Blog :: Dawngreeter

Otvoreno pismo SOKOJ-u

Dawngreeter — Thu, 15 Dec 2011 02:00:47 GMT

Od januara na u glavnom sve što ispušta zvuk, može da skladišti zvuk ili ga... uh... štampa? Pa da. Valjda isto tako udruženja pisaca jure ljude koji na glas čitaju knjige. U svakom slučaju, SOKOJ se isprsio i pokazao nam svima šta je sve moguće u ovom Apsurdistanu. Ako vam to ne izaziva teži napad gorušice možete i pročitati veselu vest da , opet na ime naknade autorskih prava. Imate i 10% popusta ako žurku prijavite do 23. decembra.Šta sve ja o ovom fenomenu imam da kažem, reći ću nekom drugom prilikom. Trenutno me više zanima šta SOKOJ ima da kaže na par tema. Uputio sam im pitanje jutros preko njihovog sajta (koji traži i vaš broj telefona da bi pitanje prihvatio, ali za sve te pare koje pabirče na konto toga što su ovo

Veliki Prasak

Dawngreeter — Sun, 24 Apr 2011 01:00:44 GMT

Prenosim obaveštenje udruženja Ateisti Srbije: --- U želji da se približi većem broju ljudi i da svoj rad učini dostupnim javnosti, Udruženje „Ateisti Srbije" pokreće online časopis „VELIKI PRASAK". Osnovni cilj časopisa je da, kao protivtežu agresivnom nastupu verskih zajednica i njihovoj propagandi preko medija, predstavi javnosti i naučni pogled na svet.Stalne rubrike će se baviti temama kao što su sekularizam, popularna nauka, predstavljanje poznatih ateista i sl. Poseban odeljak biće posvećen intervjuima sa ljudima sa naših i stranih prostora koji imaju šta da kažu o ovim temama. Takođe, izveštavaćemo vas o kampanjama i akcijama Udruženja.S obzirom na to da će časopis pokrenuti neka pitanja koja su vekovima ostajala bez odgovora, biće zanimljiv ljudima slobodnog uma, koji žele da izoštre svoje stavove i dopune svoje znanje o nastanku i načinu funkcionisanja prirode.Prvi broj je objavljen u subotu, 23.04.2011. i nalazi se na sajtu

Nije sve u pranju suđa

Dawngreeter — Sun, 20 Mar 2011 22:00:23 GMT

Gost autor Laurenna: Ja naprosto ovo moram da podelim sa svima vama.Kada radite u kancelariji sa preko deset žena, i kada im saopštite da ste rešili da uđete u bračnu zajednicu, počnete da dobijate razne savete (čak i ako ih ne želite). Tako na primer, u petak mi je koleginica prenela savet kojim je nju prosvetilila matičarka: Slušaj dete, ako te muž zove u šetnju a ti imaš sudove da pereš, ostavi sudove, oni će biti tu i kad se budeš vratila iz šetnje. Nemoj da te zove pet puta pa ti svih pet kažeš da moraš sudove da pereš. Izađi, uradi to što on hoće. Druga se, pak, udaje u junu. Njeni i njegovi roditelji ne mogu da se dogovore oko muzike na njhovoj svadbi. I svadjaju se.Treća se nada da ću se predomisliti i ipak udati u crkvi, dok sve zajedno misle da nešto opasno nije u redu samnom kad nisam tražila verenički prsten. Mada, ako mi kupi jako skupu burmu, to može da bude ok. Složile su se i oko toga da je glupo da pravim žurku, na venčanje se zove rodbina - neznana i znana da da pare i skupe poklone. Jo

Rat, nikada tako zabavan

Dawngreeter — Wed, 02 Mar 2011 23:00:23 GMT

Ja sam gamer. Ja sam takođe ateista, anarhista, apsurdista, transhumanista, programer, singularitarijanac, deathrocker, skijaš i još mnogo toga ali, pre svega, ja sam gamer. Bio sam gamer kada mi je u najranijoj mladosti otac na Commodore 64 morao učitati Tetris sa kasete da bih se igrao i od tada se stvari nisu menjale.Mesto koje je moderno društvo dodelilo gaming kulturi se vrlo malo promenilo od početka osamdesetih do danas, što je poprilično bizarna činjenica imajuči u vidu da samo industrija kompjuterskih igara već godinama obrće veći novac od filmske industrije. O razlozima za marginalizaciju igara kao validne forme umetničke ekspresije neću pričati ovom prilikom, u glavnom zato što su takve diskusije jako mučne i ne postižu ništa. Delom zato što su i protivnici i proponenti većinom fiksirani na to da nešto može ili ne može biti umetnost. U vreme kada , insistirati na toj etiketi kao pokazatelju vrednosti mi se čini k

