ruzna rec

Prethodna nedelja je bila veoma aktivna po pitanju britansko-srpskih trgovinskih odnosa.

Najbitniji događaj je svakako bila veoma uspešna poseta britanske trgovinske misije iz oblasti Black Country, West Midlends Beogradu. Ovo je bila prva takva poseta Srbiji posle više od godinu dana.

plan je sledeci: trositi manje, stvarati vise. jednostavno i neostvarljivo.

prica o poreskoj reformi nekako promice. neophodna je jer nam je drzavni sistem na ivici kolabiranja. bitna je jer poreska politika jedne drzave vise definise to drustvo nego preambula ustava (vise nego i ustav sam kada nismo bas sigurni koliko je gospodja pravda stvarno slepa a koliko "progviruje" ka onima sa vezom). nezanimljiva je jer je netelevizicna.  povremeno se u medijima pojave nemuste prezentacije nekih predloga koji se vecim delom svode na parole bez brojeva. niti su predlozi odmakli dalje od inicijalne ideje (sto je u principu zauzimanje ideoloske pozicije) niti novinari prenose najpreciznije ono sto je izgovoreno (dugo se po naslovima vukao predlog da se "smanje porezi na doprinose"). sama prica o poreskom ustrojstvu jedne drzave je previse komplikovana da bih imao drskosti da kazem da imam resenje. suvise je velika da format bloga tesko moze da se nosi sa nekom sirom analizom ali ako se vec nalazimo u poziciji da povremeno zvizdimo i tapsemo onda bar da znamo cemu sve to. bar da zastanemo pre aplauza ako je nesto jednostavno protivno logici i "neuklopljivo" sa brojevima.

Od 22 Maja ove godine, krediti (tačnije personal credit) nisu više privilegija onih koji uredno izvršavaju svoje finansijske obaveze prema poveriocima – bankama u SAD i Kanadi, već pravo svakog pojedinca kome ta finansijska usluga zatreba ili je shodno njegovim potrebama neophodna.

Banke su dobile razuman rok od devet meseci da usklade svoje poslovanje sa klijentima prema ovim novim pravilima: 

Nekako se premijer Cvetković sinhronizovao sa mojim prošlim blogom glede interesnih stopa i politike marži finansijskih institucija u Srbiji. Jednostavno i glasno je izrazio svoje neslaganje sa trenutnim stanjem i praksom stranih banaka u Srbiji da imaju višestruko veće marže nego u zemljama odakle potiču. Ostaje da se vidi šta će se preduzeti da se ova poplava bankarskih  marži i interesa zaustavi i vrati u normalne finansijske tokove. Pohvalno je da se situacija prati i poredi sa zemljama u okruženju, a takođe i sa matičnim zemljama banaka koje operišu kod nas. Sve ovo bi trebalo da se radi najmanje sedmodnevnom učestanošću i da bude pristupačno, prvenstveno on-line i sa ponekom mesečnom brošurom za građane koji nemaju pristup Internetu.

+ bramerc je rekao da srbija ne saradjuje

+ holandija je rekla da je samo bramercov izvestaj interesuje

+ u oktobru je izjasnjavanje o srpskoj kandidaturi

+ kandidatura ostala kao poslednji tanki predizborni adut 

--------------------------------------------------- 

= mladic uhapsen 

случај први

две глупости (најмање) - прва је блага зачуђеност што неко на "нама" зарађује (уз зле банкаре ту су и зли трговци)  али то већ спада у...

нисам баш сигуран шта - можда новинарски популизам? како дефинисати доњи "поднаслов"?

"Како никоме у овој земљи није стало да се позабави тиме колико пара продавци узму купцима само зарад сопствене зараде" 

С једне стране се уведе смањење па се компензује с друге - наравно повећањем. Ако су обе стране на приходној страни. :)
Неразумљиво? Па наравно, није ни поента да буде разумљиво. Поента је да буде непримењиво. Али да кренемо редом:

Дакле - када се смање пореска оптерећења зарада остаје неки "вишак" новца. У идеалном свету где су куће од чоколаде послодавац би тај вишак дао својим запосленима да они буду срећни и задовољни (а и патриотски је). 

            Беко је пре пар недеља понудио држави да откупи његов део у Луци Београд. Сада је на ту понуду одговорила "држава у држави" - Град Београд и "Београд то сам ја" - Драган Ђилас. У широко демагошком покрету "Ја као машинац радим конкретно и брзо посечем дрво" дошли смо до тога да је Драган Ђилас јавно, ноншалтно понудио 40 милиона еура. Одакле? Чијих? Колике су "скривене" надлежности градоначелника када тако преко колена ломи пословну одлуку вредну десетина милиона еура? Кажем "скривене" јер у оним јавним овлашћења за донoшење такве одлуке нема.