Blog :: gagonini

Hitiić big brother- bloger, ove jeseni......

gagonini — Sat, 10 Oct 2009 01:00:30 GMT

Ко о чему....

gagonini — Fri, 09 Oct 2009 21:00:29 GMT

ВОЈСКА О СКРАЋЕЊУ КУРВА О ПОШТЕЊУ........ А гусари о пливању......

deset ljutih gusara

gagonini — Sat, 03 Oct 2009 14:00:35 GMT

deset ljutih gusara otišlo u krevet jedan se izbušio sad ih osta devet..... devet ljutih gusara krenulo u flert jedan bio streit ostade ih eight....... 8 ljutih gusara živelo in lieben jedan pobenavio ostade ih sieben... 7 ljutih gusara puši the "best" jedan se uduvaoo ostade ih šest.....

monotonija..??

gagonini — Sat, 19 Sep 2009 00:00:43 GMT

monotonija neka udarila ovih dana, ma nevidjeno.... a to nikada nisam voleo... jednolikost, jednobraznost, sivilo, prepisivanje. vidi se da je stigla jesen, i počela nova školska godina, profa čita , a dobri djaci prepisuju. a onih loših nema nigde, nisu došli u školu?? ili su došli.... al ne smeju da se jave..???

Meda, moj Meda

gagonini — Mon, 07 Sep 2009 22:00:14 GMT

Radoznala vlažna crna njuškica pokušavala je da proviri iz kartonske kutije, u kojoj je putovala te ratne 99 iz Beograda na selo, ali su je u tome sprečavale malene dečije ruke, nedozvoljavajući da mrgud od konduktera , u putničkom vozu ka jugu, ugleda njihovo tajno pufnasto blago. Stalne zvuke sirena, ponoćne eksplozije, podrume i šapat ljudi, zamenile su beskrajne livade, vlažan šumski vetar, poneki ponoćni krik ćuka, i ono što je najviše voleo, veseli bezbrižan kikot dece i malene prste, koji su uporno pokušavali da razvuku i oblikuju tu pufnu, da izgleda baš kao one, plišane, što su dobijale za rodjendane. A on, maleni folirant, glumatao je da to ne voli, bacakao se i sitnim zubićima pokušavao kao da se odbrani, što je izazivalo još veći kikot i oduševljenje dece, jače zagrljaje i pokušaje da ga drže u naručju, prinesu bliže srcu, stisnu jako jako, i tako sačuvaju tu, za sva vremena. Dve crvene torbe, vlažne oči devojčica obeležile

av av, oću i ja da budem pas

gagonini — Wed, 19 Aug 2009 20:00:27 GMT

Priča 1. av av, spavam danju, radim noću, gazda čuva mene, ja čuvam njega, poso nije težak, trčkam po dvorištu oko kuće i lajem, ptice, mačke a možda i lopovi beže i gazda mirno spava, komšije se bune što ih budim, ali nije me briga, ko ne može da spava, neka sluša Bajagu i neka popije šarene pilule za lilule..av av Priča 2. av av, ja sam mali, i ostaću mali, ne radim ništa, igram se ceo dan u malenom stanu, i svi me vole....osim komšije ispod, on je baksuz i sve mu smeta, a najviše moje piškanje sa terase. Baš me briga, ja sam mali , mene svi vole i sve mi je dozvoljeno..av av Priča 3. av av, ja sam bio lutalica, srce puno , stomak prazan, više nisam, uzela me teta, napravila kućicu u dvorištu ispred zgrade i za nju privezala...stomak pun, srce prazno, poso mi je da mašem repom kad god nekog vidim, posebno tetu, i svi me vole, čak i onaj komšija baksuz, ne smeta mu moje piškanje i kakanje pred ulazom..av avPs. Ala steže ovaj lanac.. Priča 4. av av, ja sam opasan a

