Blog :: mashha

Odgovaram na vaše pitanje

mashha — Sun, 13 Sep 2009 21:00:10 GMT

Već sam rekla da znam da sam preterala sa blogovanjem (ili bolje rečeno- blogiranjem) kad razgovaram sa prijateljima i ako me neko nasmeje ili kaže nešto zanimljivo budem na ivici da izgovorim „PREPORUKA!". Ali interesantno je to da i kad ne posećujem blog neko vreme, ja opet spominjem zanimljive tekstove ili informacije koje sam na blogu pročitala. Zavisnost je, dakle, evidentna. I često se nađem u vakuum u glavi situaciji kad me neko pita- Mašo, a... šta je uopšte blog? Otud i ovaj pokušaj da samoj sebi razjasnim sopstveni doživljaj bloga i da eventualno na ovu adresu usmerim sledeću osobu koja mi postavi ovo teško pitanje.Ok, najlakše je reći- blog je virtuelni dnevnik, ti pišeš o nečemu a onda neko svrati da komentariše to o čemu si pisao i takvim interaktivnim delovanjem dopunjuješ svoje znanje i iskustvo. Međutim, očigledno je da blog može biti mnogo više od toga. Jasno je da mnogi blogeri nisu tu samo da bi se informisali, učili, diskutovali ili polemisali već su tu i da bi se opustili, zabavili,

Živite li ponekad?

mashha — Mon, 24 Aug 2009 15:00:55 GMT

Finding a worm in your apple is not as bad as finding half a worm. Ponekad ti život lupi šamar, i to tako jako da prosto ne znaš jesi li umro i krenuo ka nebu pa zato sve jasnije vidiš zvezde, ili si ipak ostao živ, tu si gde jesi, ali je nebo palo na tebe. Mešaju se svetlost i tama, prošlost i budućnost, vidiš, čuješ, osećaš nešto što ranije nisi... i polako postaje jasnije... ipak si živ, i srećan si što je tako, a onda ubrzo shvataš da to „živ" izgleda mnogo drugačije u odnosu na ono na šta si do sad navikao. I zatečen si. I sad više nisi toliko srećan što si živ. Nisi srećan što si živ. Nesrećan si jer si živ. Svejedno ti je. Smisao života ti postaje da daš životu smisao.... Tvoj život ima sasvim novi smisao. Onaj šamar s početka ti je postao jasniji. Srećan si jer si živ. Ponekad te život tako iznenadi, i to tako divno da prosto ne znaš jesi li umro i krenuo ka nebu pa zato sve jasnije vidiš zvezde, ili si ipak ostao živ, tu si gde jesi, ali si obasjan zvezdama i svetliš više nego ikad. Mešaju se

Ljudi moji...

mashha — Wed, 24 Jun 2009 05:00:02 GMT

Postoje ljudi sa kojima delim ista ili slična interesovanja, stavove, razmišljanja, volimo istu muziku, filmove, knjige, ljude...Postoje ljudi sa kojima imam malo toga zajedničkog ali prosto uživam u tim razlikama, učimo jedni od drugih i međusobno se uvažavamo...Postoje ljudi sa kojima je sve nešto „između"... Postoje ljudi za koje nekad pomislim da su doživeli reverzibilnu evoluciju...Postoje ljudi koje tek treba da upoznam.... I na kraju, ali ne i najmanje važno- razni ljudi sa kojima me povezuju neke prilično besmislene stvari-(A ja sam se smejala samoj sebi kad: ) - Na vratima piše „Vuci" a ja guram i obrnuto- Brzo otvorim vrata i u isto vreme lupim glavom o njih (sreća pa se to dešavalo samo kod kuće...)- Sapletem se na ravnoj podlozi- Prispava mi se čim dotaknem knjigu- Ne mogu da zaspim ako ne izbacim nogu da se „'ladi"- Pasta za zube završi na nogavici ili papuči- Kad se od dva prisutna poklopca uhvatim za pogrešan (najčešće „poklopim" veliku posudu malim)- Kad mi nešto kapne

Učiš za 5 naučiš za 4 znaš za 3 odgovaraš za 2 dobiješ 1

mashha — Sun, 10 May 2009 23:00:43 GMT

Ustani i kaži naglas šta je smešno, pa da se ceo razred smeje." - reče nastavnik prekorno. „Izvinite nastavniče, nije mi bila namera da ometam čas, setio sam se nečega..." - sramežljivo odgovara učenik i pogledom nevinog kučenceta traži oprost od nastavnika.„Hajde ponovi šta sam poslednje rekao!?"Tišina.„Hajde da čujem poslednju lekciju koju smo radili."Tišina.„Sedi, jedan.".....................I tako vremenom naučiš da se kontrolišeš i potiskuješ smeh, faca se zacrveni, telo se trese, kosom pokrivaš lice i izbegavaš pogled učenika koji te upitno posmatra i nije mu jasno čemu se smeješ, takođe izbegavaš i poglede učenika koji su, kao i ti, na ivici da prasnu u smeh... a od nastavnika si se sakrio jer imaš sreće da ispred tebe sedi najkrupniji učenik u razredu.Naučiš i da ne otvaraš baš svaku ceduljicu koja je stigla do tebe ako si izložen pogledu nastavnika... ali i zapamtiš koliko

Crtica sa sela

mashha — Fri, 24 Apr 2009 21:00:31 GMT

Jedna od omiljenih porodičnih tradicija mi je odlazak na selo kod babe i dede- za Božić, Uskrs i slavu. Ovi odlasci se razlikuju od ostalih najviše po tome što sestra, mama i ja nosimo specijalnu garderobu za navedene manifestacije- poučene višegodišnjim iskustvom- uskačemo u trenerke ili neke široke pantalone, jer drugačije ne bi moglo da nam stane ni polovina od one hrane koju baba tako savršeno spremi. A kako ne probati... sve? Što se muškog dela familije tiče, njima je lako, jer ionako svoje stomake nose prebačene preko kaiša.I ove godine se ponavlja ista priča... dok se u dvorištu jurcam sa psima i mačkama, baba me blago prekoreva što ne uhvatim neko jare ili prase, pa njih da mazim, a ja joj, kao i uvek, dajem isti odgovor- da ne mogu da se igram i ujedno, emotivno vezujem za buduću hranu. Baba samo odmahne rukom i već je vidim kako mi sledeće godine postavlja isto to pitanje. Čujem zveckanje tanjira i već počinjem da saliviram kao ono

O etiketiranju

mashha — Mon, 06 Apr 2009 04:00:50 GMT

Pete?

Društvene grupe stvaraju pravila. Onog ko prekrši neko od tih pravila društvo često etiketira kao devijanta ili autsajdera. U tom smislu devijantnost nije kvalitet nekog čina, već posledica primenjivanja pravila i sankcija na „prekršitelja". Devijantno ponašanje je ono koje ljudi tako etiketiraju a devijant je osoba na koju je određena etiketa uspešno primenjena. Devijantan čin je samo onaj koji su ostali ljudi tako shvatili i definisali.GolotinjaU spavaćoj sobi, u kojoj su samo muž i žena, golotinja se interpretira kao sasvim normalno ponašanje. Međutim, ako u sobu uđe neka nepoznata osoba, ovakva situacija (u većini slučajeva) više neće biti prihvatljiva.S druge strane, u nudističkim kampovima ili plažama, golotinja je u prisustvu nepoznatih ljudi sasvim normalno ponašanje. Ukoliko čovek pretrči nag preko terena za vreme neke utakmice, publika će se najčešće oduševiti i prihvatiti ga kao neku vrstu ma

Obilan ručak

mashha — Sun, 08 Mar 2009 23:00:08 GMT

Ko ne razume o čemu pričaju ovi moji drugari, još uvek nije upoznao sve delove Srbije. Ja ih, na žalost, razumem jako dobro. A vi?

Kako ste?

mashha — Wed, 04 Mar 2009 02:00:50 GMT

Samo jedno “dobar dan” i “doviđenja”, uz blagi osmeh, neverovatno je ozarilo lice jedne prodavačice… izašla sam iz radnje blago zbunjena i razmišljala o tome da li sam bila prva osoba koja je tog dana ovu ženu tretirala kao ličnost, živo, ljudsko biće… Gledam usput neke ljude oko sebe… kako zaposlene u trafikama, pekarama, marketima tretiraju kao obične mašine- ne pogledaju ih čak ni u oči, uzimaju pune kese i odlaze bez reči… izgubili su svaki osećaj za druge ljude… a ne shvataju koliko bi im život bio teži da baš ti ljudi koje ne primećuju nisu tu gde jesu. Ne prihvatam izgovore tipa- “Pa plaćeni su za to!” Žalim ljude koji misle da je novac jedina satisfakcija u životu. Žalim ljude koje je progutao materijalni svet. U pekari srednjoškolac uporno negoduje jer nemaju pica- burek- “Daj mi onda taj sa sirom”- bez persiranja se obraća ženi koja je skoro trostruko starija od njega- besno uzima kusur i demonstrativno izlazi napolje. Osećam stid… mrzim te trenutke kad se osećam loše zbog nepromišljenosti dr

Da se bolje razumemo

mashha — Mon, 23 Feb 2009 23:00:08 GMT

Ako želimo da se bolje razumemo, vodimo kvalitetnu raspravu i dolazimo do istine, onda nije na odmet znati neke logičke greške sa kojima se možemo sresti u svakodnevnoj komunikaciji. U ovom slučaju zadržaću se na greške koje se javljaju prilikom dokazivanja neke tvrdnje. Osnovni elementi dokaza: · tvrdnja ili teza · razlozi ili argumenti Greške karakteristične za dokaz: § greške irelevantnosti § greške neosnovanog razloga § greške redosleda Greške irelevantnosti Ne dokazuje se (odnosno pobija) sporna teza, nego neka druga, često takva koja je samo naizgled identična sa spornom. Primer: Neko tvrdi da bi treći svetski rat doneo strašne žrtve i razaranja, a oponent ga pobija dokazujući da bi čovečanstvo moglo da nadživi i nuklearni rat. Greška irelevantnosti se javlja u mnogo različitih oblika a evo i najčešćih: 1. Argumentum ad hominem (argument protiv čoveka) - Umesto da se napada argument, napada se osoba koja stoji iza tog argumenta. Na primer: Može on

„Two beer or not two beer“ - Shakesbeer

mashha — Mon, 09 Feb 2009 05:00:35 GMT

Ne znam da li zbog ekspanzije reklama o pivu, ili zbog nedostatka novca da se cirka neko skuplje pićence, čiste ljubavi i zadovoljstva, ili pak zbog nedostatka vitamina B... u svakom slučaju, primećujem da se pivo u mojoj okolini konzumira u ogromnim količinama. Sećam se da su ranije devojke uglavnom pile vino, likere, mixeve, martini i tek po neka pivo... sad je skroz obrnuto- retko koja ne pije pivo. U koji god klub da odem 80% ljudi pije pivo (bez obzira na to da li je beer party ili ne). S tim u vezi, očekujem uskoro neku novu reklamu za pivo u kojoj glavni akteri neće biti isključivo muškarci. Jer očigledno da i mi, žene, (ne) znamo zašto. Razmišljam o ovome, jer do pre nekoliko godina ni sama nisam volela ukus piva, a sad... kad naručujem piće, pitam se samo da li svetlo ili tamno- pivo, naravno. Neko reče da je pivo stvar navike, i sad ne znam da li se ta navika odnosi na određenu marku ili... Takođe, ne pr

sKLONosti ka imitaciji

mashha — Thu, 22 Jan 2009 01:00:29 GMT

U poslednje vreme ne gledam često televiziju, ne samo zbog nedostatka vremena i lošeg TV programa, već i zbog slike na mom TV ekranu- dobila je tamno crvenu boju pa i nije neki praznik za oči gledati je. Ali eto, sinoć se zadesilo da mi je bio uključen TV, a ton iz nekog razloga na minimumu, i to baš uhvatim Poligraf. Odmah sam pomislila- o, ne, opet Vuk Jeremić- I baš kad sam htela da promenim kanal shvatim da Vuku nedostaju naočare… Zagledam ja malo bolje, kad ono… nije Vuk… ma jeste Vuk… ma… hm… pojačam ton i čekam da mu se Jugoslav obrati po imenu, jer je već očigledno da je ovaj gospodin nešto krupniji. I kad ga je Ćosić predstavio kao Borka Stefanovića, šefa kabineta ministra spoljnih poslova, Vuka Jeremića, zamalo se ne zadavih od smeha! Pogledam danas Poligraf sa sajta i nije sad da toliko liče, ali opet… na mom TV-u je ono bilo mnogo smešno.

Jasno mi je da se većina političara ugleda na sopstvene lidere, to se

Život i kalkulacije

mashha — Tue, 13 Jan 2009 00:00:13 GMT

Pitam se zbog čega se uvek posebno istakne, kada dođe do neke nesreće, da su među stradalima deca ili žene ili stariji ljudi… Šta to zapravo govori? Da je nečiji život vredniji od drugog? Donekle razumem kada se to dešava u ratu, u terorističkim napadima i sl. pa je cilj da se istakne stradanje nevinih žrtava, civila, onih koji nisu ušli u borbu i prihvatili rizik da se iz iste ne vrate… Ali zašto se zadržava praksa da se tako isto govori kada na pr. dodje do saobraćajne nesreće, požara, cunamija…. Otkud opet potreba za sortiranjem na osnovu godina i pola? Zašto nam se nameće stav da je veća tragedija ako pogine devojčica a manja ako je u pitanju čovek srednjih godina? Odbijam da učestvujem u takvom vrednovanju. Ljudski život je ljudski život.

Holy System

mashha — Mon, 08 Dec 2008 09:00:53 GMT

Potreba za ukrašavanjem sopstvenog tela datira iz davnih vremena i nosila je sa sobom jedinstvenu statusno- simboličku funkciju, kao što je na primer, označavanje nekog značajnog dogadjaja u životu ili jednostavno pripadnost određenom plemenu. Danas postoji veliki broj različitih vrsta nakita, tetovaža, frizura, kozmetike, odevnih predmeta- namenjenih najrazličitijim delovima tela. I najrazličitijim funkcijama. Tako na primer, pored toga što imate sve zube, pravilno raspoređene u blistavi osmeh, možete ugraditi i neki cirkon u njih kako bi bio još blistaviji. Zlatni zubi su, kod ljudi bele rase, nekako izašli iz mode. Ne sviđa vam se boja očiju- tu je plejada kontaktnih sočiva u boji. Otvaranje novih vidika još uvek nije zagarantovano. Nezadovoljni ste izgledom vaših noktiju- tu je nadogradnja, manikir, pedikir, cirkoni, i imaćete prava mala umetnička dela na sopstvenim rukama. I dve nedelje savršen izgovor da ne perete ništa u kući. Kosa vam je suva, masna, ispucala na krajevima, intenzivno neinte

Od izvora dva (auto)putića

mashha — Wed, 03 Dec 2008 00:00:27 GMT

Zdravo, kako si? - Kao bljutava, mlaka voda iz bojlera... Piješ vodu iz bojlera? - Pa da, ali već sam navikao... izvor je presušio... Zašto ne odeš do novog izvora vode? - Bio sam, ali je previše ljudi tamo... nije to za mene... Hmm, pa onda zameni bojler, verovatno je pun kamenca. - Jeste, ali ne znam kako se to radi... Pozovi nekoga ko zna. - Ne znam nikoga ko se bavi time. Raspitacu se ako želiš. - Ma nema potrebe, kažem ti da sam već navikao. Navikao si da se osećas bljutavo? - I ja, i ljudi oko mene... Ne znam te kao takvog. - Bolje nemoj ni da me upoznaješ ovakvog. Zašto si se predao? - Previše protivnika, premalo podrške... To je samo privremeno, znaš da će biti bolje. - Eh, da mi je taj tvoj optimizam... Znam da još imaš snage, pomoćiću ti u pronalažanju novih saboraca, samo moraš da promeniš taj bojl

Bila sam ljudsko biće, a onda sam dobila ADSL

mashha — Tue, 02 Dec 2008 00:00:24 GMT

Pružam se ka mobilnom telefonu i pogledom na jedno oko shvatam da sam opet premašila podne... vrlo. Ovaj Uelbek me održao budnom do 6 ujutru. Uključujem komp i dižem se iz kreveta zajedno sa Windowsom. Uz "jutarnju" kafu odmah proveravam mail, vesti, Facebook... dok sam na MSN-u na Appear offline. Jos nekoliko gutljaja kafe i prelazim u Online. Gledam ovaj Facebook i razmišljam se šta li je ljudima toliko zanimljivo da se slikaju polugoli u kupatilu... ili da naizmenično ostavljaju komentare ispod slika umesto da koriste chat. Smorno je vreme, smorni statusi... ali ipak nekoliko koji su me fino nasmejali. I opet dijalog između momka i devojke koji zaista nisam želela da pročitam. Stvarno me briga šta ko sprema za ručak! Kakvi egzibicionisti, mislim se u sebi (izbegavajući da se i sama pogledam u ogledalo). Ali ok, svi smo dobrovoljno pristali da podelimo sopstvenu privatnost sa ostatkom Facebooklanda i