2017-03-04 09:09:30

kakvo je nebo kod tebe

FINAL ROUND ART RSS / 04.03.2017. u 10:09
 
 You will begin to touch heaven, Jonathan, in the moment that you touch perfect speed. And that isn’t flying a thousand miles an hour, or a million, or flying at the speed of light. Because any number is a limit, and perfection doesn’t have limits. Perfect speed, my son, is being there.
 
 

neka se istopim / bez sunca/

misleći na tebe

eto

samo to sam htela da ti kažem

i da te pitam,

kakvo je nebo kod tebe?

 

uvek si tu

i kada nijednog oblaka

 
2017-03-03 19:05:55

Predizborna anketa

Dragan Pleskonjic RSS / 03.03.2017. u 20:05
Na izborima za predsednika Srbije 2017. glasaću za: b58102bf412564d883835eb325bead0c_-in-voting-box-clipart-kids-voting-clipart_195-175.jpeg
 
2017-03-01 20:32:46

Ljubavna osveta u šest verzija

amika RSS / 01.03.2017. u 21:32

ЉУБАВНА ОСВЕТА У ШЕСТ ВЕРЗИЈА

Године 1926. до 1928, тада још непознати енглески књижевник Дејвид Херберт Лоренс, тражећи благу климу као лек за „грудобољу“, сместио се у вили у околини Фиренце са својом женом Фридом. Имао је ту несрећу (или срећу?) да Фриду затекне ин флагранти са њеним

 
2017-02-21 13:55:26

Majka života vredna

Jelica Greganović RSS / 21.02.2017. u 14:55

15942522_10211915172899323_1572189734_n-632x446.jpg 

Srbija boluje od bele kuge, i to je njena najteža bolest. Jer, sa svim ostalim ćemo nekako, al bez dece ćemo nikako. A, za lek za ovu bolest nije ubeđivanje žena da rode decu, ni jednokratne pomoći, ni puko prebrojavanje dece. Jedino što ovu bolest može da izleči je odnos prema deci i – ženama. Svim ženama, i onima koje jesu i onima koje nisu rađale. Zato što su žene simbol majčinstva. Oko 30 žena biva ubijeno svake godine, za poslednjih deset godina ih je ubijeno 327. Broj pretučenih, maltretiranih i ponižavanih je porazno veliki za zemlju koja pati od nemanja dece.

 
(Napominjem da je reč o public school i to u unutrašnjosti Kine; privatne škole i trening centri su druga priča, kao i škole u velikim gradovima.) 


*
Pre početka prvog časa treba da se nađem sa Xu, mojom kineskom asistentkinjom i takođe nastavnicom engleskog. Upoznale smo se juče, na radnom sastanku u zbornici. Nismo imale mnogo prilike da pričamo, ali i iz onih nekoliko minuta razgovora shvatila sam da će nam sporazumevanje biti veliki problem. Xuino znanje engleskog je na nivou početničkog, pa čak i kada
 

Objavljeno na Sretenje. Slučaj ili odranije planirana namera? Neka mala kap je poremetila skladne, skoro porodične odnose? Svejedno. Bitno je da se desila makar kap dramaturgije.  Ahyrrxd.jpg

 

         

  Današnji dan ostaće upamćen kao jedan od onih koje treba odmah zaboraviti. Na žalost, baš to što bi najpre zaboravili, redovno se vraća u sećanje i, kao iz zasede, iskače nenajavljeno, dajući prevelik značaj onome što smo racionalno sagledali kao nevažno.

 

Spremna sam na najgore, ali čvrsto rešena da i u tom najgorem nađem nešto dobro što će mi olakšati planirani ostanak u zemlji koju nikada nisam uspela da prihvatim. A nije da nisam pokušala, vozeći tokom sedam meseci uzduž i popreko nje.  

Može da se gleda kao dobar završetak japanske ture, a može da bude i dobar početak kineske priče to što za osamnaest kilograma prekomernog tereta plaćam doplatu od samo sto dolara. Očekivala sam duplo više.

16649331_10209703788566276_2214999285322370262_n.jpg?oh=f8ec6b7b51fce369f5fb6cd08e6c4fac&oe=5908CFB6

 

Kolibice, barakice...
Kolibice, barakice...
Bivša supruga gradonačelnika Beograda u intervjuu za "KRIK" (Mreža za istraživanje kriminala i korupcije - https://www.krik.rs) otkriva da joj je Siniša Mali ispričao da je organizovao rušenje „nekih kolibica" u Hercegovačkoj ulici u Savamali.

Dan nakon bespravnog rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici,

 

Niz staklo na prozorima slivale su se kapi kiše. Najpre sporo, dok jedna ne uhvati drugu,  a zatim bi nestajale u trenu. Stakla na naočarima zaboravljenim pored Igre staklenih perli prelamaju svetlost koja dopire sa TV-a sa koga ne dopire ton. Staklo ekrana je musavo po ivicama. Prave se mala ostrva prljavštine koja su preživela krpu. Odvojena su od kopna prljavštine koje se u tankom sloju hvataju na sam rub stakla. Neizbrisivo kopno i arhipelag koji nema ko da obriše. Staklo u kupatilu je primilo na sebe više od trideset  Judinih kovanica i sada mi, premazano srebro nitratom, svakim danom izdaje ko sam, a ja to ne konstatujem. Vidim samo bradu od tri nedelje. Staklo sijalice u kupatilu ne ispunjava svoju svrhu. Bolje se snalazim u mraku. Obrijaću se sutra po danu. Možda.

 

 

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana