Blog :: Aleksandar Vasović

VIVA INTERNET LIBRE!

Aleksandar Vasović — Wed, 18 Jan 2012 15:00:28 GMT

Lepota musice 12

Aleksandar Vasović — Fri, 07 Oct 2011 18:00:39 GMT

Take me to your leader, I sva je prilika da cemo resiti sve vase probleme. Musica ne pada gde ste nanisanili, konac se mrsi ili prsti po vodi i plasi ribu koja pridje, osmotri i odbije da zagrize. Vrlo verovatno da problem nije u bacanju ili koncu. Sva je prilika da vam ne valja lider (predvez) o kome najveci broj musicara najmanje misli, a vazan je taman koliko i sve ostalo. Nekad davno lider (predvez) se pravio od upredene konjske dlake tako da se suzavao I ostavljao mesta da se za njega veze tippet (podvez) na koga se onda kacila musica. Potom su izmisljeni svileni predvezi, ali su se lako habali I bili su teski za cuvanje. Kad su ljudi izmislili najlonsku strunu negde nakon drugog svetskog rata, musicari su se setili da je takav material idealan za lider jer se tesko kidao I bio je skoro neosetljiv na spoljasnje uticaje. Problem je bio u tome sto su tadasnje strune bile uglavnom cilindricne, pa je bilo potrebno praviti predveze od nekoliko komada najlona. Musicari su se ucili metodom probe I pogre

LEPOTA MUSICE 11

Aleksandar Vasović — Tue, 20 Sep 2011 19:00:50 GMT

I dobro, kad smo kupili cizme, prsluk, stap, konac I backing na redu je cekrk. Za razliku od klasicnog ribolova gde masinica (donja slika) ili pak multiplikator (jos jedna slika dole) imaju znacajnu ulogu u zamaranju i izvlacenju ribe, musicarski cekrci mnogima sluze samo kao spremnik za konac, sto i jeste i nije tacno. ‘Tedoh reci, ta filozofija o cekrku kao spremniku za konac je u redu ako po potoku sa stapom 4/5 ili jos manjim, na primer lovite male potocne pastrmke ili krkuse ili mrene I po nekog omanjeg klena, ali nije ako na vecoj vodi trazite sledstveno tome I vecu ribu. U tom slucaju cekrk ima funkciju da zadrzi ribu, da smanji izvlacenje konca sa kalema, smanji pritisak na stap, itd… Bilo kako bilo, ribolovac musicar ce svakako izvuci dovoljno konca koji mu je potreban za bacanje I ostaviti ga da lezi (pliva) pored nogu ili ga staviti u posebnu korpicu koju nosi o pojasu (ista se moze kupiti ili napraviti I sasvim je zgodna stvar jer sprecava mrsenje I habanje konca). E sad, ima ce

Lepota mušice 9 i 10

Aleksandar Vasović — Tue, 30 Aug 2011 14:00:55 GMT

Preduzimljivi ljudi u Americi su u jednom trenutku shvatili da bi mogao da se uvede I neki red u označavanje mušičarskih konaca, kako bi isti mogli da se uklope sa odgovarajućim štapovima. Tako je AFTM (American Fishing Tackle Manufacturers Association) ili Američko Udruženje Proizvodjača Pribora Za Ribolov usvojilo sledeću kategorizaciju težina konca koje onda pripadaju štapovima odgovarajuće dužine. AFTM #Weight (Grains)Tolerance4120114-1265140134-1466160152-1687185177-1938210202-2189240230-25010280270-29011330318-34212380368-392 Za konverziju, stopa je otprilike 30 centimetra. Dakle 6(ft) X 30 = 180 (cm), itd… Dužina u stopama (ft)6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 AFTM broj konca455677899101111Dakle, štap od osam stopa nikako neće valjati u kombinaciji sa, na primer, koncem AFTM 8 jer je isti pretežak I ište štap od 12 stopa. Sad, neki proizvodjači, posebno američki, imaju običaj da daju nižu vrednost konca uz svoje štapove. Ovo možda nema značaja za iskusne muš

