nije mi cudno sto je aca vlahovic rekao to sto je rekao. to je sasvim u skladu sa onim sto je i do sad pricao. 

s druge strane profesionalni populista na prvu loptu prica slicno ali ....

gde su razlike u stavovima? 

pa ukratko - vlahovic kaze - posle privatizacije propala su preduzeca koja su bila losa sama po sebi, koja nisu imala sansu da prezive ni na koji nacin (osim uz subvencije). dinkic s druge strane iako polazi od iste tacke (neka preduzeca  su imala problema i ranije) glavnog krivca vidi u "losim vlasnicima koji nisu bili sposobni da vode kompanije".

sa

Често се каже да је бирократија систем који омогућава да десет људи ради нешто што један човек може сам да обави. То је, наравно, шала и, као и свака шала, претерује. Али кад погледамо исход недавне одлуке владе да утврди колико заправо људи ради у државној служби ствар и није тако смешна. Испоставило се, наиме, да је број запослених који се финансирају из државне касе дупло већи од онога што су сви веровали!

Srbija, izgubljeno, nađeno

Fundamentally Freund: During the 1990s, many American Jews rallied behind Bosnia and Kosovo, in effect viewing Serbia as a lost cause.

Još jednom hvala svima koji su pročitali, a posebno onima koji su učestvovali u diskusiji na mom prvom tekstu u ovoj seriji ekonomskih blogova. Kao što sam obećao ovaj tekst će biti posvećen međunarodnoj trgovini i investicijama. Ta tema mi je posebno zanimljiva jer sam između ostalog i šef Trgovinskog odeljenja ovde u Ambasadi.

Mislim da ne možemo nastaviti da poboljšavamo životni standard ljudi ukoliko kompanije nisu u mogućnosti da ulažu, angažuju, proizvode i trguju slobodno. Međunarodna trgovina predstavlja glavni kanal razvoja u dosadašnjoj istoriji, a posebno tokom poslednjih sedamdeset godina globalizacije. To je bio i ključ u naporima za suzbijanje siromaštva. Kada su u pitanju i Srbija i Velika Britanija, rast ekonomije i jedne i druge zemlje zavisi od stranih investicija i rasta izvoza. Međutim, zbog krize trgovina se značajno umanjila - kao i tokom Velike depresije 1930-ih godina. Postavlja se pitanje kako možemo da osiguramo da putevi trgovine ostanu otvoreni i da što veći broj ljudi u svetu ima pristup kanalima slobodne i fer međunarodne trgovine?

Posmatrajući kao Francuz sadašnju ekonomsku situaciju u Srbiji, setio sam se francuske istorije iz 1917. godine, najgoreg trenutka Prvog svetskog rata. Situacija je bila dramatična, činilo se da ništa što elita učini ne popravlja stvari, stanovništvo nije videlo svetlo na kraju tunela. Kako se Francuska izvukla iz tih nezgoda?

Iz teških izazova izrodilo se „sveto jedinstvo" (L'union sacrée) - sloga svih delova društva oko ključnih ciljeva i dogovor da će svako morati nešto da žrtvuje i da će male (a ponekad i velike) političke razlike morati da

Često slušamo priče o strašnim posledicama loše privatizacije, o korupciji koja nas je uništila, o silnom iznetom kapitalu iz Srbije, kojeg, uzgred budi rečeno, faktički nemamo. Da bi barem deo ovog narativa pokušao da osporim analiziraću privredni rast i zaposlenost posle 2000.
Pođimo od ključnog pokazatelja: stope rasta BDP po stanovniku. Taj indikator je u periodu 2000-2013 prosečno rastao 3,5%, što je jednako proseku centralne i jugoistočne Evrope (podaci za 2014 ne mogu bitnije da promene sliku, iako projekcije EBRD ukazuju da će Srbija imati nešto sporiji rast od

Mijat Lakićević u novom blogu na Klikerima priča o izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Svima je jasno da je zakon promenjen zbog stranog kapitala. I u svakoj drugoj oblasti to uvaljivanje roga za sveću (zakona za pare) bi se tretiralo kao oportuno, ne i nužno loše ponašanje onih na vlasti.  

U poljoprivredi stvari stoje malo drugačije. Uvek neke polemike.

Osovina po kojoj se ljudi dele je sasvim bazična i trivijalna. Svodi se na pitanje: prihvatamo ili ne prihvatamo strance da nam upravljaju prirodnim resursima? interesna

Imam jednog prijatelja, daleko je od Srbije, koji mi je više puta skrenuo pažnju: „Ja taj rast BDP-a i te parametre ne bih uzimao tako ozbiljno“. Twist in my sobriety.

Potom je Mijat Lakićević napravio blog baš na tu temu. Blog počinje scenom premijera koji, dok deli ćevape novinarima, obećava raketni let od četiri odsto BDP-a u narednoj godini.

I sve se prilično lepo složilo. Brojke nisu iluzija. Te parametre prihvatamo da bismo mogli posle da merimo premijerovu uspešnost. Ali sa brojevima oprezno, jer su podložni vrlo

The branding of Serbia has been going through a very long series of false starts and misfires for as long as I have known about it. I was involved in an early post-transition project in 2004 and 2005, but the branding initiative was ultimately shelved because no one could address the elephant in the conference room:

What is Serbia's brand?

Пуно је истраживања која нам показују да је образовање један од главних начина изласка из зачараног круга сиромаштва. Па како онда можемо да помогнемо да сва деца имају користи од доброг образовања? Има пуно одговора на то питање али један од веома битних је да деци треба обезбедити предшколско образовање.  

Зашто?