http://blog.b92.net/blog/2359/Dejan%20Stankovi%C4%87/ Dejan Stanković blog sr http://blogs.law.harvard.edu/tech/rss rss@b92.net rss@b92.net Blog A-JE! RSS generator v0.3 Wed, 04 Jun 2008 10:59:12 +0000 http://blog.b92.net/user_stuff/avatars/mali/359/2359.jpg http://blog.b92.net/ 50 50 http://blog.b92.net/text/3122/Chuck%20Norris%20%26%20Olja%20Be%C4%87kovi%C4%87%20%20%28ili%20Za%C5%A1to%20sam%20sklon%20nasilju%29/ Sinoć na Utisku nedelje tema beše nasilje nad decom i među decom, ali sve se svelo na opasno poučan razgovor o vaspitanju dece i odraslih, generalno. Profi spuštačica slušalica g.đa Olja Bećković sabrala je stručnjake za vaspitanje (pedagog, psiholog, pop) na debatu. Zakasnio sam nisam pohvatao imena, ali svašta se tu pametno reklo. Deca se ne vaspitavaju kaznom i batinama, kaže divna gospođa psiholog, Milena Jerotijević, inače, moj novi guru. (gospodjo Milena javite mi se, por favor, voleo bih da budem vaš prijatelj). Deca se vaspitavaju divljenjem i pohvalom. I primerom. Tako im se prenosi i objašnjava naš sistem vrednosti.Ista tvrdi, a ja se slažem, da se nasilje kao i nenasilje uče. Stručnjaci su nasilje definisali kao veoma širok pojam - od zanemarivanja do fizičkog zlostavljanja. To nisam znao, posebno mi zanemarivanje nije bilo palo na pamet, ali sam posle kraćeg razmišljanja zaključio da su potpuno u pravu. Zanemarivanje je zlostavljanje. Možda najgore.Većinu toga što sam čuo već sam bio znao ili oseć http://blog.b92.net/text/3122/Chuck%20Norris%20%26%20Olja%20Be%C4%87kovi%C4%87%20%20%28ili%20Za%C5%A1to%20sam%20sklon%20nasilju%29/#komentari Mon, 02 Jun 2008 15:00:22 GMT Dejan Stanković http://blog.b92.net/text/3122/Chuck%20Norris%20%26%20Olja%20Be%C4%87kovi%C4%87%20%20%28ili%20Za%C5%A1to%20sam%20sklon%20nasilju%29/ http://blog.b92.net/text/3100/kako%20znati%20ko%20la%C5%BEe/ Prošlog ponedeljka, kako sam zaludan, odazvah se Milićkinom ljubaznom pozivu da je ispratim na Iriški venac na hepening gde je nastupala. Dođemo. Lep onaj Iriški venac, skockan hotel, u skladu sa mogućnostma, a u hotelu konferencija nešto kao Dijalog mladih Kosova i Srbije. Uđemo u salu, astal dugačak, u potkovicu, s jedne strane naši, s druge njihovi, u ćošku prevodilica radi 300 na sat, ko mašina. Sedne Milićka u vr sofre, tamo gde su predavači a ja se umuvam među studentariju. I raspriča se Milićka, sve se pušti. Sve zna, ko vukovac. Što globalno, što lokalno, što regionalno, vlada situacijom ko matora. Svi slušaju, možeš muvu da čuješ. A kad ubrza, a brza je ko brzi voz, prevodilica oće da prolupa, bilo mi žao koleginice, ja bih 100 puta ustao i reko: il uspori il sama prevodi. Posle nje nastupi imam beogradski. U stvari ne znam šta je tačno po profesiji, jer ne poznajem nomenklaturu islamske zajednice, a on nikako nije dopuštao paralele sa hijerarhijom hrišćanskih crkava, al mi  se čini da je nešto kao p http://blog.b92.net/text/3100/kako%20znati%20ko%20la%C5%BEe/#komentari Thu, 29 May 2008 17:00:04 GMT Dejan Stanković http://blog.b92.net/text/3100/kako%20znati%20ko%20la%C5%BEe/ http://blog.b92.net/text/3085/Ovih%20no%C4%87i%20sanjam%20na%20srpskom/ 27 Decembar, 2006 Dok se vraćam kući reku uvek prelazim kasno, negde iza ponoći. Put od aerodroma teče mirno sve do trenutka kada sa mosta ugledam