Lepota mušice 8

Aleksandar Vasović — Tue, 30 Aug 2011 14:00:45 GMT

(op. autora: Do sada sam na blogu objavio sedam nastavaka. Objavicu i ostatak, odnosno prenecu ih sa drugog bloga, koliko da nekog zainteresujem da izadje na vodu i proba, e da bi time ucinio jedno kas'ti bogougodno delo. ) p.s. kompletna Lepota Musice bice u dogledno vreme okacena negde za download u PDF formatu Lepota mušice 8: Da nastavimo. Kad smo kupili čizme (neće se bace, mušičarili ili ne), na redu su štap, čekrk I mušičarski konac (zovu ga I šnjur).Mušičarski štapovi su kao što znamo, drugačiji od onih za varaličarenje, te pecanje plovkom.O ovome smo govorili u poglavlju 4 ali da vas ne maltretiram da prevrćete stranice unazad, ukratko, mušičarski štap je elastičniji, a zabacivanje na klasičan način jednostavno ne radi jer na kraju konca nema težine, odnosno ona je zanemarljiva (dobro sad, neki put I nije kad se bacaju teški strimeri za štuku ili smudja ili morski ribolov, ali o tome docnije).

NE DIRAJTE MI KOMŠIJE, STOKO JEDNA!

Aleksandar Vasović — Mon, 04 Apr 2011 18:00:51 GMT

rekao sam bio da neću da se više javljam autorski, ali zbog ovoga ću da pišem i po blogu i po zidu i po tarabi i da se ritam i derem do nebesa!idioti, bolesnici, maloumnici, stoka (ček,ček, ima li još neko prigodno ime) su u čačku (danas me sramota da kažm da sam odande) noževima napali decu koja su slavila rodjendan u ciganskom domu u mojoj ulici i izranjavili trojicu. zovnem čačak da vidim šta je bilo, kažu oni meni, i još dodaju - svi ćute... eto, malo prikolju cigane, prebiju crnca, napišu kukaste krstove po spomeniku ljudima koje su postreljali nemci... oskrnave spomenik šabanu bajramoviću, onomad prebiju neko dete u beogradu... podju da prebiju pedere pa usput spepele pola prestonog grada (izem ti prestonicu kad je takvi razvaljuju - da su barem neki avari ili huni ili turci osmanlije ili jevgenije savojski pa da kažem ozbiljna sila, nema zezanja, nego bre barabe i polusvet)... ne pozivam na akciju države jer je slaba vajda. ne pozivam ni na gradjansku akciju - još slabija vajda. a bre dokle? aman! ko

日本

Aleksandar Vasović — Fri, 18 Mar 2011 14:00:23 GMT

Urbi-Et-Orbi

Aleksandar Vasović — Tue, 01 Feb 2011 15:00:00 GMT

Od sad, pa na dalje i ubuduće se moji blogovi mogu naći O V D E: Ne odlazim odmah nego shodno gornjem, molim admin-a da mi odobri da se još neko vreme muvam ovuda dok skinem arhivu (da ne propadnu tekstovi i komentari), pa ću se onda javiti mailom da se ovo pospremi i zaključa. Edit: Obavešten sam (hvala adminu) da tekstovi neće nikud - da se ne patim da kopiram ručno. Ajd' sad ... odo' ja

Lepota Mušice 7

Aleksandar Vasović — Thu, 27 Jan 2011 15:00:24 GMT

I dobro: kad smo na osnovu egzaktnih dokaza shvatili da je mušičarenje jedan jako star I cenjen sport, te na osnovu toga, a I onoga što smo čuli, videli u filmovima I pročitali kod recimo velikog mušičara i lovca i pijandure Ernesta Pape Hemingveja, zaključili da želimo da se bavimo istim, valja znati šta nam je za to potrebno. Mušičarenje je razmerno skup sport I ište podosta: čizme, prsluk, kabanica, jakna, štap(ovi), čekrk (čekrci), špulne za čekrke, mušičarski konci, predvezi (u daljem tekstu leader), podvezi (dalje tippet), torbe, kutije, makaze, hemostatski forceps običan ili pak kupovna klešta (za vadjenje udice), mreža (ponegde je i obavezna), nož, mušice, pa onda ako sami vezujete mušice (što je takodje deo sporta) I stega, kontrapinceta, makazice, držač kalema i još ihihi onoliko kojekakvih andrmolja bez kojih se suštinski može ali ih je lepo imati (jer je šareno budali drago). 'Tedoh reći može i manje i jeftinije, ali o tome kad budemo pričali o japanskoj tenkara tehnici ili italijans

