Blog :: Inda Gegenbauer Renert

New Year

Inda Gegenbauer Renert — Thu, 27 Dec 2007 23:00:35 GMT

Nisam ustala na levu nogu, zaista. Uh, mislim da nisam. U stvari jesam ali se ne osećam kao da sam ustala na tu levu nogu .Ovaj uvod nema bukvalno nikakve veze sa ostatkom priče, ali sam se upravo pitala na koju sam nogu ustala i eto što da ne stavim i te svoje misli na papir tj ekran. Od viška glava ne boli. Elem. Probudih se ja nakon drugog alarma jutros. Ustadoh na levu nogu ali se ne osećam tako (mozda ipak bitno za priču).Meni je očigledno toliko toga bitno, te se godinama moja kolekcionarska zbirka stokakvih gluposti znatno i brzim tempom širila. Širi se i dalje. Uh, opet se gubim. Šta sam ono tj. gde sam ono stala? Aha. Jutros nekako se digoh nakon tog drugog zvona da okrenem merač od centralnog grejanja na 25 i vratim se lenjo na kauč (jos uvek se nisam instalirala nakon godisnjeg odmora, te vec evo cele sedmice spavam u boravku na kauču) . Loodo pa živi! Pola sata sam tako leškarila I konačno rešim da ustanem. Odem okupam se da se konačno razbudim. Uh, nestalo šampona za kosu. Nije ni onaj za te

HILJADU ZAŠTO, HILJADU ZATO………

Inda Gegenbauer Renert — Wed, 26 Dec 2007 00:00:32 GMT

Evo vec mesec dana, sred zime, meni leto. Da sam lasta, krenula bih ponovo put Evrope, jer se ovde vreme lagano menja. Afrička zima je čudno godišnje doba, ako se to tako uopšte moze nazvati ovde. Noći hladne, ledene, dok u toku dana (pod uslovom da si izložen suncu) možeš da šetaš kratkih rukava okolo. Ali, neki dzemperčić ili jakna nipošto ne smeju da se zaborave. Pričam koješta. Samo nagadjam kako bi to moglo da izgleda. Kad osetim na svojoj koži, čuće se. Termperaturna promena je sada već vidna.Hajd,kad sam već kod vremenske prognoze, da završim opis apro po klime. Elem, kad tek stigosmo na ovaj kontinent, bilo je neopisivo vruće. Spas smo trazili u bazenu i bivala više u njemu no kraj njega. Sada već, vice versa story. Juce, na primer, nisam se usudila skočiti u ledenu vodu. Palčevi mojih stopala su izvrstan termometar... brrrrrrr. Poenta ovog uvoda u priču je ta da više nije pakleno vruće, da laste odlaze na sever i dolazi zima... duga i hladna . Daleko od toga da će biti takva kao u Evropi, jer o

Most preko večnosti

Inda Gegenbauer Renert — Tue, 25 Dec 2007 21:00:18 GMT

„Ponekad mislimo da živimo u vremenu bez granica,bez pustolovina,da je sudbina negde daleko, s one strane obzorja i da su sjajne utvare odavno odjahale, da se više nikada ne vrate....“Posvećeno piscu Ričardu Bahu autoru kniga „Jedno“, „Galeb Džonatan Livingston“ i „Most preko večnosti“ i piscu koji me je naučio da letim....Pitam se pitam. Hm, pitam se da li se svi pitaju toliko kao ja? U stanju sam da sebe "izludim" količinom pitanja tražeći zatim odgovore. Volim da analiziram sebe do nesvesti, ovaj besvesti. Kao sto odlično znam da trošim vreme u društvu, jos bolje znam da zanimam samu sebe. Dobro to je"dangubljenje". Pitam se gde je kraj ovim stepenicama? Penjem se i na svakom stepeniku se zaustavim i opet ta luda analiza moje persone i kontam to je to. Znam sebe i više me ništa ne može iznenaditi. Ali na sledecem stepeniku vidim neke nove stvari, kojih nije bilo na prethodnom. U kojoj fazi bih ja po statistici trebala biti "formirana" ličnost? Neke manje promene nas verova