DVE OLOVKE ZA SREĆU

gagonini — Fri, 26 Jun 2009 22:00:21 GMT

Vreo junski dan, u gradu puno nekih mladih ljudi, da ne kažem dece, koja nude prospekte agencija za letovanje..za metroe..za ideje..a medju njima i dva smušena deteta sa hemijskim olovkama u rukama, pokušavaju da kažu nešto oznojeno-umornim prolaznicima, ovi se žure, baš kao i ja i odlaze.... Kasnije, saznajem, da su to zaprvo djaci iz škole za decu ometenu u razvoju i da prodaju olovke na ulici pokušavajući da pribave neka novčana sredstva za svoju školu.Vreo junski dan, vozim bicikl, vidim iste face na istom mestu, prilazim, devojčica i dečak drže po 20tak običnih belih plastičnih olovaka u rukama..2 za 50. Nikada neću zaboraviti njihov srećan izraz lica, osmeh i sjaj u malenim okicama, kada sam reko , dajte mi dve, zbunjeni srećni, drhtavim rukama vade dve, broje novac i izgovaraju, teško razumljivo, HVALA. Obična bela plastična hemijska olovaka, postala je moj nerazdvojan prijatelj, na poslu u kući na bridgu, fakultetu, uvek je tu, njome potpisujem sve te vredne i bezvredne papire,

Independence Day

gagonini — Fri, 12 Jun 2009 01:00:13 GMT

ili u prevodu dan nezavisnostipogledah RTS, večeras, i imam šta da vidim...prvi program SRBIJE danas dana 11.06.2009. prikazuje pomenutu glupost od filma, film koji veliča jednu coca-cola naciju, film koji prikazuje njih kao smele hrabre neustršive nesalomive, požrtvovane...bore se protiv svemiraca....i spasavaju nas ostale ...bedne glupe jadne nesposobne.. e baš im hvala.I indijanci im se zahvaljuju...pošto su i njih spasili...baš pročitah nedavno, kako su ih vekovima spasavali otimajući zemlju i gazili svoju datu reč. Naravno o tome nisu snimani filmovi, tj. jesu gledao sam ih kao date, i mogu reći da puno liče na partizanske filmove, jedni su dobri i beli, drugi su zli i crveni, za razliku od naših filmova, tamo su crveni uglavnom gubili. ALI TO NIJE TEMA.Pitam se ja, dali ljudi na našoj televiziji, imaju malo sluha, tj. sivih ćelija..pa su u svojoj programskoj šemi dan posle 10. juna. dana kada je potpisan jadan kumanovski sporazum, odlučili da uvrste BAŠ OVAJ BUŠOV film.. umalo na desetogodi

TUČA NA ELEKTRIJADI....u Budvi ????

gagonini — Sun, 17 May 2009 22:00:09 GMT

Najlepši deo svoje mladosti, obično vezujem za dešavnja na i oko elektrijade, koja su u to vreme, kasnih osamdesetih i ranih devedesetih, bila i nešto više od druženja studenata, verovatno su političarima služila za opipavanje pulsa naroda, ka raspadu zajednice.Jedna od poslednjih Velikih elektrijada na prostoru eks YU, održala se u Puli, upamćenja po izdvajanju Slovenaca i Hrvata, a meni je ostalo u sećanju pesma B.Dugmeta..pljuni i zapevaj...moja jugoslavijo...koju su tada zdušno pevali preostali jugoslovenčići, bosanci,makedonci srbi, ne mogu reći i crnogorci...jer se ne sećam da li ih je bilo u to vreme...kao fakultet....pošto su uglavnom svi oni studirali na srpskim univerzitetima u to vreme.I puče Juga, ostade Slobina i Millina tvorevina..SCG, pa se elektrijade iz Pule i Rovinja preseliše u Budvu..?? Zašto baš u Budvu a ne u Vrnjačku banju ili Kopaonik, nisam imao dobar odgovor na to pitanje u to vreme...?? U svakom slučaju priznajem da su nam prijala mirišljava majska jutra u okviru kompleksa S

kada moja žena tortu pravi..

gagonini — Sat, 18 Apr 2009 14:00:43 GMT

dan kada moja žena tortu pravi ostaje ostaje upamćen kao dan radosti i smeha u mom ne baš nešto previše veselom životu, a ako mislite da je radost zbog ukusa iste...onda grešite..u pitanju je izgled kao i put kojim se do tortice stiže..sve počinje listanjem mnogobrojnih časopisa, tipa kuhinjica, hrana i vino, debeli ali srećni... i pokušajem odabira one prave, one koja pleni izgledom a verovatno i ukusom..a da su slike lepe..prelepe. posle značajnog i dugotrajnog rada na teoriji..naravno sledi praksa..a tada i počinje ono što meni kao nevinom posmatraču ulepša dan, hteo bi da pomognem, ali ne dozvoljava, moje je samo da nabavim neke neophodne namernice, da se povučem u komp i čekam..neizvesnost..a iz kuhinje se čuje veseli rad miksera, lupa šerpi i poneka psovka...što više vreme odmiče mikser je nekako sve tiši, ali zato su psovke sve glasnije, pa se odlučujem da ne napuštam svoj komp, što je sigurno sigurno.onda kada počinje da vlada tišina, znam da je došlo vreme filovanja i trenutka kada bi mogao da se po