Lepota Mušice 6

Aleksandar Vasović — Thu, 20 Jan 2011 18:00:01 GMT

Dvadeseti vek … izmedju kolonijalnih, svetskih ratova, okrobarske revolucije, radio aparata, kubanske krize, nesvrstanih, filter cigarete, turbo motora, aviona, televizije, Koreje, Staljina, penicilina, Apola, Rolingstounsa, interneta, veštačkog kuka, Vegete, Harija Džemsa I ostalih dostignuća, čovečanstvo je nastavilo tihu revoluciju u mušičarenju započetu u 19om veku. Suva I mokra mušica, te nimfa (o tome šta je nimfa, docnije kad se budemo bavili osnovama entomologije) su, zahvaljujući genijalnosti Edvarda Makenzija Skues-a ostale prevashodan način lova na pastrmku I lipljana o kojima piše u knjizi Mala Taktika za Krečnjačkoe Potoke (sadrže visok sadržaj minerala, bistri su i brzi I pogodni za pastrmku I lipljana). U medjuvremenu je izvesni Vud izmislio impregnirani konac koji je ostajao na površini dok je mušica tonula do lososa koji je plivao tik ispod. Ovo danas ne izgleda kao bog zna kakvo otkriće ali je tada izazvalo revoluciju jer je omogućilo lov na letnjim vodama. Važno je pomenuti I Li Vulfa

Lepota Mušice 5

Aleksandar Vasović — Tue, 18 Jan 2011 16:00:15 GMT

Da malčice odstupim od zadate teme. Ribu, a posebno grabljivu, lepo je I zdravo jesti, a ukusu svakako doprinosi činjenica da ste je sami ulovili. Na mušicu. Ili varalicu. Ali sami. Da ste je uprkos svemu zeznuli. U jednom od prethodnih nastavaka sam pisao o jednom receptu neumrlog Isaka Valtona za koga je on sam u kapitalnom delu The Compleat Angler rekao da je - “previše dobar za sve osim za ribolovce, ili časne ljude, a ja verujem kako jeste oboje, te vam zato poveravam ovu tajnu.” Pošto je sve sedeći u krčmi, te ispijajući pivo i mezeteći usoljene saragice , mladom prijatelju, inače lovcu, ispričao kako da na nekoliko načina uhvati štuku, Valton veli ovako: “Ako vam nijedna moja natuknica o tome kako da uhvatite štuku ne pomogne, svakako sam siguran da će vam način pripremanja ove ribe biti od koristi jer sam ga probao, a još je bolji od uobičajenih, budući da je malo neobičan. Ali mladi moj prijatelju! Oprez! Da bi recept valjao, štuka mora biti velika, barem lakat dugačka, a ako Bog da, još I već

Lepota Mušice 4

Aleksandar Vasović — Thu, 06 Jan 2011 15:00:41 GMT

I tako, dokoturasmo se do 19 veka i viktorijanske Engleske, Nemačke pod Bizmarkom ali i Amerike iz doba (ne nužno hronološki) Vajata Erpa, Bika Koji Sedi, Litte Big Horn-a i Teodora Ruzvelta.Tehnologija je u medjuvremenu napredovala do telegrafa, veš mašine (ne u formi u kojoj je poznajemo danas), četkice za zube, narkoze, parne mašine, mitraljeza, onoga što danas nazivamo tržnim centrom i potrošačkog društva sličnog današnjem. Ljudima su, sve u svemu, počeli da se dopadaju pronalasci koji su im olakšali (i ubrzali) život, pa su tako majstori, uglavnom u Engleskoj i Americi počelji da izmišljaju nove modele štapova, čekrka, mušičarskih konaca i kako bi lepo rekli današnji marketing eksperti - paletu povezanih proizvoda (šta god da to značilo). Ali da idemo redom - pola stoleća - od 1851 do početka 20 veka bilo je dovoljno da zbriše sva vekovna pravila mušičarenja i da postavi standarde od kojih mnogi važe i danas. Izmišljen je false cast iliti lažni zabačaj. E sad, ovo će da izgleda komplikovano. Da b

