Blog :: mirelarado

Tutto il mondo è paese

mirelarado — Fri, 01 Apr 2011 09:00:50 GMT

Dogodilo se u Briselu, pre mesec dana, otprilike. Млада жена, предузимљива Холанђанка, доселила се пре пола године у Брисел. Савладавши бројне бирократске заврзламе, отворила је биљну апотеку. Пронашла је и стан који јој више одговара и организовала селидбу. Због уских ходника у згради, ствари је у нови стан било могућно унети једино кроз прозор, помоћу дизалице. Да би се камион са дизалицом паркирао испред зграде, било је неопходно да се ослободе три места на паркингу. Жена је позвала полицију, заказала долазак камиона и за услугу платила сто евра. Када је камион стигао пред зграду, сва три предвиђена места била су заузета. Пола сата после позива стигли су полицајци, најпре су звали службу за одношење неправилно паркираних возила, сазнали су да тренутно нема слободних „паука" и да би се на њих могло чекати сатима. Онда су почели да окрећу мобилне телефоне власника паркираних возила. Током наредних сат времена дошла су двојица, али је тражење трећег потрајало још толико. Испоставило се да је трећи

Galimatijas

mirelarado — Sun, 03 Oct 2010 01:00:12 GMT

Veliko mi je zadovoljstvo što ovaj prostor mogu da ustupim jednoj maštovitoj i talentovanoj gošći, koja je za sve čitaoce i komentatore osmislila literarnu igru, kakve se ne bi postideli ni Kalvino, Adams, ili Tolkin. Gost autor na ovom blogu je , čiji vispreni i duhoviti komentari, , sigurno nisu promakli budnom čitaočevom oku. Učestvujte u igri i poštujte malobrojna pravila. ;-) Galimatijas(društvena igra)"The message was: Be cool. Don't panic. Chaos is good. Chaos creates infinite possibilities." Iz intervjua snimljenog za radio-emisiju "Kultura u 8'':Q: "O čemu ovde zapravo govorimo ?"GK: "Pa vidite, ovo je bilo zamišljeno kao jedan blog-eksperiment sui generis, čiji je cilj bio da nam u uslovima slabo kontrolisanog haosa pokaže šta se dešava kada jedna priča pluta po fluidu različitih ideja, kakva je

Eksperiment u blogovanju

mirelarado — Wed, 10 Feb 2010 07:00:57 GMT

OHOLA GREŠKAБила једном једна грешкаТако смешна тако малаДа је нико не би ни приметиоСама себе није хтелаНи да гледа ни да чујеШта све није измислилаНе би ли доказалаДа у ствари не постојиИзмислила је просторДоказе своје у њега да сместиИ време да јој доказе чуваИ свет да јој доказе видиСве што је измислилаНије било ни тако смешноНи тако малоАли је наравно било погрешноЈе ли могло бити другачијеВаско Попа, из збирке Споредно небо

Poslednja Nova godina

mirelarado — Sat, 02 Jan 2010 00:00:40 GMT

Таko glasi naslov romana , najpoznatijeg italijanskog pisca mlađe generacije, koji u svojim romanima i pripovetkama oslikava mračne strane svih slojeva savremenog italijanskog, ili bilo kog Zapadnog društva. Njegovo stvaralaštvo moglo bi se odrediti kao crnohumorni, satirični horor. Sve slabosti jedne civilizacije lišene ideala i velikih ciljeva ispoljavaju se u ponašanju i postupcima mladih ljudi, koji u Amanitijevim pričama neumitno upadaju u vrtlog nasilja, kriminala, droge. Ni vinovnici takvog stanja stvari, njihovi roditelji, nisu prikazani u boljem svetlu. Ипак, Aманитијев бритак црни хумор, који често поприма надреалистичке тонове, чини да ове чињенице о свету у којем живимо лакше прихватимо, као да је подсмех једино што нам преостаје. Романи овог писца култно су штиво пре свега младих читалаца, у Италији и изван ње, по њима су снимљени успешни филмови, а Последња нова година преточена је и у стрип. Овај роман

Ekova nova ženidba?

mirelarado — Sat, 28 Nov 2009 22:00:09 GMT

Poznato je da Umberto Eko, kao semiotičar i naučnik koji se bavi medijima i komunikacijom, pomno prati razvoj računarske tehnologije još od njenih začetaka. Razume se da je s oduševljenjem dočekao pojavu personalnih komjutera i među prvima počeo da ih koristi u svom radu i pisanju. Internet je nazvao Božanskom Mrežom zbog nesagledivih mogućnosti koje nam pruža u povezivanju čovečanstva u jedinstvenu informacijsku i komunikacijsku zajednicu. То, међутим, не значи да Еко оберучке прихвата све што се на ову област односи, напротив. Он не гаји заблуду да је ова технологија свемоћна и безгрешна. Стога се често и критички осврће на нова електронска достигнућа, уочава њихове недостатке и ограничења. О Ековој колумни Паклица Минерве већ сам написала текст . Осврт на Википедију у чланку који следи, а изашао је у споменутој колумни, намеравала сам да објавим као део дужег поста о Еку и компјутерима. С том сам намером члан

