Blog :: pape92

Osamdesete I: počeci

pape92 — Fri, 06 Nov 2009 18:00:24 GMT

Osmatračnica sa koje posmatram osamdesete se konačno uzdigla na visinu sa koje mogu da priuštim priču o tom vremenu. Shvatio sam i smisao „istorijske distance": ona nastaje kada postoje čitaoci koji nemaju pojma o vremenu o kome pišete. Kao u anegdoti koja poredi čitanje i hodanje po ćupriji na Drini, pisati za one koji su ćuprijom hodali riskantan je posao. No, zadovoljavam se time da postoje oni koji je nisu prešli, i ne čekajući da oni koji jesu pomru, počinjem.Priča o osamdesetim biće ponajviše priča o muzici koja je pratila to vreme. Nama se tada činilo da ga je i oblikovalo, a devedeste su nas oslobodile te zablude. Ono što je, krhkije nego što se trsilo, proklijalo osamdesetih, nije uspelo da se ukoreni, i Bane Bumbar generacija formirana polovinom šezdesetih je uzela stvari u svoje ruke. O tom potom.Mora od početkaU gornjim desnim uglovima školskih tabli se pisalo 1979, imao sam još poslednji put da vidim Tita, a Pankrti su snimili singl za koji nisam bio uopšte čuo. Niko nije. Održali su, malo k

Zlatna jabuka večite želje: devojka sa Ipaneme

pape92 — Sat, 29 Aug 2009 19:00:51 GMT

Odgovaram mnogim opisima.John Wayne, kada ga lokalni šerif osumnjiči da odgovara opisu sa poternice.Otkrio sam ko je devojka sa Ipaneme. Nisam morao u Rio. Niti sam je, ne vala, pronašao na netu. Namestila je svoj peškirić na nekoliko metara od mesta gde sam pijuckao hladan nes. Opis ove devojke poznat od ranije - tall and tan and young and lovely - sasvim je lišen detalja. Ovde ih ekskluzivno iznosim.Kosa joj nije sasvim razborita; ali, na jedan šarmantan način. U neku ruku je kovrdžava i u neku ruku je plava, obogaćena prelivom bakra koji bi na drugim glavama diskreditovao frizera. Oči su joj one neodređene boje koju je umeo da pod odgovarajućim svetlom poprimi moj Reno 4. Kao da bi mogle biti braon i kao da bi mogle biti zelenkaste i kao da bi uz nešto povoljnih okolnosti čak mogle biti plave. Brada joj je isturena na način mudrica, usne su u službi utiska da se iza čitavog lica događa nešto o čemu valja razmisliti.Razmišljanje je, ukoliko sam mu se i posvetio, u paramparčad razbila operacija skidanja šor

Pesma ako ne legne u pravo vreme kao da je nije ni bilo

pape92 — Wed, 22 Jul 2009 22:00:13 GMT

Ne mogu reći da sam oduvek voleo šlagere. Bolje rečeno, tek posle tridesete sam saznao da sam oduvek voleo šlagere. A zavoleo sam ih slušajući muziku koja je dok sam bio dete dopirala iz naše dnevne sobe kada bih već bio smešten u krevet. Mnogo kasnije, bilo mi je suđeno da ispunim obećanje iz stare pesme: srešćemo se ponovo. Prenosim deo tog iskustva.UvodStare pesme su se pevale do dubokih sedamdesetih, no zlatno doba je bilo ono pre rata. Već tada je vreme zapravo u mnogome bilo novo, ali u pesmama nije. Tek je sredstvima rokenrola novi pogled na svet ušao i u tekstove i u muziku. Ako bi se tridesetih godina XX veka još i moglo otpevati „Some girls are bigger then others" kao vodviljska sprdačina, „Paranoid Android" bi bilo nezamislivo. (Nije zgoreg podsetiti da se poezija odavno preselila na tla gde će je pesme za pevanje slediti decenijama kasnije, ili nikada). Nešto se nije promenilo: za pesmu oduvek važi da je kao ljubav, ako ne legne u pravo vreme kao da je nije ni bilo (Dragan Nikolić). R

How insensitive: jazz i nasilje nad ženama

pape92 — Wed, 29 Apr 2009 18:00:37 GMT

IDa li bi čovek koji je u stanju da baci ženu kroz prozor mogao da svira ljubavne balade? Stan Getz (1927 1991, ts) ovo pitanje nije razumeo kao retoričko. Veći deo svog života je bio postojan u dve discipline: neumorno je maltretirao žene, i podjednako zagriženo svirao balade. Ne bi bilo sasvim pogrešno predstaviti Stanlija Gajeckija, sina ukrajinskih iseljenika koji će skratiti svoje ime kad stupi u svet šou biznisa, kao Stanlija Kovalskog iz Tramvaja zvanog želja. Stanli džez muzičar se odnosio prema ženama sa sličnom mešavinom grubosti i još veće grubosti. Ipak, nije bez osnova pretpostavka da je pri tom uspeo da proizvede i nešto od "diskretni šarm podkošulje" privlačnosti Marlona Branda. Pisac knjge "Stan Getz: A life in jazz" opisuje Getzov život kao beskrajan niz haotičnih i nasilnih incidenata Situaciji nije previše pomogla okolnost da je, poput većine džez muzičara iz 50ih, i Getz bio alkoholičar i heroinski ovisnik. Kao pikantan detalj koji opisuje ovo stanje obično se pominje