osvetljen grad, a tada mi srce svaki put, bez razlike, preskoči; samo malo, tek da me opomene na svečanost prilike. Kroz varoš prođem razrogačenih očiju, zurim u zgrade i ono malo ljudi što ih u to doba ima na ulicama kao da sam prvi put ovde, kao da ovo nije jedini grad u kome svakoj ulici znam ime. I dok se srećem s Beogradom u naizgled mirnom meni jednako pršti vatromet, dok je grad uvek jednako ravnodušan. Beograd odavno nije moje stalno i jedino boravište a ja i dalje svaki svoj povratak najavljujem iseljeničkom: Idem kući.U sobi je nekakav život, mlad i bujan, ostavio otisak kao fosilizirana paprat u sedimentu zemljine kore. Soba podseća na pećinu Lasko; na dvoranu unutar piramide, koju su jako, jako davno napustili živi stanovnici a opet je jasno da se tu nekada živelo. Kao arheolog, stupam i pažljivo, da ne pokvarim drevni red stvari, pokušavam da pročitam http://blog.b92.net/text/3085/Ovih%20no%C4%87i%20sanjam%20na%20srpskom/#komentari Wed, 28 May 2008 04:00:15 GMT Dejan Stanković http://blog.b92.net/text/3085/Ovih%20no%C4%87i%20sanjam%20na%20srpskom/ http://blog.b92.net/text/2996/A%20za%C5%A1to%20su%20onda%20tako%20neposlu%C5%A1ni%3F/ Pre neki dan, pred same izbore, iako sam odlučio da ne pratim kampanju, pusta radoznalost me navela da uključim satelitsku TV. Planirao sam da samo bacim pogled. Ostao sam prikovan za ekran dobrih sat i po. Svašta sam video, Toma G. kao  ptica zloslutnica u tonovima sive, uteruje strah u kosti; radosni, preterano optimistički DS u fazonu - predsednik je prijatelj svih građana, ratatatira drugari, i taj rad; LDP kao sekta, mantra mantru stiže; odlazeći PM ko Frankenštajn (trebalo bi da tuži šminkerku, izgleda ko umro pa podgrejan), pa razne čudne nikom poznate partije, neki rustični likovi nešto lupetaju. Prosto nemaš kome da poveriš državu a da se ne sekiraš. Evropska Unija se pominjala sto na sat. Moj stariji sin, 13 ½, seo do mene da vidi šta ja to tako opčinjeno gledam. On: Srbija hoće da uđe u EU da bi imali više para?Ja: Aha. On: A zašto su onda tako neposlušni? PRIČA IZ ŽIVOTA DRUGA Sinoć bilo otvaranje retrospektive srpskog filma u lisabonskoj Kinoteci. Prikazivao se Underground. Sledi lep iz http://blog.b92.net/text/2996/A%20za%C5%A1to%20su%20onda%20tako%20neposlu%C5%A1ni%3F/#komentari Thu, 15 May 2008 18:00:10 GMT Dejan Stanković http://blog.b92.net/text/2996/A%20za%C5%A1to%20su%20onda%20tako%20neposlu%C5%A1ni%3F/ http://blog.b92.net/text/2861/Kobasica%20obmane%20i%20otpora/ Godine 1497. gospodar i kralj Portugala Manoel zvani Sretni odlučio prognati inovjerce iz svojega kraljevstva. Ta se suverenova naredba odnosila prije svega na brojnu i prosperitetnu židovsku zajednicu. Portugalcima Mojsijeve vjere pružene su dvije mogućnosti: primiti kršćanstvo ili otići. A nisu imali kuda. Ipak, mnogi su otišli. Drugi su se pokrstili a treći, najviše oni siromašniji, u strahu od nepoznatog ali i od kazne Božje, smislili su kompromisno rješenje. Javno su prešli u katolicizam dok su u sigurnosti svojih domova krišom nastavili štovati svoju izvornu vjeru i zakone. Ali avaj, sveti sud inkvizicije, inače krajnje učinkovita institucija, veoma brzo je došao do saznanje da je pojava kriptojudaizma sva rasprostranjenija. Na sve strane žbiri su tražili