PISMO UREDNIKU BLOGA

gagonini — Sun, 29 Mar 2009 02:00:53 GMT

Znam da do onog kome je ovo pismo namenjeno, ono nikada nece stici, ali revoltiran pojedinimneprrimerenim tekstovima, koje nalazim na ovim stranicama morao sam da presavijem tabak. Nije mi stvarno jasno, ko je merodavan da odredjuje, ciji ce tekstovi biti objavljeni na naslovnoj strani, i koliko je ta osoba objektivana da odredi kvalitet kao i neophodnost postavljanja takvih tekstova. Takodje ne mogu da shvatim da objavite tekst na naslovnoj stranici, a da ta osoba nije dozvolila postavljanje komentara na svoj tekst, sta je tu cilj, ja napisem neku glupost, a drugi neka citaju , naravno bez komentara.Pa gde je tu demokratija, gde je tu sloboda stampe, pitam ja vas urednice..ako vec imate petlje da dozvoljavate objavljivanje mnogobrojnih, veoma dosadnih tekstova,onda bar dozvolite da mi, obicni blogeri, cije tekstove niko ne pogleda, osim kruga uzih prijatelja,mozemo prokomentarisati, i izneti svoje komentare na neke tekstove koji nam nisu po volji,valjda to ovo smisao postojanja ovog bloga..ili je mozda s

PUT KOJIM SE REDJE IDE

gagonini — Tue, 10 Mar 2009 22:00:00 GMT

Tog , prohladnog januarskog jutra davne 2007, nacinio sam samo dve greske, ustao sam ujutru u 6:00, i drugu: krenuo na poso, biciklom...Nije mi se dalo da cekam gradski prevoz, a jugo koji je te godine u martu, trebao da slavi svoj 25 rodjendan, nije nesto bio raspolozen tih januarskih dana da mi pruzi svoje usluge, mozda zbog godina a mozda i zbog vanredih tehnickih pregleda, kojim su ga plasili neki ljudi u plavim uniformama...U svakom slucaju, obukoh se toplo......i krenuh. Kazu , svako ima svog andjela cuvara, a mi u srbiji smo izuzetno srecni ljudi., Mi osim svojih imamo i oko 120.000 dezurnih andjelcica, koji svakodnevno strepe nad nama, I pokusavaju da nas, radnike seljake inzenjere studente...gradjanstvo, usmere na pravi put , da se kojim slucajem mi isti onako gladnjikavi umorni iznureni zivotom ne ogresimo o zakon.Toga jutra moj andjeo cuvar, nazalost, okrenu mi ledje, ali se zato pojavio andjeo....u plavoj uniformi.. Crveno-zuto-crveno-zuto, ubedjivasmo se mi, al vlast je

passport u srbiji..... tekst je pisan maja 2008.

gagonini — Sat, 07 Feb 2009 02:00:37 GMT

Prijatno me iznenadila a I obradovala vasa akcija, o dodeli BESPLATNIH PASOSA ZASLUZNIM GRADJANIMA OVE ZEMLJE, te zato i odlucih da u njoj ucestvujem, a kao sto primecujete zelim da prijavim.................. sebe.Naravno prijavio bi I sve ostale malade ljude koji svih ovih godina zive u drzavi koja bi davno trebala da se zove Srbija, medjutim ona se krila pod drugim imenima...te jugoslavija pa republika jugoslavija pa srbija I crna gora, da bi na kraju ovih par zadnjih godina ziveli u nekoj improvuzaciji koja se zove savezna republika jugoslavija, ma sta to znacilo, posto je na pasosima koji se dobijaju ovih dana a I predhodnih godina, ispisano ovo ime te zemlje.Smatram da sam veoma zasluzan gradjanin ove zemlje, jer sam imao strpljenja svih ovih godina da zivim u njoj, da ne odem negde daleko u nepoznato, strpljivo sam cekao da se promene sve moguce I nemoguce garniture politicara, marljivo slusao sva njihova obecanja, pocev od velike srbije, mir nema alternativu, pa do proevropskih obecanja, sl