Blog :: Dawngreeter

Welcome to your suicide

Dawngreeter — Thu, 12 Nov 2009 23:00:35 GMT

Sjajan bend; potpuno nepovezan.

Još u osnovnoj školi sam čuo, servirano kao fazon, da je smisao života u tome što ne bi bilo smisla kada život ne bi imao smisla. Tada nisam baš mnogo razmišljao na tu temu, bio sam previše zauzet krizama identiteta znatno nižeg ranga koje su u glavnim gravitirale oko pitanja zašto raditi domaći ili učiti istoriju kada je Vaseljena toliko velika a mi toliko nebitni. Trebalo je par godina da dođem do dovoljnog nivoa apstrakcije da bih počeo da shvatam ne samo značaj pitanja o smislu života nego i značaj odsustva odgovora. I odjednom sam snažno poželeo da udarim u nos dečka koji se tako samozadovoljno smejao prodajući krupne falš istine onom glupom forom. Verovatno sam mnogo više želeo sebe da udarim u nos, do duše, jer sam se i ja samozadovoljno smejao kao recipijent, uveren u nadmoć mog intelekta jer sam momentalno prepoznao dubinu izrečenog. Deca su glupa, samo će vam roditelji i pro

Veštice među nama

Dawngreeter — Mon, 21 Sep 2009 04:00:47 GMT

Da li se sećate iz Velikog Gradišta koji se odigrao početkom meseca? Izgledalo je kao baš zabavno okupljanje za koje se nadam da će nastaviti da se organizuje i u buduće. Naravno, niko tamo nije zaista mislio da je po sredi kongres pravih veštica. Veštice ne postoje, zar ne? Pa, zapravo - postoje.Ove godine jesenja ravnodnevnica pada na 22. Septembar, nešto iza 21h. U neopaganiskim krugovima, taj dan je označen kao Mabon - jedan od osam godišnjih praznika, odnosno veštičijih sabata. Ali Mabon je samo jedan od tri praznika žetve. Proslava žetve počinje prvog Avgusta sa praznikom Lammas a kulminira najvažnijim neopaganskim praznikom Samhain (31. Oktobar).Reći da je Mabon dan paganskog ponosa ne bi bilo sasvim ispravno. Prakse vezane za Pagan Pride manifestacije variraju, sa jedne str

Vesele parade i tužne okolnosti

Dawngreeter — Fri, 04 Sep 2009 02:00:23 GMT

Približava se gej parada koju u vidu imam već dugi niz meseci. Nisam siguran šta sam tačno iščekivao, verovatno ništa konkretno, ali sada kako se datum približava počinjem da se osećam jako čudno. Svi znamo da ovo nikako nije stvarno mogla da bude velika, glasna, zajebantska parada kao što bi dolikovalo ali i dalje postoji nota razočarenja takvim stanjem stvari. Ranije sam valjda imao buffer zonu tokom koje nisam morao da razmišljam o tome kako će stvarno ispasti nego o tome kako bi bilo dobro da ispadne. Taj period je prošao a ja ne umem da presaberem utiske i stavove.Znate šta stvarno i iskreno mrzim? Kada neko ko želi da sroči kvazi-pozitivan komentar na bilo koju gay-related temu započne sa "ja nisam gej, ali...". Šta takva izjava u opšte znači? Ja sam normalan i potpuno odvojen od te priče sa devijantima ali, evo, toliko sam do jaja te širokih pogleda da mogu prihvatiti i njih u redove ljudi? Jebeni si nadčovek i svako će želeti da bude tvoj prijatelj. Seronjo.Ma znam. Stvarno znam. Nije to uv

REBOOT

Dawngreeter — Thu, 27 Aug 2009 03:00:16 GMT

Kada sam prošli tekst nazvao Memory Dump nisam baš planirao da razvoj događaja bude toliko bukvalno u skladu sa naslovom. No, kako mudri ljudi davno rekoše, nomen est omen. Memory dump je procedura koja obično prethodi padu sistema i neretko je indikacija za mngo ozbiljnije probleme. U mom slučaju, proveo sam jedno dva meseca pokušavajući da se nateram da napišem nešto o mojim iskustvima iz civilne, odnosno izdajničke, vojske. A to zapravo nisam ni želeo da uradim. Prvo sam samo odgađao piskaranje, što i nije tako čudna stvar za mene. Međutim, stvari su eskalirale. Prestao sam i blog da posećujem jer me je podsećao da bi trebalo da pišem o vojsci. Počela je da mi bude mrska i sama pomisao posećivanja bloga. A onda mi je odjednom sinulo - ja u opšte ne moram da pišem o vojsci! Dobro, nije baš bilo toliko jednostavno. Preko leta sam uspeo, nevezano za blog, da pišem još manje nego što inače pišem kad ništa ne pišem, zapu