i potkazivali prikrivene Židove, takozvane „nove kršćane“. Židov koji nije napustio vjeru predaka lako bi se prepoznao iuprkos tome što je nedjeljom išao na misu i primao pričest. Štovao je sabat, posjedovao je kompromitirajuće obredne predmete i hrani http://blog.b92.net/text/2861/Kobasica%20obmane%20i%20otpora/#komentari Sat, 26 Apr 2008 08:00:16 GMT Dejan Stanković http://blog.b92.net/text/2861/Kobasica%20obmane%20i%20otpora/ http://blog.b92.net/text/2723/New%20Talent%2C%20New%20Business%20Opportunity/ Požalila mi se Minja da kvari mobilne telefone. Kaže, kao da je super-naelektrisana nema te nokie koja sama od sebe rikne posle kratkog boravka u njenim rukama. Posebno poguban uticaj ima na ove nove, trećegeneracijske. Crkavaju sami od sebe čim ih se dohvati. To je, odgovorno tvrdim, odličan znak i tzv. business opportunity koju ne treba propustiti. Reč je o sposobnosti bolje unovčivoj od većine visokostručnih profesija, a od Minjine zasigurno mnogo bolje. Ovu moju teoriju potvrđuju mnogi primeri iz života. Navešću samo jedan, kome sam bio svedok.Igrom slučaja, u belom svetu, upoznao sam gdju. J, po profesiji bioenergetičarku. Po rečima ljudi iz njenog okruženja radilo se o veoma delotvornoj isceliteljki. Za to, doduše, osim svedočanstava njenih prijatelja nemam dokaza, ali da je bila uspešna poslovna žena to je bilo više nego očigledno. Nije mi namera da sugerišem da je g.dja J bila neki prevarant, možda jeste možda nije, to što je svoje usluge uspevala dobro da naplati tumačim kao znak da su pacijenti bili http://blog.b92.net/text/2723/New%20Talent%2C%20New%20Business%20Opportunity/#komentari Sat, 05 Apr 2008 17:00:57 GMT Dejan Stanković http://blog.b92.net/text/2723/New%20Talent%2C%20New%20Business%20Opportunity/ http://blog.b92.net/text/2690/Hvala%20Annie%20Leibovitz/ Dobio sam divan poklon. Knjigu. ANNIE LEIBOVITZ, The Photographer’s Life, 1990 – 2005. Neprekidan tok fotografija slikanih širom sveta na najneverovatnijim mestima i njačudnijim prilikama na prelazu vekova. Fotografije su nanizane onako kako su se nizali događaji i proticalo vreme. Svaka jedinstvena, a sve zajedno pripovedaju život umetnice. I druge živote. Uverljivo, setno, potresno, očaravajuće. Scene iz života, porodične fotografije, pejzaži kakve naše neuvežbano oko nije u stanju da vidi osim na fotografiji, portreti poznatih i nepoznatih, autoportreti, uvek prisutna Susan Sontag, kolekcija školjki, aktovi, prelepe minijature, groteske, ljudska tela, ovekovečeni trenutci bitni za istoriju čovečanstva. Na svakoj se možete zadržati satima. Na nekoliko strana su slike iz Sarajeva pod opsadom. Među njima, fotografija jednostavne operacione sale. U njoj grupa muškaraca i žena u belim mantilima okupljenih oko teškog ranjenika opruženog na operacionom stolu. Centralno mesto u grupi odsutnih, setnih, otupelih lju http://blog.b92.net/text/2690/Hvala%20Annie%20Leibovitz/#komentari Tue, 01 Apr 2008 22:00:36 GMT Dejan Stanković http://blog.b92.net/text/2690/Hvala%20Annie%20Leibovitz/ http://blog.b92.net/text/2396/Do%C5%A1li%20divlji%2C%20oterali%20pitome/ U maju 1147 godine, skoro dvesta brodova krcatih vitezovima krstašima iz Engleske, Normandije, Flandrije, Škotske na putu u sveti rat u Palestini pristalo je u luku