TV serije i uvodne špice

Dawngreeter — Mon, 22 Feb 2010 08:00:20 GMT

Dok razmišljam o budućnosti ovog bloga i bakćem se sa kojekakvim "ozbiljnim" stvarima koje mi vise iznad glave, te zbog kojih mi izgleda neproduktivno posvetiti vreme onoj vrsti blogotekstova koje inače volim ovde da kačim, evo jednog pokusaja izbacivanja nečega što prosto mislim da je cool.Ja serije volim više neg' baklave da jedem. Nisam siguran šta je tačno po sredi, ali strašno pasuju mojim periodično opsesivnim naletima interesovanja. Ovo nije tekst o serijama (mada sam i jedan takav planirao). Ovo je tekst o uvodnim špicama za serije. O da.True BloodDa odmah počnem sa apsolutnim favoritom, ova uvodna špica neće skoro biti prevaziđena. I to ne samo što je špica generalno sjajna nego su i svi sastavni elementi do jaja. Fenomenalan izbor pesme, odličan vizuelni deo i još uspeva savršeno da uhvati željenu atmosferu serije - južnjačke vampire - bez i jednog vampira. Ma bre, sama špica za sebe može da bude umetničko delo. Moj omiljeni deo je GOD HATES FANGS natpis na crkvi. Ruralna Luizijana nik

I'm Right 2009: The Brave One

Dawngreeter — Sun, 03 Jan 2010 22:00:29 GMT

Dobrodošli na I'm Right Awards 2009, festival u kojem protekloj godini dodeljujem nagrade u ekstremno arbitrarnim (verovatno mahom filmskim) kategorijama čija je jedina svrha da ih iskoristim za priču o nečemu desetom. I demonstriram da sam uvek u pravu. Osim kada to nije slučaj. Tada nisam. A inače jesam.Prva kategorija ove godine će biti superherojski film. Otkako su specijalni efekti dopustili egzibicije na platnu koje decenijama gledamo u stripu, kategorija stripskog filma je probila plafon u Holivudu. A u kategoriji stripskog filma, naravno, najpopularniji su superheroji. Ima mnogo katastrofalno loših ostvarenja, ima dobrih, a ima i sjajnih. Ipak, odabrati pobednički film je bilo jako jednostavno. Štaviše, to je isti naslov kojem godinama unazad neformalno dodeljujem dotično zvanje.

Pobednik u kategoriji najboljeg superherojskog filma 2009. godine je:

Welcome to your suicide

Dawngreeter — Thu, 12 Nov 2009 23:00:35 GMT

Sjajan bend; potpuno nepovezan.

Još u osnovnoj školi sam čuo, servirano kao fazon, da je smisao života u tome što ne bi bilo smisla kada život ne bi imao smisla. Tada nisam baš mnogo razmišljao na tu temu, bio sam previše zauzet krizama identiteta znatno nižeg ranga koje su u glavnim gravitirale oko pitanja zašto raditi domaći ili učiti istoriju kada je Vaseljena toliko velika a mi toliko nebitni. Trebalo je par godina da dođem do dovoljnog nivoa apstrakcije da bih počeo da shvatam ne samo značaj pitanja o smislu života nego i značaj odsustva odgovora. I odjednom sam snažno poželeo da udarim u nos dečka koji se tako samozadovoljno smejao prodajući krupne falš istine onom glupom forom. Verovatno sam mnogo više želeo sebe da udarim u nos, do duše, jer sam se i ja samozadovoljno smejao kao recipijent, uveren u nadmoć mog intelekta jer sam momentalno prepoznao dubinu izrečenog. Deca su glupa, samo će vam roditelji i pro

Veštice među nama

Dawngreeter — Mon, 21 Sep 2009 04:00:47 GMT

Da li se sećate iz Velikog Gradišta koji se odigrao početkom meseca? Izgledalo je kao baš zabavno okupljanje za koje se nadam da će nastaviti da se organizuje i u buduće. Naravno, niko tamo nije zaista mislio da je po sredi kongres pravih veštica. Veštice ne postoje, zar ne? Pa, zapravo - postoje.Ove godine jesenja ravnodnevnica pada na 22. Septembar, nešto iza 21h. U neopaganiskim krugovima, taj dan je označen kao Mabon - jedan od osam godišnjih praznika, odnosno veštičijih sabata. Ali Mabon je samo jedan od tri praznika žetve. Proslava žetve počinje prvog Avgusta sa praznikom Lammas a kulminira najvažnijim neopaganskim praznikom Samhain (31. Oktobar).Reći da je Mabon dan paganskog ponosa ne bi bilo sasvim ispravno. Prakse vezane za Pagan Pride manifestacije variraju, sa jedne str