Memory Dump: muzika, film, TV, pirati i ja

Dawngreeter — Fri, 05 Jun 2009 02:00:18 GMT

Danas mi je bio zadnji dan u vojsci. Civilnoj naravno. Odnosno, srBskim slengom govoreći, izdajničkoj. Nisam još uvek zaista završio sa tim tragičnim poglavljem u mom životu, sledeće nedelje bi još trebalo da se javim vojnom odseku oko sređivanja ne znam ni ja kakvih dokumenata, pa će tekst sa impresijama izlaska iz poslovičnog zatvora sačekati još tih par dana. Umesto toga, pade mi na pamet da bih mogao nažvrljati ponešto o različitim temama koje su mi padale na pamet proteklih nedelja a nisam stigao da im posvetim po ceo tekst. Po sredi je, dakle, nekakav memory dump direktno iz malog mozga. Čisto da simbolično zapljunem teren i prijavim da sam se vratio na blog.

Lady GaGaDa počnem tekst sa starom fiksacijom, Lady GaGa me još uvek zbunjuje. Prestao sam da se trudim oko kvalitativnih procena njene muzike, previše sam je slušao da bih rekao da mi se ne sviđa a prilično sam siguran da to nije muzika koja mi se s

Piratski Zaliv na sudu

Dawngreeter — Sun, 19 Apr 2009 06:00:50 GMT

Već sam pisao nešto o problemima moderne primene copyright zakona kroz prizmu konkretnog slučaja u našoj zemlji. Od tada se mnogo toga desilo, a na polju piratizacije i copyright zakona teško da je bilo bitnijeg dana od jučerašnjeg, odnosno petka, 17. Aprila 2009. Upišite negde taj datum, gotovo je sigurno da će biti od koristi u godinama koje dolaze.Najpopularniji BitTorrent tracker na svetu, iz Švedske, već neko vreme je na sudu zbog optužbi kršenja copyright zakona podnetih od strane mnogih multinacionalnih giganata iz zabavne industrije. Stvar je, zapravo, prilično komična ako se uzme u obzir da file sharing (odnosno razmena fajlova) u Švedskoj nije bila protivzakonita rabota sve do aprila ove godine, kada je donesen novi zakon, čini se baš za potrebe ovog suđenja. No čak

Legacy sistemi i funkcionalna kiborgizacija čovečanstva

Dawngreeter — Wed, 18 Mar 2009 06:00:03 GMT

Pre, ne znam više ni koliko godina, na Internetu sam naleteo na jedan jako zanimljiv esej koji je u meni probudio interesovanje za transhumanizam. Autor je Alexander Chislenko, za kojeg sam kasnije saznao da je ostao upamćen kao jedan od velikih umova koji su produbili ideje transhumanizma i singularitarijanizma. Esej je napisan 1995. i iznenađujuće je koliko 14 proteklih godina ni malo nije uticalo na njegovu aktuelnost. Nažalost, Alexander je, posle dužeg perioda izlaženja na kraj sa napadima depresije, oduzeo sebi život 2000. godine. Vrlo u duhu ideja o kojima je pisao, iza njega ostaje i njegovi eseji, plutaju u moru informacija već devetu godinu otkako tvorca više nema. Kako je taj tekst stvarno ostavio veliki utisak na mene, posle dužeg premišljanja konačno sam odlučio da ga prevedem na srpski. U napred se izvinjavam za propuste - odavno sam naučio da poznavanje engleskog i srpskog jezika sa sobom ne povlači umešnost u prevođenju sa jednog na

FEST: The Reader, Revolutionary Road, Tropa de Elita, Zona..

Dawngreeter — Wed, 25 Feb 2009 08:00:24 GMT

FEST je već u svom petom danu i moja zamisao komentarisanja repertoara dan za dan je nestala negde daleko u prašini. Spavanje je već u kategoriji rigoroznog treninga, svakih 15 minuta počinjem da računam da bih minimizovao potencijalno komiranje u sred nekog filma pa nekih sat-dva vremena, kolko procenjujem da bi mi trebalo po tekstu, sve do sada nije uspelo da mi iskrsne. Ma nije ni sada to slučaj al' već mi je previše bezveze što ništa nisam ovde nažvrljao pa proračunato rizikujem dan sa manje spavanja. Videću sutra koliko je to bilo pametno.O FEST-u generalno mogu reći da je organizaciono bolji neg' prošle godine, no to baš i nije neka posebna pohvala. Umesto ružnih šarenih krpa sada na bini opet vise zastave a projekcije ne kasne. Ni promoteri nisu napadni (ili sam samo imao sreće do sada?) što je veoma bitan faktor u mojoj knjizi.Otvaranje je bilo otprilike kako bi čovek mogao da očekuje - sažeto, odmereno, bez Kusturice u vidokrugu. Kraći kolaž bitnih scena iz karijere počasnog gosta je bio uvod