Porto. Na to ih je prinudilo razorno nevreme koje h je presrelo u Biskajskom zalivu. Kralj mladog Portugala ih nije dočekao u gradu, nalazio se na jugu, na frontu, gde je ratovao protiv Mavara. Upravo su bili osvojili utvrđeni grad Santarem, ali za daljnje napredovanje nisu imali snage. Krstaše je ugostio biskup. Koji je upotrebio sav svoj šarm, diplomatske sposobnosti i biskupski ugled dok ih nije nagovorio da zastanu i pomognu svojoj hrišćanskoj braći Portugalcima da nastave započeta osvajanja muslimanskih zemalja. Krstašima se posebno dopalo saznanje da je arapski grad Al-Ušbuna, odnosno Lisabon, čija se opsada spremala bio bogat i napredan, te da će biti izobilja plena. Kada je flota ušla u reku Težo, u junu 1147 pred sobom su imali grad kakav niko od njih nije bio video. Posle četiri veka mira i napretka pod arapskom vlašću Lisabon je bio već http://blog.b92.net/text/2396/Do%C5%A1li%20divlji%2C%20oterali%20pitome/#komentari Thu, 28 Feb 2008 00:00:00 GMT Dejan Stanković http://blog.b92.net/text/2396/Do%C5%A1li%20divlji%2C%20oterali%20pitome/ http://blog.b92.net/text/2321/Utisak%20dana%3A%20Romovi%20ko%20gromovi%21/ 1. Predsednik vlade, u društvu najdražih prijatelja i istomišljenika, obraća se orbi et urbi s izrazom lica čoveka kome se sve gadi. Njegove reči bi pre jedno 200 godina još možda i bile logične i zvučale savremeno. Danas su parodija. -Tu sam se postideo. Kako li se oseća kad gleda snimak svog govora? Da li se i on zacrveni zbog sebe kao sad ja zbog njega? Pokušao sam da zamislim nekog ovdašnjeg političara da tako govori. iz bilo kog političkog kvadranta. Uzalud. Nema šanse.2. Nesuđeni predsednik države i odličan pajtos premijerov preti odlaskom na Kosovo. - Tu sam se setio devedesetih i zabrinuo.3. Potom se malo zloupotrebljavala naivnost istaknutih sportista. Javno, da ceo svet vidi. - Tu mi je više bilo žao, nego blam.4. Onda je nastupio konvertit prerušen u Raspućina. - Tu mi je već bilo muka.5.  Zloupotrebljene narodne mase odn. roditelji srpske mladeži aplaudiraju. - Tu mi je bilo još više muka.6. A njihova deca, srpska mladež/budućnost Srbije, zazverila. I to kako! Ruši,  lomi, pali i što je najjadnije http://blog.b92.net/text/2321/Utisak%20dana%3A%20Romovi%20ko%20gromovi%21/#komentari Fri, 22 Feb 2008 05:00:47 GMT Dejan Stanković http://blog.b92.net/text/2321/Utisak%20dana%3A%20Romovi%20ko%20gromovi%21/ http://blog.b92.net/text/2267/Pri%C4%8Da%20o%20de%C4%8Daku%20plave%20krvi/ Život  nisu protekle godine već događaji koji nam ostanu u sećanju. Tako reče pesnik, a i ti osetiš da je tako, kada se susretneš s fotografijom nekog dana tvoga životaproteklog  na nekom nepoznatom mestu i kada shvatiš da su ti taj dan i to mesto potpuno iščileli iz sećanja i da je jedini zapis tog trenutka tvog postojanja fotografija i ono što je na njoj. Ništa više. Opet, nekom drugom prilikom kapriciozno sećanje nas iznenadi i nekakva slika, zvuk, miris, ukus, osobita atmosfera, temperatura vazduha probude u nama događaj iz prošlosti ili vrate neki davno zaboravljen lik ili doživljaj; i obraduju  te. Ili rastuže. Ili i jedno i drugo. Retki su takvi trenutci i uvek nas zateknu nepripremljenima. Na slici mladić od svojih dvadesetak godina, bledunjav, nezdravog izgleda, kao da je ljut na ceo