, jednog dana ce ljudi dolaziti kod tebe sa svojim genotipom i ti ces unapred znati verovatnocu da oni obole od bilo koje bolesti..." Nikada nisam verovala da masina moze da da odgovore na pitanje ljudskog zivota. Narocito kad su u pitanju karakterne osobine

 "Nekada nije potrebno da se govori, to se oseti, dovoljan je trenutak da pogledaš i neki fluid krene i, vuče te,podiže i tada znaš...da , to je to... "

Ona...
Fina , zgodna...mezimica mamina i tatina...imala je sve... ko iz bajke... neke... on je zvao «baby blue »...ali nije bila plavuša, ... lepa...hm..pa za njega... maza...volela je da se igra ,izaziva, ...morala je sve da dobije, a znala je i kako... (a koja to žena ne zna, samo ako hoće, mi smo tu samo, onako... usput

  U septembru, oktobru i decembru prošle godine u Srbiji je definitivno uspostavljen nacionalni konsenzus o demokratskoj budućnosti naše zemlje. Oko te snažne vizije cela nacija se ujedinila, kao retko kada u istoriji.
  Danas se ne primećuje previše od tog poleta i te energije. Naše društvo kao da je izgubilo zajednički cilj, kao da se opet podelilo na interese i diskusione grupe. Jedni prete štrajkom, drugi štrajkuju, treći teoretišu o razlozima za i protiv.
  U čemu je stvar?

Gost bloger: Filipov deda

„Uzeo deda svog unuka,metnuo ga na krilo”… i u ruku tutno cetkicu, pa nek’ slika sto mu milo bilo.
Filip je sav vazan povlacio linije i bojio vrlo pazljivo dijelove koje sam mu ostavio u uglu, na mojoj  jos nedovrsenoj uljanoj slici. Povremeno me je pogledao ispod oka kao nevjerujuci i ovu srecu,  sa jezikom koji je virio  izmedju zuba, dok ga  je stiskao i nisanio da precizno uradi

Ne znam šta je to bilo u petak popodne. Sa mnom, ili nečim u vazduhu ! Rano popodne, bila sam u gradu da obavim poslove i plaćanja do početka vikenda. Na jednim vratima zatekla sam poruku na cedulji: PAUZA ! vraćam se brzo! Kako ja uvek da ubodem takav cajt ? Arrrrgghhh…! Besna, sedam na klupu ispred zgrade, da sačekam umornu šaltersku službenicu, da se vrati odmorna i čila, da mi uzme lovu, kad već nije ostavila zamenu. Na prijatnom suncu, sređujem misli i bes, koji su već odćarlijali na krilima prijatnog povetarca, s kojim se borim, jer stalno naduvava moju gaza - haljinu za

Mladom coveku trebaju uzori. Ja sam imala problem da se identifikujem sa lekarskom bransom.  A bas sam se trudila. Nekoliko pokusaja se neuspesno zavrsilo.

Marija i Valentina - asistentkinje na anatomiji. Marija je nosila cupave cizme i dolazila na faks biciklom, a za Valentinu se pricalo da je bila model za Levi's 501 zadnjicu. Ne znam gde su ni kako izgledaju danas.

Slavica- bivsa asistentkinja sa biohemije. Razocarala se u fakultet. Dala otkaz i davala nam privatne casove. Posle svakog ispita nas vodila u kafanu. Bila je lekar dobrovoljac na ratistima. Onda je nestala, zajedno

Naslov iz novosadskog Dnevnika od 22. novembra 1967. Logično, naslov se odnosi na događaj od prethodnog dana, a ja se tog dana sećam do neverovatnih detalja, iako sam imao (samo) osam godina. Nije ni čudo, tog dana sam imao najsnažniji osećaj prekognicije u životu.