Manje očigledni izbori za najbolji film ikada

Dawngreeter — Thu, 19 Feb 2009 20:00:46 GMT

FEST je iza ćoška. Već polako ulazim u pripremni režim jer, kada se sve uzme u obzir, nije lako tokom deset dana potrošiti 28 karata. Uzevši u obzir da na sam početak festivala (konkretno, subota) upada i Lollobrigida koncert u Novom Sadu, kao i vojska u kojoj mi nisu dali traženo redovno odsustvo, cela stvar počinje više da podseća na neki ekstremni Iron Movie Man izazov nego filmski festival. Bilo bi još bolje kada bi FEST bio vredan te količine entuzijazma, al' bože moj. Nije da imamo drugi sličan festival.Kao i prošle godine, propratiću svaki dan FEST-a sa po jednim tekstom o odgledanim filmovima. Ne mislim da je ikoga zaista briga, niti da bi ikoga trebalo da bude briga, u deset dana da čita dvadest osam zbrzanih filmskih komentara, al' ja sam filmoholični skriboman i, dođavola, ostavite moje psihoze na miru. Ovaj tekst je ideja koja mi se već dve nedelje vrzma po glavi pa rekoh sebi, ako ga sada ne okačim nikad neću. Čini mi se da je fin uvod u kinematografsku maniju koja će me držati u predstoj

Peščanik pod napadom

Dawngreeter — Sun, 25 Jan 2009 03:00:48 GMT

Ovo će biti vrlo kratko - poruka koju sam dobio sa Facebook grupe "PEŠČANIK - Ako vam je dobro onda ništa" a potom primetio da se takodje ponavlja i na pescanik.net sajtu: ---- OBAVEŠTENJE SLUŠAOCIMA I ČITAOCIMA PEŠČANIKAPosle fizičkog sprečavanja promocija Peščanika u Aranđelovcu i brojnih pokušaja (Pančevo, Futog...) pojavila se i virtuelna, manje hrabra, internet družina koja vas onemogućava da čitate naš sajt - www.pescanik.netObavešteni smo da se radi o organizovanoj grupi hakera koja danima, iz nekog mraka, obara sajt www.pescanik.net, da je ova akcija sinhronizovana, da se obavlja sa brojnih lokacija i da je to razlog zašto je naš sajt trenutno nedostupan.Kako se do sada nismo susreli sa napadima ovog tipa, ovo je jedini način da se obratimo našoj publici i obavestimo vas o čemu se radi.Od velikog broja slušalaca dobili smo i informacije da se jučerašnja emisija Peščanik i današnja repriza emitovala uz prekidanje, šuštanje i ometanje signala radija B92 u Beogradu i širom Srbije.Molimo va

Pop 2009 - samo đuskaj

Dawngreeter — Wed, 21 Jan 2009 05:00:22 GMT

"[Our audience] is best visualized as a vicious, lazy, profoundly ignorant, perpetually hungry organism craving the warm god-flesh of the anointed. Personally, I like to imagine something the size of a baby hippo, that lives by itself, in the dark, in a double-wide on the outskirts of Topeka. It's covered with eyes and it sweats constantly. The sweat runs into those eyes and makes them sting. It has no mouth, no genitals, and can only express its mute extremes of murderous rage and infantile desire by changing the channels on a universal remote. Or by voting in presidential elections."-William Gibson, Idoru2009. godina je počela. Najgledaniji reality TV šou u SAD se danas završio inaguracijom novog predsednika. Pop kultura se blago uvija ispod promene okusa jedinstvenog narativa. Najavljena je predgrupa za koncert Pussycat Dolls u Areni. Ja sam konačno pročitao Zeitgeist od Bruce Sterling-a (nema nikakve veze sa filmom). Konvergencija ovih faktora je... zajebana.Početak, odnekud mi poznat, je u