svet. A malo je i tužan. Na njemu oklop poput onoga koji je nosio Direrov nosorog, ali gizdav, čelik našaran zlatom. Lagano pridignuta gornja usna mladićeva odaje utisak da mu se nešto gadi, kao da je video ostrigu ili r http://blog.b92.net/text/2267/Pri%C4%8Da%20o%20de%C4%8Daku%20plave%20krvi/#komentari Mon, 18 Feb 2008 18:00:09 GMT Dejan Stanković http://blog.b92.net/text/2267/Pri%C4%8Da%20o%20de%C4%8Daku%20plave%20krvi/ http://blog.b92.net/text/2258/Svi%20smo%20mi%20Ronald%20McDonald%20%21/ Premijer Koštunica optužio je predsednika SAD-a i "njegove evropske sledbenike" za stvaranje "lažne države Kosovo". “Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova.” "Temelj lažne države čine bombe", ocenio je premijer. I vrhunac: “Razbijen je i Mek Donaldsov restoran na Terazijama.” Kao muž koma žena nabija rogove već decenijama i kada napokon proglasi razvod on odluči da se definitivno i konačno rastane od poslednje trunke digniteta i ponizi sam sebe koliko god može.Davno me nije bilo ovako blam. Ali davno.   http://blog.b92.net/text/2258/Svi%20smo%20mi%20Ronald%20McDonald%20%21/#komentari Mon, 18 Feb 2008 02:00:23 GMT Dejan Stanković http://blog.b92.net/text/2258/Svi%20smo%20mi%20Ronald%20McDonald%20%21/ http://blog.b92.net/text/2168/d%C5%BEaba%20ste%20kre%C4%8Dili/ Kada smo sređivali stan okrečili smo i ulaz i pasaž koji pre toga nisu bili krečeni brat bratu pola veka. Pasaž sinuo kao nov, u svojoj prvobitnoj  boji - rezeda. Nekih par dana docnije, povedem neke potencijalne stanare da vide stan. Ulazimo u pasaž, kad tamo preko celog zida ispisano:                                            Prevedem im natpis, nasmejemo se, pohvalimo duhovitost umetnikovu i sve bude u redu, ali oni ipak ne uzmu prostor pod kiriju: kao, lepo je biti u centru  ali je još lepše imati parking pred vratima. Iako su mi lepo objasnili šta im smeta ja sam ipak umislio da su odustali zbog one pesimističke poruke u pasažu. Popričam sa komšijama i pozovemo molera da ponovo okreči  zid. Nekoliko dana potom a na zidu opet osvane:                                                              DŽABA STE KREČILII opet moler okreči u dve ruke ali nekom jeftinom bojom i kad se zid osušio kroz sloj nove boje jasno se čitalo:                                                               DŽABA STE KREČILI Isto http://blog.b92.net/text/2168/d%C5%BEaba%20ste%20kre%C4%8Dili/#komentari Sat, 09 Feb 2008 18:00:49 GMT Dejan Stanković http://blog.b92.net/text/2168/d%C5%BEaba%20ste%20kre%C4%8Dili/ http://blog.b92.net/text/2148/Umetnost%20odn.%20Guranje%20prsta%20u%20oko/ U ovom postu imam nameru da vam predstavim pet umetničkih radova koji potvrđuju meni donedavno nepoznatu teoriju da “svaki umetnički rad, hteo to umetnik ili ne, reflektuje kontekst države, društva, politike i ideologije u kojoj je nastao”.Reč je o umetničkim instalacijama pomoću kojih su umetnici u dva vremenom razdvojena istorijska momenta i na dva geografski udaljena prostora iskazali svoja uverenja i kod umetničke publike i savremene javnosti izazvali burne emocije i polemiku.1 & 2 (1 jul 1147, Lisabon)Autori prve umetničke instalacije bila je međunarodna grupa umetnika iz severnoevropskih zemalja (Engleska, Francuske, Nizozemske, Nemačke), poznatiji kao Templari. Svoj performans postavili su ispod zidina mavarskog grada al-Ušbuna (الأشبونة) koji je posle njihove intervencije preimenovan u Lisabon.Performans se sastojao u tome što su okupljeni vitezovi opkoljenim muslimanima koliko ih grlo nosi do iznemoglosti skandirali: KURVINI SINOVI! KURVINI SINOVI!POšto je postojala mogućnost da publika ne razume http://blog.b92.net/text/2148/Umetnost%20odn.