Mnogi od posetilaca ovog bloga se sećaju zlatnih vremena JNA i služenja vojnog roka (za većinu ne baš naročito inspirativnog). Omiljene vojničke priče i legende, koje su se mogle čuti nakon vojničkih dana, su i one o „dobrovoljcima". Primera radi: dođe kapetan jednog dana pred četu i kaže: „Ima li ovde neko da zna francuski?" Brže bolje javi se njih nekoliko ponosnih znalaca, misleći da je to ulaznica za poziciju i mesto koje će olakšati služenje vojnog roka. Kad se dovoljno dobrovoljaca javi, onda kapetan kaže: „Stigao je ugalj, treba da istovari, hajdemo Francuzi za desetarom tim i tim, da istovarite onaj kamion tamo". Postoje bezbrojne varijacije na ovu temu.

Ali, iako je služenje vojnog roka ukinuto, vremena dobrovoljaca nisu prošla. Većina nas smo ovih meseci i godina dobrovoljci i volontiramo u disciplini davanja ličnih informacija. Naše volontiranje je manje ili više nesvesno, a informacije dajemo na različite strane. Delimo ih na društvenim mrežama, Internet pretraživačima, ali i jednostavnim surfovanjem, pristupom bežičnim mrežama, korišćenjem svojih mobilnih telefona ili drugih usluga.

Svetska teroristička velesila ostala bez dovoljno operativnog prostora i bez pravih ideja

izvor: http://www.theonion.com/articles/alqaeda-claims-us-mass-transportation-infrastructu,21008/

Logistika Al Kaide nedovoljna

случај први

две глупости (најмање) - прва је блага зачуђеност што неко на "нама" зарађује (уз зле банкаре ту су и зли трговци)  али то већ спада у...

нисам баш сигуран шта - можда новинарски популизам? како дефинисати доњи "поднаслов"?

"Како никоме у овој земљи није стало да се позабави тиме колико пара продавци узму купцима само зарад сопствене зараде" 

Dve interesantne vesti poslednjih nekoliko nedelja:

1. Nemačka je nedavno pretekla US i postala drugi najveći izvoznik u svetu, posle Kine koja je na prvom mestu.

2. S&P su danas oborili US kredit rejting, prvi put u istoriji, što znači da će, bar neko vreme, US ostatku sveta početi plaćati veće kamate na novo-pozajmljen novac (obveznice koje izdaje američka vlada).

„Normalizovane" na amaterski način ove dve vesti dobijaju još više na značenju - Kina je ogromna u ljudstvu, US ekonomija je nekoliko puta veća od nemačke, svet mimo US i Nemačke je vrlo bogat (samo Kina ima preko 3,000 milijardi US dolara deviznih rezervi. Svrstani po rezervama ni US ni Nemačka nisu u prvih 10 zemalja u svetu i tih prvih 10 imaju preko 7,000 milijardi rezervi.

Ono što je mnogima manje poznato je da, u proseku, na ovoliki novac ne mogu da se dobijaju kamate ako bi se novac samo „negde" u „nekoj" banci deponovao koje su veće od inflacije.

Dakle, novac mora da se investira da ne bi gubio kupovnu moć i u tom ciklusu su obveznice US vlade nezaobilazne.

Maline, malinari, otkupna cena, hladnjače, pljačka, izvoz, naš znoj, mi radimo, drugi se bogate... To su naslovi i transparenti koje viđamo svake godine u ovo vreme. U poslednjih desetak godina, kad dođu najtopliji meseci, vrlo često smo u prilici da vidimo u vestima neke ljude koji protestuju zbog otkupne cene maline.

Spontano sam se dodatno zainteresovao kad sam video snimke na kojima „goloruk" narod bije miliciju i demolira službena vozila. Baš me zanimalo da proniknem u suštinu i saznam ko su dobri momci, a ko unutrašnji neprijatelji. Prvo što sam saznao bilo je poražavajuće. I pored toga što sam mogao da se opkladim da država propisuje otkupnu cenu maline, nisam bio u pravu. Cenu formira tržište i na nju uglavnom utiče jedan od osnovnih principa ekonomije poznat kao „odnos ponude i potražnje", kao i kvalitet samog proizvoda.

Novak Djoković made his childhood dream come truth this weekend - he won the most prestigious tournament in the world of tennis and rightfully sits atop the list of professional tennis players. One may imagine how happy and proud we Serbs are. But, even during the final match on the London grass, listening to special guest Boris Becker, I was analysing the reasons of such a success. Actually, of the success of the two top players at he moment - not to forget excellent Rafa. I think that the learning is not just a matter of tennis, but a key to success in life. Here are some of my conclusions.

.... и његовој још једној неразрађеној идеји којом планира да чини штету другима али ако га се погура до краја може бити много доброг.

О чему се ради?

Наиме, Млађан Динкић, најбезобзирнији и најнепромишљенији популиста Краљевине Србије (краљеви се редовито бирају на страначким изборним скупштинама), вероватно капирајући да нема шанси да учествује у следећем оргијању које се зове подела јавних предузећа, решио је да засмета осталима колико год може. Како? Па предлаже да се расподеле укине!

            Беко је пре пар недеља понудио држави да откупи његов део у Луци Београд. Сада је на ту понуду одговорила "држава у држави" - Град Београд и "Београд то сам ја" - Драган Ђилас. У широко демагошком покрету "Ја као машинац радим конкретно и брзо посечем дрво" дошли смо до тога да је Драган Ђилас јавно, ноншалтно понудио 40 милиона еура. Одакле? Чијих? Колике су "скривене" надлежности градоначелника када тако преко колена ломи пословну одлуку вредну десетина милиона еура? Кажем "скривене" јер у оним јавним овлашћења за донoшење такве одлуке нема.

ruzna rec

Moje prvo iskustvo sa blogom od kako sam došao u Ambasadu Velike Britanije u Beogradu će biti veoma uzbudljivo jer kombinuje moja profesionalna interesovanja u oblasti ekonomskog razvoja sa ličnim interesovanjem za sport. Pre nekog vremena sam u Danasovom konferencijskom centru učestvovao u raspravi o „Privatizaciji i investicijama u sportsku infrastrukturu". Mislim da neke ideje, pomenute na ovoj konferenciji, zavređuju da ih podelim sa vama.

Verovatno bi trebalo da se podrazumeva, ali on o čemu sam posle najviše razmišljao jeste koliko je komplikovano projektovati i izgraditi sportski objekat! Tom prilikom smo videli nekoliko fascinantnih prezentacija, među kojima su bile i dve građevinske firme, Mott MacDonald i Arup. Ove dve kompanije su učestvovale u izgradnji nekih od najimpresivnijih stadiona na svetu. Stručnost koju su pokazali tokom prezentacije naterala me je da shvatim koliki je izazov projektovati stadion poput Gradskog stadiona u Mančesteru ili Olimpijskog parka u Londonu. Shvatio sam i da će srpski sportski klubovi, ali i gradonačelnici i investitori imati puno tema za razmišljanje pre nego što uđu u proces modernizacije objekata i obnavljanja zajednice.