Kreteni, budale, glupaci i ludaci

mirelarado — Wed, 07 Oct 2009 23:00:09 GMT

Kad su Aleksandru Leviju, mom dragom prijatelju, kolegi i sapatniku u svemu čime se bavim, i meni ponudili da prevedemo Fukoovo klatno, roman Umberta Eka, prvo što smo uradili bilo je da ga ponovo pročitamo. Odmah smo shvatili da smo se upustili u zahtevan i naporan poduhvat. Morali smo da uronimo u svetove o kojima do tada nismo mnogo znali, da se upoznamo s kabalistima, alhemičarima, Templarima, masonima, ezoteričarima i varalicama svih boja, ali i sa filozofima, istoričarima, fizičarima i drugim naučnicima, umetnicima... Ukratko, gotovo da nema tvorevine ove naše civilizacije koju je Eko zaobišao. Bilo je to početkom dvadeset i prvog veka, Internet nije bio od onakve pomoći od kakve je danas, stoga smo objašnjenja mnogih pojmova tražili od svakovrsnih stručnjaka. Kako je vreme odmicalo, naša omiljenost među prijatreljima i poznanicima naglo je opadala. Neprestano smo zapitkivali ovo i ono, tražili da nam se preporuči neko ko zna, na primer, kako su se zvale mondenske muške frizure uoči Drugog svet

Maska

mirelarado — Wed, 05 Aug 2009 16:00:56 GMT

Ne sećam se imena tog reditelja. Nisam upamtila ni kako se zvao njegov film, koji se prikazivao na FEST-u te godine, u okviru nekog alternativnog programa, između ostalog, i na Fakultetu dramskih umetnosti. Posle te projekcije reditelj se obratio gledaocima, bili su to mahom studenti, profesori, novinari. Izašli smo na podijum i seli za nekakav sto: on da govori o svom filmu a ja da prevodim. Dali su nam jedan mikrofon, onaj starinski, sa gajtanom. Rekao je: „U mom filmu junaci često izgovaraju reči kao što su..." i pružio mi mikrofon. Prevela sam to, a kroz glavu mi je proletelo da ćemo tim tempom završiti narednoga dana. On je nastavio: „...cazzo, fica, vaffanculo." I opet mi je pružio mikrofon.Изговорила сам, гласно и разговетно: „...ку..ц, пи..а, иди у д.пе." У том делићу секунде подијум се отворио и пропала сам кроз тај процеп. Док сам пропадала у бездан, земља се измицала да је не би упрљала та простакуша што бесрамно понавља туђе псовке а слушају је и вршњаци и они који би јој могли

Deda umesto televizora

mirelarado — Sun, 07 Jun 2009 04:00:33 GMT

Ne mogu ni da zamislim kako bi naš život izgledao da nije, barem povremeno, začinjen smehom i humorom. Nije lako objasniti zašto nam je nešto smešno, zašto pojedine situacije, reči, ili priče imaju komično dejstvo. (Stefano Benni), najpoznatiјi savremeni italijanski humorista i satiričar, kaže da je opasno upuštati se u objašnjavanje šale i komičnog, jer time prestaju da budu smešni. Ovaj književnik iz Bolonje neosporno zna kako da zasmeje svoje čitaoce, dok u svojim satiričnim romanima, pripovetkama, člancima i pesmama izvrgava ruglu mnoge mane političara, savremene navike, globalizovani svet, klimatske promene i zagađenje životne sredine... bavi se i novinarstvom i režijom. Бенијева дела преведена су на више језика, а на српском су објављене збирке прича: Кафић на дну мора, Бар Спорт, Бар Спорт 2000, роман

Mala kutija mudrosti

mirelarado — Sun, 12 Apr 2009 03:00:12 GMT

Ako danas govorimo o italijanskoj kulturi i italijanskim intelektualcima, jedino ime koje će biti poznato svima, od Francuske do Japana, Kine ili Kube, svakako je Umberto Eko. Zašto je ovaj semiotičar, književni kritičar i teoretičar, lingvista, medijevalista i pisac toliko popularan? Za to je, nesumnjivo, najzaslužnija njegova spisateljska delatnost. Ако данас говоримо о италијанској култури и италијанским интелектуалцима, једино име које ће бити познато свима, од Француске до Јапана, Кине, или Кубе, свакако је Умберто Еко. Зашто је овај семиотичар, књижевни критичар и теоретичар, лингвиста, медијевалиста и писац толико популаран? За то је, несумњиво, најзаслужнија његова списатељска делатност. Екови романи, упркос томе што им многи оспоравају уметничку вредност, спадају међу најпродаваније књиге на свету и он има своју верну читалачку публику. Овде ми је, међутим, намера да оставимо по страни Еково списатељство и да се осврнемо на његову улогу једног од ретких преосталих интелектуалаца који помно