Mala škola jeresi: bogohulni izazov

Dawngreeter — Thu, 08 Jan 2009 12:00:55 GMT

Dobrodošli u malu školu jeresi gde ću se truditi da obrazložim zašto je religija uopšteno, odnosno 'rišćanstvo konkretno, jedna golema nesvrsishodna glupost koja šteti kako pojedincima tako i celokupnom društvu. Pošto je u pitanju prvi tekst ove vrste koji kačim na blog, želeo bih za početak da predstavim u kom kontekstu ću se obraćati religiji kao instituciji i ideji kroz dalje slične tekstove.Mnogo se priča o poštovanju koje bi trebalo da se ukaže religiji, najčešće pod okriljem priče o slobodi veroispovesti. Ljudi koji zagovaraju ovu tezu u glavnom spadaju u kategoriju religioznih ljudi koji u stvari zahtevaju poštovanje samo ka svojoj religiji i zadovoljno se smeškaju zbog 'rišćanske veronauke u školama, a vikali bi na sav glas i zahtevali koješta kada bi slučajno u škole ušao Islam, Judaizam, Hiduizam, paganizam, ili bilo koja od hiljade drugih bajki za odrasle. Neko bi možda rekao da je to licemerno ali, u stvari, u opšte nije. 'Rišćanski priručnik jasno kaže da svi koji se ne pretplaćuju na

YouTube Live

Dawngreeter — Sun, 23 Nov 2008 07:00:21 GMT

Samo kratko - upravo je u toku YouTube Live, prvi dogadjaj svoje vrste. Gomila muzicara pomesana sa poznatim amaterskim YouTube facama. Live streaming svuda u svetu. Bacite oko na pocetak revolucije mas-medija. EDIT:Eto, zavrsilo se. Moji sveukupni utisak je da je bilo pre svega self-indulgent. Mnogo vise dogadjaj za YouTube nego YouTube dogadjaj za ostatak sveta. Sto nije obavezno losa stvar, mada sam mislio da ce se naci na pola puta izmedju ta dva ekstrema. Poznati muzicari su svakako pomogli da prosecan gledalac proguta celu stvar, ali bih rekao da je nekome ko nije upucen u razlicite YouTube fenomene cela stvar izgledala srazmerno bizarno. A i to je ok, koliko cesto se amateri i profesionalci iz zabavne industrije nalaze rame uz rame na istoj bini kao glavni akteri? No, bilo kako bilo, prvi uzivo dogadjaj pravljen sa jedinstvenom namerom da se stream-uje preko neta je dosao i prosao. Jos jedan korak u pravcu prevazilaze

Turneja kroz copyright (updated)

Dawngreeter — Thu, 13 Nov 2008 06:00:05 GMT

Dom Vojske Srbije, devet ujutru, ja prelistavam 24sata novine i polako dolazim sebi. Bolje da nisam. I dolazio sebi i prelistavao novine. Jedna od vesti glasi (parafraziram): "Krivična prijava zbog piratizovanja Turneje". je potvrdila ovu vest. Gde uopšte da počnem? Aj' prvo jedna poučna pesma pa ćemo onda o surovoj realnosti. [EDIT: Isključili embedding pa ne mogu spot da stavim u tekst... Evo ga ovde: ] Pre svega, očigledno je da o pirateriji niko ne ume da razgovara u smislenim terminima. Neophodno je internalizovati ovu duboku mudrost - piraterija nije krađa. Žao mi je, jednostavno nije. I ne zanima me šta o toj temi piše gde i kako se koji zakon prema toj temi odnosi.Uzmimo primer knjige. Ja je kupim, pročitam i pozajmim drugu da pročita. Da li se tu desila krađa? Očigledno nije. Knjiga je kratka, moj

Dole MAXI, hoćemo žvake! I vojnički sir.

Dawngreeter — Tue, 30 Sep 2008 01:00:02 GMT

Za par dana će biti pun mesec otkako sam počeo da otplaćujem dug otadžbini. Mislim da je to fer. Za vreme restrikcija devedesetih, tokom čekanja u redovima za ulje, hleb i mleko, u procesu gušenja suzavcem ispred skupštine, pa i dok je nas izmedju pet i deset spavalo tri meseca svake noći u podrumu tokom bombardovanja prosto sam imao snažan utisak da nije u redu što je meni toliko dobro naizgled za džaba. Kada su tukli pripadnike gej parade sećam se da sam pitao starije i mudrije da li je normalno da ljudi sve to dobiju a da ne plate ni cvonjka. Onaj jedan put kada je ekspresna DHL pošiljka sa amazon.com stigla u Beograd za jedan dan a onda 38 dana stajala na carini u Beogradu bez ikakvog jasnog razloga i na kraju mi bila naplaćena i ležarina koja je komotno iznosila duplo više od vrednosti inače ne jeftinog paketa pomislio sam - bože moj, pa zar i to može za džabe? Sada konačno otplaćujem taj dug i mogu vam reći da se osećam odlično. A evo ga i odgovarajući soundtrack. Naravno, kada sam dobio poziv za vojsku