Комшије кажу да је наш крај некада био за пример. Марика-нени, кућепазитељка и једна од најстаријих станарки наше зграде, често са сетом у гласу говори о једном другачијем времену, без аутомобила, опушака и пластике. Када је љута, баци оштар поглед низ улицу и прекорно, више за себе, али ипак довољно гласно, каже како су нам,

( белешком кафанског доколичења)

                                зашто се небисмо шалили (г. Ф.Бегбеде)

у дане кад теренски одмарам уби ме братее седентарни начин живота за рачунаром (што посао ,што списатељска зависност) , а што је још шокантније, јавља ми се дефицит у способности разумевања оваквог начина живљења који ми је (по свему судећи) одређен наметнутом вољом корона створитеља,

Зашто на Србију, мало-мало, ударају толике хорде, као да овде постоји некакав јединствен мед живота који се по било коју цену мора коначно отети?!

Обично су ти ратови на нашем тлу били више од рата – не војска на војску – већ сатирање нејачи, депопулација, уништавање културе, затирање вере и обичаја, спаљене библиотеке, свеци

С обзиром да је човек недовршено биће,

А да је Бог савршени родитељ и свестворитељ, 

Те да им је језик тачно за толико генерацијски и лингвистички неразумљив, 

Још од праскозорја своје свести сам

Будући и сам стваралац мноштва окрајака песама

Спознао да је једини језик икаквог споразумевања човека и Бога

odrastanje u saveznoj državi virdžini

vrbovanje percepcije

 Nisam stigla ni do pola a prošlo mi je kroz glavu u jednoj pauzi čitanja, kako to da ova knjiga nije bila na spisku. Bila sam toliko fascinirana da sam se jednom izletela pred majkom dok sam joj pomagala da spremi letnju slavu i rekla kako čitam neverovatnu knjigu i da ako je 10% onoga što ovaj čovek piše istina to je više nego ludo. Sada znam da je to srednje mlaka knjiga. Haksli davi o svojim pantalonama i Hildegardom fon Bingen ali postojao je trend u evoluciji deljenja psihodeličnih iskustava kada su se veličale knjige, muzika, autori, umetnost uopšteno govoreći, hrana, parfemi, melemi za čula tako reći, pa se neko uradi i otvori, kod nas na primer, monografiju Dušana Džamonje iz ’69, oljušti kivi i odatle tripuje. Ali, kao što rekoh na početku, imala sam premalo godina da bih sve pohvatala, ali shvatila sam da postoji nešto tamo, neka istina, kao kod Moldera i Skali ili kao u pravoslavnom hrišćanstvu, i da me čeka. 

Dosadno je, strasno je dosadno...Evo vec skoro godinu dana u izolaciji, i pripustam samo zensko sa maskom ali bez donjeg vesa. NIje mi lako jer sam nekoliko njih izgubio za ovih godinu dana, a iz raznoraznih razloga: kao nasla decka (di ga nadje bas sada, kad meni treba :), ili vratila se kuci, ili skoro se verila pa moze samo oprezan sex, ili ima bolju zanimaciju (sta moze da bude bolje?). Takodje procitao par stotina hiljada stranica i odgledao sve filmove i predstave koje sam propustio. Sada shvatam da je dobro sto vecinu od onog nisam citao ranije, a i sto nisam odgledao filmove / predstave