Miles Davis: Kind of Blue ili vrsta magije

pape92 — Tue, 03 Mar 2009 01:00:34 GMT

Pre tačno 50 godina, 2. marta 1959, Miles Davis je sa još petoricom muzičara ušao u studio Columbia Recordsa na 30oj ulici u Njujorku i u dva dana snimio Kind of Blue. Ništa više neće biti isto, ni za džez ni za Majlsa.Čitava priča je počela pet godina ranije. Konačno se „otresavši navike" vezane za heroin, Majls Dejvis je okupio svoj prvi znameniti kvintet. U to vreme je Majlsovo ime već bilo ubeleženo u istoriju džeza albumom Birth of the Cool, ali ne manje ni albumima koji su usledili. Kada su probe kvinteta počele, posao saksofoniste je bio u nadležnosti čuvenog Sonija Rolinsa. Osim njih dvojce kvintet su činili Red Garland na klaviru, Fili Džo Džons na bubnjevima i dvadestogodišnji basista po imenu Pol Čejmbers, kasnije poznat kao mister PC, što u ono vreme nije imalo ni najmanju geek konotaciju. Svirke su počele u njujorškom kafiću Bohemia u julu, da bi se koliko septembra Soni Rolins netragom izgubio, kao što je i najavio da će učiniti. Otišao je da se i sam otrese navike. Svirke u klubu su bile

Radni naslov

pape92 — Mon, 16 Feb 2009 20:00:19 GMT

Rad je stvorio čoveka, u to nema sumnje. No šta on misli o tome? Ukoliko bi sudili po izrekama, sve najbolje. „Rad je otac ugleda" (Euripid). „Svi veliki ljudi su veliki radnici" (Niče). Starogrčkog pesnika Hesioda najrađe citiraju kada kaže: nije rad sramota, već lenjost. branje maslina posao pesnikaNo iako su sve ove izreke odraz merila ljudskih vrednosti, stvari nisu baš tako jednostavne. Niti su ikada bile. Zapravo upravo Hesiod lepo oslikava grčki svet kada savetuje propalici u svojoj poemi: ako hoćeš da se obogatiš, poslušaj me i radi. Rad dakle nije sam po sebi vrlina, već to postaje ako omogućava sticanje bogatstva. Kasnije, u klasičnom grčkom perodu, Hesidova shvatanja su istančana te su najčasnijim ljudima smatrani oni koji su dostigli visok stepen slobode usled bogatstva koje su posedovali. Naravno da su postojala nečasna dela koja su ovu čast mogla uniziti, ali nije reč o tome. Grčko društvo je došlo do toga da se obrađivanje zemlje koje nije donosilo bogatstvo moglo smatrati nečasni

All that sex: sve što ste oduvek želeli da saznate o džezu

pape92 — Fri, 30 Jan 2009 17:00:54 GMT

Ako je u početku bila reč, onda su jazz i sex isprepleteni od samoga početka. Mada neki tvrde da su reč jazz prvi počeli da upotrebljavaju sportski novinari (teško je zamisliti Dobroslava Gajića kako opisuje neki potez sa ‘kakav džez!') postoje svedočenja da je ona nešto ranije bila u upotrebi u bordelima Njuorleansa gde je opisivala drugu vrstu sporta. Zanimljivo da se u to vreme umesto reči kupleraj češće upotrebljavao eufemizam ''sporting house''. sportske strane prve pominju reč jazz u pisanom obliku jedna od prvih jazz grupa, Badija BoldenaAmerican Dialect Society je reč jazz proglasila rečju XX veka, a svakako su u vezi njenog porekla i prvobitnog značenja istraživanja bila zagriženija nego za bilo koju drugu. Etimologija je otprilike sledeća. Jazz je počeo da označava vrstu muzike oko 1915, mada se takva muzika svirala i ranije. Slična reč: jasm, ili jazm kako se pisala, je sredinom XIX veka u slengu značila živahnost duha (kapaciteta za zajebavanje). Takođe slična reč (jism) je u

Touch of The Beatles

pape92 — Wed, 07 Jan 2009 22:00:21 GMT

Prvi put sam za Bitlse čuo u periodu detinjstva kad se postavljaju pitalice ko je najbolji na svetu. Ko je najbolji fudbaler na svetu, odgovor: Pele, koji je najbolji auto na svetu, odgovor Rols Rojs, koja je najbolja grupa na svetu, odgovor Bitlsi. Pelea sam preko TV-a lično ispratio u penziju, a i dan danas pamtim trenutak kad sam ispred sebe po prvi put u životu video pravog Rols Rojsa. Najjeftiniji Beatles antikvitet, razglednica štampana u Nemačkoj '60-ihKada sam kupio prvu gitaru komšija sa sedmog mi je dao priručnik ‘'Gitarski akordi'' i knjigu koja se zvala ‘'Next Fifty Beatles Hits'' (nikada nisam naučio prvih 50). Ne umem da čitam note, i morao sam da najpre čujem pesmu da bih znao kako ona uopšte ide. Tako sam nabavio kasete. Moram reći, zavoleo sam ih.U posebnom sećanju lebde rastegnuta zimska prepodneva kad sam znao da sam na raspustu jer ponovo repriziraju "Let it be" i "A hard day's night" u Zimskom Bioskopu. Takođe maglovito pamtim da sam

Da li je Bird umro pevajući: smrti džezera

pape92 — Mon, 01 Sep 2008 18:00:53 GMT

O čemu ljudi vole da čitaju? Znamo o čemu ne vole: o razmnožavanju krompirove zlatice, mašinskim elementima, vodostaje, alamanahe pčelarskih udruženja, o džezu. Na pitanje o čemu pisati ukoliko želite da budete čitani odgovor daju Heraklit, Frojd i Vudi Alen, između mnogih drugih. O ljubavi i smrti. Ovo je blog koji bi po tom receptu mogao da bude polučitan. Za temu ima džez i smrt. Čarli Parker (Charlie Parker) zvani Bird je umro kao Toma Zdravković, umoran od života. To je učinio mirno, ne praveći preveliku galamu oko čitave stvari, gledajući TV u hotelskom apartmanu svoje prijateljice Panonike Kenigsvarter (devojačko Rotšild). Charlie Parker baronica Panonica de Koengswarter Čitavog života je bio ovisnik o heroinu, ali ga je ubio alkohol. Čir, kažu. Mada je mrtvozornik kao uzrok smrti naveo zapaljenje pluća, a u rubrici "godine" upisao legendarnih 55 do 60. Parker ih je zapravo imao 34. U tom životnom rasponu je, poput još nekih svojih vršnjaka u smrti, Parker učinio dovoljno da po

Jazz za početnike

pape92 — Thu, 14 Aug 2008 20:00:05 GMT

"We are in mission from God"Blues Brothers Bitlsi su prodali preko 500 milona ploča. Šer, naprimer, oko 200 miliona. Nekoliko najprodavanijih džez muzičara prevaljuju cifru od možda dva. Uz ove podatke, ne mogu da se ne setim opaske izrečene u trenucima rasprave oko toga da li bi džez trebalo promeniti i približiti ga "masama": ljudi ne žele drugačiji džez, ljudi žele manje džeza.Ipak...dva komentara prijatelja blogera, Margos i Čera, su me ponukala da napišem ovaj misionarski tekst. Posvećen je onim dušama koje su džez odbacile u mladosti, ili ga pak još nisu čestito ni čule. Apsolutnim početnicima. I mada se pribojavam da je u slučaju časnog Čerevićana misija osuđena na...polovičan uspeh, možda se nađe neko ko će, zaslugom ovde odabranih kompozicija, džez prihvatiti kao nešto što se može ponekad i poslušati. Odatle do potpune predanosti ovoj muzici je veliki korak, a da bi se napravio neophodna je upornost učenika hrama Šaolin. Srećom, savršeno je nepotreban. Džez, treba li

Rođendan na nebu: Luj Armstrong

pape92 — Tue, 05 Aug 2008 04:00:09 GMT

Na današnji bi dan (mislim na 4 avgust) Luj Armstrong napunio 108 godina da je poživeo. Nađe se još po koji njegov vršnjak živ po svetu. Sam Armstrong bi se verovatno usprotivio proslavi, i održao je mesec dana ranije, jer je tvrdio da je rođen 4 jula 1901. No činjenice su dokazane. O njegovom životu i karijeri se sve zna, i lako je dostupno. Izdvojiću najznačajnije momente. Najpre je potrebno naglasiti da je Luj Armstrong ne samo ozbiljan džez muzičar, nego i inovator koji je presudno uticao na razvoj džez muzike tokom 20tih i 30tih. Period po kojem je mnogo bolje upamćen, pevanja dopadljivih pesmica, došao je kasnije. Bilo je to ovako. U Nju Orleansu, gde je rođen, se svirao njuorleanski džez (otud i naziv). To je ona arhaična, zapaljivo-šaljiva vrsta pleh muzike koja se dan danas može čuti npr. baš u Nju Orleansu, ali i bilo gde drugde po svetu u izvođenju entuzijasta. Nije ni nju lako dobro svirati, a jedan od prvih virtuoza bio je izvesni Joe Oliver, zvani King. Kod njega je mladi Armstrong ka