Vesele parade i tužne okolnosti

Dawngreeter — Fri, 04 Sep 2009 02:00:23 GMT

Približava se gej parada koju u vidu imam već dugi niz meseci. Nisam siguran šta sam tačno iščekivao, verovatno ništa konkretno, ali sada kako se datum približava počinjem da se osećam jako čudno. Svi znamo da ovo nikako nije stvarno mogla da bude velika, glasna, zajebantska parada kao što bi dolikovalo ali i dalje postoji nota razočarenja takvim stanjem stvari. Ranije sam valjda imao buffer zonu tokom koje nisam morao da razmišljam o tome kako će stvarno ispasti nego o tome kako bi bilo dobro da ispadne. Taj period je prošao a ja ne umem da presaberem utiske i stavove.Znate šta stvarno i iskreno mrzim? Kada neko ko želi da sroči kvazi-pozitivan komentar na bilo koju gay-related temu započne sa "ja nisam gej, ali...". Šta takva izjava u opšte znači? Ja sam normalan i potpuno odvojen od te priče sa devijantima ali, evo, toliko sam do jaja te širokih pogleda da mogu prihvatiti i njih u redove ljudi? Jebeni si nadčovek i svako će želeti da bude tvoj prijatelj. Seronjo.Ma znam. Stvarno znam. Nije to uv

REBOOT

Dawngreeter — Thu, 27 Aug 2009 03:00:16 GMT

Kada sam prošli tekst nazvao Memory Dump nisam baš planirao da razvoj događaja bude toliko bukvalno u skladu sa naslovom. No, kako mudri ljudi davno rekoše, nomen est omen. Memory dump je procedura koja obično prethodi padu sistema i neretko je indikacija za mngo ozbiljnije probleme. U mom slučaju, proveo sam jedno dva meseca pokušavajući da se nateram da napišem nešto o mojim iskustvima iz civilne, odnosno izdajničke, vojske. A to zapravo nisam ni želeo da uradim. Prvo sam samo odgađao piskaranje, što i nije tako čudna stvar za mene. Međutim, stvari su eskalirale. Prestao sam i blog da posećujem jer me je podsećao da bi trebalo da pišem o vojsci. Počela je da mi bude mrska i sama pomisao posećivanja bloga. A onda mi je odjednom sinulo - ja u opšte ne moram da pišem o vojsci! Dobro, nije baš bilo toliko jednostavno. Preko leta sam uspeo, nevezano za blog, da pišem još manje nego što inače pišem kad ništa ne pišem, zapu

Memory Dump: muzika, film, TV, pirati i ja

Dawngreeter — Fri, 05 Jun 2009 02:00:18 GMT

Danas mi je bio zadnji dan u vojsci. Civilnoj naravno. Odnosno, srBskim slengom govoreći, izdajničkoj. Nisam još uvek zaista završio sa tim tragičnim poglavljem u mom životu, sledeće nedelje bi još trebalo da se javim vojnom odseku oko sređivanja ne znam ni ja kakvih dokumenata, pa će tekst sa impresijama izlaska iz poslovičnog zatvora sačekati još tih par dana. Umesto toga, pade mi na pamet da bih mogao nažvrljati ponešto o različitim temama koje su mi padale na pamet proteklih nedelja a nisam stigao da im posvetim po ceo tekst. Po sredi je, dakle, nekakav memory dump direktno iz malog mozga. Čisto da simbolično zapljunem teren i prijavim da sam se vratio na blog.

Lady GaGaDa počnem tekst sa starom fiksacijom, Lady GaGa me još uvek zbunjuje. Prestao sam da se trudim oko kvalitativnih procena njene muzike, previše sam je slušao da bih rekao da mi se ne sviđa a prilično sam siguran da to nije muzika koja mi se s

