Blog :: nistagmus

blues-koan 4.

nistagmus — Wed, 04 Nov 2009 15:00:28 GMT

Poslovni sastanak sa ukusom kisele vode i rebrastog čipsa...Potpisujem ugovor ispisanom hemiskom...Penzionisani IRB6 želi da mi čestita, a ja ne želim da završim kao on - muzejski eksponat...mada to i nije tako loše...Opeklom rukom posežem ka rebrastom čipsu, ali posuda je prazna ne posuđuje više čips. Kome sam ja to prodao dušu?Teška ruka kapitaliste tapše me po ramenu, a ja joj opraštam jer me muči prdež koji drži monopol nad mojim rektumom.

blues-koan 3.

nistagmus — Mon, 02 Nov 2009 20:00:07 GMT

Prazna flašica schweppes-a sa tragom moje pljuvačke na plastičnim usnama ...Hohner usna harmonika iz C sa tragom moje pljuvačke među zubima...Anputirana zanoktica udavljena u salivi...Sputum klizi niz kičmenu moždinu WC šolje...Jebote, ja sam mašina za oralno zadovoljavanje!

blues-koan 2.

nistagmus — Sat, 31 Oct 2009 18:00:08 GMT

Veliki medved, mali medved i pet medveda srednje veličine juče su pušteni u prirodni rezervat Nedođije.Ja se još uvek ložim na mečkarenje.

blues-koan 1.

nistagmus — Thu, 29 Oct 2009 23:00:05 GMT

Xavier Rudd na plej listi...Želja za pljugom u ustima...Matlab kontroliše moje misli...Usmeno računam jakobijan dok gledam šaku zaokupljenu masturbacijom.

MatO0P Fest 1

nistagmus — Tue, 13 Oct 2009 16:00:43 GMT

aha, club FEEDBACK u Nišu, 22. Oktobar, sviramo bejbe....Cadillac LoversDecokvariteljiEvoX & The Dogstar Revolution (to smo mi)Neckbone http://www.facebook.com/event.php?eid=147777188308&ref=mf možda se i vidimo....

Trash u Ničkovgradu

nistagmus — Sat, 10 Oct 2009 21:00:24 GMT

Julsko jutro u Ničkovgradu bilo je sveže; Džo mi je to zapravo rekao, ja sam prespavao i jutro i podne. Džo, moj ortak, za moje roditelje lokalni dripac, ušunjao se u vilu Nada i pretresao sobe pogledom ne bi li pronašao mene kako kuntam.„Miljko, ajde kuvaj kafu!"A baš sam lepo sanjao: Koltrejn na kokainu drži mi časove duvanja u saks.„Jebala te kafa...!", odgovorio sam mu.Sam je pronašao džezvu i konzervu sa kafom. Vođen zdravom logikom, snašao se da upali novi svemirski šporet moje keve; srećan sam zbog majke, kupovina tog šporeta ju je baš usrećila.„Gde ti je šećer?", viče iz kujne.„Otkud znam...!", vičem iz kupatila dok perem bulju posle jutarnje inspirativne nužde.„Ma će pijemo bez šećer!"Jak miris kafe osetio sam kroz ključaonicu kupatila, širio se ko letnji požar koji guta mediteranski maslinjak, širio se gušeći miris sapuna; sigurno je ćale opet dobio neko pakovanje inostrane kafe.„Naša govna ne mirišu ovako dobro.", rekao je Džo.Izmet uvek smrdi.Možeš otpočeti defekaciju

Zbog Harija sam zaklao svoj sako

nistagmus — Sun, 04 Oct 2009 17:00:44 GMT

Proganjao me je zli gospodin Hari celog prepodneva i primorao da potražim utočište u gradskim kafanama koje su smrdele na duvan i ukiseljeno vino. Svaka je bila predvorje pakla i u svakoj si mogao da umreš bez i jedne reči o svom životu, sve se već znalo, svako od gostiju mogao je da održi govor nad tvojim uvelim telom i dostojanstveno te isprati u zaborav. Svako te i suviše dobro poznaje, jer u predvorje pakla dolaze isti ljudi, sa istim neostvarenim snovima, a iz nekog razloga trude se da budu drugačiji, da deluju kao neko ko je tuda zalutao.U svakoj od kafana si mogao da umreš i svaku si morao da voliš. I čak onda, kada si proklinjao ovaj grad prostaka, ti si mogao sve lepo da kažeš o ustajalim kafanama; i istog trena kada bi ih pomenuo, poželeo bi da danas skončaš u jednoj.„Aleluja, aleluja!", povikali bi sveštenici da nisu kojim slučajem zaspali za stolom od silne rakije; ovako bez neke preterane galame, šta više skromno, povijene glave ulaziš u predvorje pakla i naručuješ dve loze.Ovde me zli gospo

Sve što znam o pticama

nistagmus — Mon, 28 Sep 2009 16:00:38 GMT

Ja imam ime. Slično tvom, Masayanga, a možda bi bilo bolje da se zovem Mutambu, ili Džo. Džo je do jaja. Mada, možda bih mogao da nosim ime nekog vladara, recimo Nabukodonosor, ili Tutankamon, ili Aleksandar. Mogao bih da se zovem i Crna Stena, da to bi bilo strava.Da nosim ime čuvenog poglavice Sijetl (Seattle). Ja imam ime i nosim ga sa ponosom na poleđini.Ja imam ime, ali niko ne želi da ga sazna.Ja sam veoma pedantan. Ja sakupljam đubre. Ne podnosim te slinave maramice svuda oko mene, ne podnosim omote od čokoladica, lepljiva pakovanja ispijenih sokova, zgužvane hartije, iskorišćene kondome, ostatke hrane, masne kartonske tanjiriće od pice, polu trulu koru banane i mušice. Mrzim mušice.Ja sam veoma pedantan.Ja gutam đubre.Znate, živim sa tim neurednim čovekom, sa mašinom za proizvodnju smrada, sa tim dlakavim debelim majmunom. On baca te njegove smrdljive čarape po svim uglovima stana, postiže golove. I svake jebene nedelje šeta se go po stanu. Odvratna egoistična svinja. Ima tu stomačinu i ćevape umesto

Geteova zemlja (putopis iz Nemačke)

nistagmus — Mon, 21 Sep 2009 14:00:47 GMT

1. Novembar 2007. (dolazak u raj)Guten Tag ljudi...stigli smo juče, ali nas uhvatio neki praznik, nešto u vezi sa noćem veštica, pa nisam stigao da se javim...buuhaha! Spavamo u nekom odmaralištu za decu odmah uz jezero, priroda ludilo: guske, patke, labudovi...tu je i neki mali zološki vrt sa kokoškama, paunom, magarcem....ah...a gradić karamela. Bledunjave Švabe imaju fenomenalnu Pobedinu; sve je pod konac. Stara arhitektura sa sveže obojadisanim fasadama i pvc stolarijom kao okno prozora; sve čisto, i opet sve je pod konac. Butici,ko u niškoj Pobedini, ali cene niže. Juče smo se smucali gradićem po toj pešačkoj zoni u centru i overavali od zlatnih ruku lokalnih komunalaca, ili to beše, jednostavno, dobro kućno vaspitanje ovdašnjih ljudi da sve oko njih bude čisto i savršeno. E, a tako je bilo i usput; kada smo stigli u Frankfurt overili smo pred građevinom koja je ništa drugo no železnička stanica; ogromna lepotica, zgradurina u nekom simbioza: katedralsko-new age metal stilu, predivno...jednostavno z

Neckbone (diktatura dnevnika)

nistagmus — Tue, 15 Sep 2009 21:00:53 GMT

Priču posvećujem niškom blues bendu NECKBONE i okorelom diktatoru, mom dnevniku. Ustao sam oko podneva sa koskom u grlu. Moja kraljica bluza me je šutnula zbog mlitave afere koju sam imao sa njenom instruktorkom plesa. Na stolu zatekao sam kratku poruku koja se trudila da preraste u esej o moralu. Trebala je da me prodrma i nasadi mi osećaj krivice zbog nečeg što sam upropastio; nečeg što smo šetali nedeljom u parku i hranili fensi klopom u sterilnom ambijentu salata kafića pleasure...i to bez začina. Odustao sam od sažaljenja i utehu potražio u naraslom romanu; odlazim do NKC-a da obiđem čarobnjaka. Gospodin Magični uliće život u moje bluziranje na dvesta strana; u piskaranje od sedamdeset i četiri hiljada reči. Možda sam ga kupio na bluz. Vrata su bila zaključana.16. jul 2008. Svet se deli na feministe, šoviniste i pedere. Nije mi stalo do takvog sveta. Ja sam ga još uvek delio na prijatelje i neprijatelje. Tog jula nisam imao neprijatelje, sem te koske u grlu. Grcao sam od

tattoo

nistagmus — Fri, 11 Sep 2009 20:00:49 GMT

14. jul 2007. desna obala Crnog Timoka, Zaječar.Ej, na leru sam već petnaest godina; od svoje dvadeset i pete; od kada sam prestao da se rakijam i počeo da gutam lekove; od mučnog razvoda i popijenih batina od mog dragog tasta. Puf! Tras! Dijabola. Limenka.Ej, u invalidskoj penziji svakodnevno iznova i iznova preispitujem sebe; vodim računa da ne radim mnogo; vodim računa da radim: ništa. Puf! Tras! Dijabola. Limenka.Ej, na svim izborima glasam za promene. Kada me poseti sin ja ga dobro posavetujem: ne pi' alkohol, ne puši, batali pljuge, u moje vreme bilo je drugo, ne veruj drugarima, niko ti ne misli dobro, svi bi da te zajebu, uči školu. Sin me sve ređe posećuje. Puf! Tras! Dijabola. Limenka.Živim sa kevom. Šetam kera svake večeri. Čitam knjige o zdravom životu. Dok gledam televiziju gađam vazdušnom puškom limenke kokakole naslagane pred golim belim zidom ispod kandila i ikone Svete Trojice. Puf! Tras! Dijabola. Limenka.Rođena sestra me smatra problemom. Retko razgovaramo. Svako naše kafenisanje završi

HOMO LUDENS

nistagmus — Thu, 03 Sep 2009 22:00:12 GMT

nema, bešumna promocija romana "homo ludens" u virtuelnom svetu...

Jelly Roll

nistagmus — Mon, 31 Aug 2009 11:00:53 GMT

Divota.Nov automobil. Lipicaner kupljen na lizing.Menjač jednostavno klizi pod mojom rukom. Ah, divota. A na starom autu, znate, nije išlo sve tako glatko. Motor je bolovao od hroničnog bronhitisa, sav zadavljen promuklim kašljem. U šlajmu koji je dugo valjao u ustima pre nego što bi ga sa psovkom, na račun mog ambicioznog stopala koje je silovalo papučicu gasa, ispljuvao na drum, mogli ste pročitati, bez talenta vidovitosti, sudbinu te trule karoserije. Mogli ste videti njegovu skoru smrt. Njegov tumor. Malignu želju napaljenog vlasnika tone krša da divlja među krivinama.Slalom bez ruku.Spust sa povezom preko očiju.Stvar koju je taj prokletnik iskreno mrzeo sam ja, the driver.Poslednji put me je izdao, sav malaksao od kotrljanja, usred ničeg. Molio sam satima paleći sveće svećicama, ili ti jebenom karburatoru. Na kraju sam pešaka samleo dvadesetak kilometara do prvog grada. Od siće u džepu uputio dopis lokalnim novinama da je jebeni kučkin sin riknuo na cesti i čvrsto rešio da častim sebe sladoledom. Ah, div

"This land is nobody's land" - John Lee Hooker

nistagmus — Tue, 25 Aug 2009 13:00:32 GMT

Otac mi svakodnevno govori da sam beskoristan. Počeo je da zarađuje sa svojih šesnaest. Dvadeset godina je radio u Elektronskoj industriji; stalno me tripuje pričama iz tog doba dok ga ja puknutim očima gledam kako sere. Sad rinta na građevini po dvanaest sati dnevno. Uveče dolazi skljokan od umora i nadrkan do bola. Meni govori da sam beskoristan i gori od truta; a televizoru, kad god se pojavi na ekranu neki džanker iz vlade, govori da su prodali i sjebali sve i jebala ih privatizacija kad su narod izbacili na ulice. Gledajući njega shvatio sam da ne želim da radim ama baš ništa u životu, ne želim da me izbace; želim samo da rolam. Keva mi je domaćica. Osnovna briga joj je: šta ćemo danas za klopu i šta da strpa ćaletu da ponese na šljaku. Brine i o raspuklom cveću na terasi, o prašini u stanu i prljavom vešu. Naš stan! A naš stan? Da, identičan raspored kao '76. kada sam se ja rodio i kada su se moji ovde uselili pravo iz porodilišta. Tada se imalo para, kažu, da su hteli mogli su da menjaju tapete sva

Piščeva priča ili rejp mi maj frend

nistagmus — Sat, 01 Aug 2009 20:00:31 GMT

Osećam se ko iznošena čarapa. Pokušavam da se opustim na nozi, u cipeli bez ventilacije. Krupna letnja kiša padala je prosejana grmljavinom. Sedeo sam sam na klupici prigrljen konstrukcijom autobuskog stajališta na periferiji Nišvila. I jesam jedna iznošena čarapa. Pušim. Crveni autobus staje i šššš! otvara vrata, pa prolazi; gazi preko Amazona koji je tekao duž ivice trotoara i ulivao se u kanalizaciju.Prošlo je dve godine od kada sam završio roman. Još uvek nisam mogao da pronađem izdavača. Sumnjam u svaku rečenicu koju napišem. Smatram da su mlitave i jadne. Dobio sam taj mejl danas:Dragi Miljane,Nedavno smo razgovarali i obećala sam da ću vam javiti čim saznam konačnu odluku urednice o vašem rukopisu. Nažalost, nemamo mogucnosti ni prostora da vaš "Homo ludens" uvrstimo u naš izdavački plan...Želimo vam puno sreće u pronalaženju izdavača.Srdačan pozdrav,Silvija(Neizdat H94)Nasmejao sam se i uzeo primerak svog romana u ruke. Pročitao sam par rečenica i bacio ga pod sto; sranje. Žešće sranje; mor