Lepota Mušice 3

Aleksandar Vasović — Thu, 30 Dec 2010 18:00:36 GMT

U 18-om veku stvari su se lagano menjale u odnosu na Valtonovu zaostavštinu, najviše na štapovima koji su dobili prve sprovodnike. Štapovi iz ranog 17-og veka ih ili nisu imali, ili su u najboljem slučaju postojali samo vršni prstenovi. Pod kraj stoleća pojavili su se sprovodnici celom dužinom štapa, a to je ribolovcu dalo mnogo više kontrole nad koncem tokom zamaranja ribe, ali nije mnogo popravilo daljinu bacanja, naprosto zato što to sam konac nije dozvoljavao. Pri tome, ti rani sprovodnici bili su jako nepouzdani budući da su pravljeni od mekog drveta pa su I na najmanji pritisak imali nezgodan običaj da ispadnu iz ležišta. Elem, 18-ti vek je doneo veliku industriju, a sa njom I potrošačko društvo, a sa njim I povećane zahteve tržišta za novim, boljim ili lepšim proizvodima. Štapovi za mušičarenje su se pravili od više materijalla I delova. Spojevi su, medjutim, bili notorno nepouzdani jer su pravljeni od drveta ojačanog mesingom. Štapovi su i dalje bili mnogo duži no danas: izmedju četiri I pet me

Lepota Mušice 2

Aleksandar Vasović — Wed, 29 Dec 2010 20:00:52 GMT

Zašto je Isak Valton važan: Pre njega (njegovog The Compleat Angler) nismo imali pojma o tome kakva je bila tehnika lova bir vaktile. Manje-više sigurno znamo da su štapovi (od leske ili vrbe ili ponegde - gde su iz dalekih zemalja dolazili brodovi - od bambusa) bili dugački oko 14 stopa (4.2 metra), a da su se mušičarski konac (do dve dužine štapa) I predvezi pravili od upredene konjske dlake.Uzgred, štapovi od cepanog (lameliranog) bambusa su i dalje nešto najkvalitetnije što ribolovac mušičar može poželeti i koštaju bože sačuvaj mnogo. Većina je lovila pastrmku, lipljana, klena I mrenu, a retko lososa koji je, budući da poraste poveliki, imao nezgodnu naviku da polomi I pokida štap I konac. Uz ogradu da se radilo o pod današnjim uslovima, inferiornoj opremi (a nije baš tako, o čemu takodje docnije kad budemo govorili o dapping-u, pesca valsesiana i tenkara mušičarenju), saveti koje sadrže Valdonova dela su neverovatno slični modernoj taktici. Valdon ribolovcu (angler) savetuje da ostane što dalje van

Lepota Mušice 1

Aleksandar Vasović — Wed, 29 Dec 2010 16:00:30 GMT

"Dobri Bože, podaj mi veliku ribu; toliku da ne moram da lažem." (ribolovačka molitva) Elem, 200 godina pre Hrista, Aelian je pisao o reci u Makedoniji (sad da li Grčkoj ili FYROMskoj Makedoniji - ne bih znao) po imenu Astraeus gde “žive ribe sa pegavom kožom, a kako ih domoroci zovu, najbolje pitajte Makedonce.” "Ove ribe se hrane insektom koji živi samo u tom podneblju I leti nad vodom. Nije kao insekti koji se nalaze drugde: niti bojom skroz podseća na osu, niti je kao mušica, niti pčela ali ima po nešto od svih njih. Dosadna je I velika kao mušica, bojom je pomalo kao osa I zuji kao pčela. Domoroci je zovu Hippouros.” "Insekti hranu traže nad rekom I zato ne mogu da izbegnu ribe koje ih gledaju odozdo. Kad mušica padne na vodu, riba tiho, kao senka, da ne napravi ni najmanji talas doplilva odozdo, a onda lagano otvori usta I kao što vuk odnese ovcu iz stada ili orao gusku iz dvorišta, usisa mušicu I otpliva dalje,” pisao je Aelian. "E, sad, iako ribari sve ovo znaju, oni muš