Piratski Zaliv na sudu

Dawngreeter — Sun, 19 Apr 2009 06:00:50 GMT

Već sam pisao nešto o problemima moderne primene copyright zakona kroz prizmu konkretnog slučaja u našoj zemlji. Od tada se mnogo toga desilo, a na polju piratizacije i copyright zakona teško da je bilo bitnijeg dana od jučerašnjeg, odnosno petka, 17. Aprila 2009. Upišite negde taj datum, gotovo je sigurno da će biti od koristi u godinama koje dolaze.Najpopularniji BitTorrent tracker na svetu, iz Švedske, već neko vreme je na sudu zbog optužbi kršenja copyright zakona podnetih od strane mnogih multinacionalnih giganata iz zabavne industrije. Stvar je, zapravo, prilično komična ako se uzme u obzir da file sharing (odnosno razmena fajlova) u Švedskoj nije bila protivzakonita rabota sve do aprila ove godine, kada je donesen novi zakon, čini se baš za potrebe ovog suđenja. No čak

Legacy sistemi i funkcionalna kiborgizacija čovečanstva

Dawngreeter — Wed, 18 Mar 2009 06:00:03 GMT

Pre, ne znam više ni koliko godina, na Internetu sam naleteo na jedan jako zanimljiv esej koji je u meni probudio interesovanje za transhumanizam. Autor je Alexander Chislenko, za kojeg sam kasnije saznao da je ostao upamćen kao jedan od velikih umova koji su produbili ideje transhumanizma i singularitarijanizma. Esej je napisan 1995. i iznenađujuće je koliko 14 proteklih godina ni malo nije uticalo na njegovu aktuelnost. Nažalost, Alexander je, posle dužeg perioda izlaženja na kraj sa napadima depresije, oduzeo sebi život 2000. godine. Vrlo u duhu ideja o kojima je pisao, iza njega ostaje i njegovi eseji, plutaju u moru informacija već devetu godinu otkako tvorca više nema. Kako je taj tekst stvarno ostavio veliki utisak na mene, posle dužeg premišljanja konačno sam odlučio da ga prevedem na srpski. U napred se izvinjavam za propuste - odavno sam naučio da poznavanje engleskog i srpskog jezika sa sobom ne povlači umešnost u prevođenju sa jednog na

FEST: The Reader, Revolutionary Road, Tropa de Elita, Zona..

Dawngreeter — Wed, 25 Feb 2009 08:00:24 GMT

FEST je već u svom petom danu i moja zamisao komentarisanja repertoara dan za dan je nestala negde daleko u prašini. Spavanje je već u kategoriji rigoroznog treninga, svakih 15 minuta počinjem da računam da bih minimizovao potencijalno komiranje u sred nekog filma pa nekih sat-dva vremena, kolko procenjujem da bi mi trebalo po tekstu, sve do sada nije uspelo da mi iskrsne. Ma nije ni sada to slučaj al' već mi je previše bezveze što ništa nisam ovde nažvrljao pa proračunato rizikujem dan sa manje spavanja. Videću sutra koliko je to bilo pametno.O FEST-u generalno mogu reći da je organizaciono bolji neg' prošle godine, no to baš i nije neka posebna pohvala. Umesto ružnih šarenih krpa sada na bini opet vise zastave a projekcije ne kasne. Ni promoteri nisu napadni (ili sam samo imao sreće do sada?) što je veoma bitan faktor u mojoj knjizi.Otvaranje je bilo otprilike kako bi čovek mogao da očekuje - sažeto, odmereno, bez Kusturice u vidokrugu. Kraći kolaž bitnih scena iz karijere počasnog gosta je bio uvod

Manje očigledni izbori za najbolji film ikada

Dawngreeter — Thu, 19 Feb 2009 20:00:46 GMT

FEST je iza ćoška. Već polako ulazim u pripremni režim jer, kada se sve uzme u obzir, nije lako tokom deset dana potrošiti 28 karata. Uzevši u obzir da na sam početak festivala (konkretno, subota) upada i Lollobrigida koncert u Novom Sadu, kao i vojska u kojoj mi nisu dali traženo redovno odsustvo, cela stvar počinje više da podseća na neki ekstremni Iron Movie Man izazov nego filmski festival. Bilo bi još bolje kada bi FEST bio vredan te količine entuzijazma, al' bože moj. Nije da imamo drugi sličan festival.Kao i prošle godine, propratiću svaki dan FEST-a sa po jednim tekstom o odgledanim filmovima. Ne mislim da je ikoga zaista briga, niti da bi ikoga trebalo da bude briga, u deset dana da čita dvadest osam zbrzanih filmskih komentara, al' ja sam filmoholični skriboman i, dođavola, ostavite moje psihoze na miru. Ovaj tekst je ideja koja mi se već dve nedelje vrzma po glavi pa rekoh sebi, ako ga sada ne okačim nikad neću. Čini mi se da je fin uvod u kinematografsku maniju koja će me držati u predstoj