%20Guranje%20prsta%20u%20oko/#komentari Fri, 08 Feb 2008 06:00:46 GMT Dejan Stanković http://blog.b92.net/text/2148/Umetnost%20odn.%20Guranje%20prsta%20u%20oko/ http://blog.b92.net/text/2080/jedno%20pivo%20napola%20%28ima%20li%20hepijeg%20enda%3F%29/ Kad se pređe nadvožnjak pa se nastavi prema Topčiderskoj zvezdi, s desne strane postoji lavirint ulica. Jednom prilikom sam nekim poslom navratio u jednu od kuća u tom kraju; ne bih je sada našao, samo se sećam da je bila povelika kuća s baštom, prilično ofucana.Ne mogu da se setim ta sam tamo tražio, samo se sećam da sam tom prilikom posedeo s jednom bakom koja je čuvala praunuče.Bio lep dan, letnji. Dete skače okolo a ja i baka srčemo kafu. Ona stara, baš stara, ali mnogo vesela. Prečanka, razvlači reči. Puna joj usta praunučeta. Smeje se:-         Eto. Ne da mi mali da pijem kafu. Uče ga u školi da ne valja da babe puše i piju kafu. Zato kafu popijem i zapalim samo ovako kad dođu gosti. Ja mu kažem, aman dete, pusti babu, baba je stara. Baba se naživela. Kad me dosad nije ubilo, sad nije ni važno. A  mali kaže: Ja tebe baba mnogo volim i oću da živiš sto godina. A ja se smejem, „Naopako sine, na majmuna bih se pretvorila.“Nekoliko godina kasnije ponovo me slučaj nanese na isto mesto. Zakucam. Otvori mi st http://blog.b92.net/text/2080/jedno%20pivo%20napola%20%28ima%20li%20hepijeg%20enda%3F%29/#komentari Fri, 01 Feb 2008 06:00:18 GMT Dejan Stanković http://blog.b92.net/text/2080/jedno%20pivo%20napola%20%28ima%20li%20hepijeg%20enda%3F%29/ http://blog.b92.net/text/2043/Pola%20fado%20pola%20tango%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%28Night%20on%20Earth%20-%20Lisbon%29/  Moramo u šetnju a ni meni ni njoj se ne ide.- Idemo Anđo. Topla noć ne pušta narod lisabonski da ode na počinak. Ispred barova momci piju pivo. Prolazi žuti tramvaj, poslednji današnji. U njemu samo jedan čovek. Sedi uz otvoren prozor nezainteresovan za grad noću. Tu i tamo mimoiđem se nekim usamljenim prolaznikom što se vraća sa kasno završenog posla.U bočnoj ulici  rotiraju naradžasta svetla, brunda motor, čangrljaju kante, tupo odzvanja limena kutija kamiona. Kada jedan od onih što istresaju kante dovikne jedno kratko, „o“ vozaču, kamion krene do sledeće kapije.Na uglu je telefonska govornica. Tu u svako doba ima nekog. Od zore do kasno u noć imigranti odatle zovu u svoje svoje bliske u nekim drugim vremenskim zonama.- I šta je rekao lekar? - pita tamnoputa devojka. Provlačim se između parkiranih automobila i fasada od keramičkih pločica. Anđelina trčkara, njuška. S vremena na vreme istrči na puste tramvajske šine, osvrne se, pa se zavuče između dva automobila. Kad je nema da izađe, znam da je opet n http://blog.b92.net/text/2043/Pola%20fado%20pola%20tango%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%28Night%20on%20Earth%20-%20Lisbon%29/#komentari Tue, 29 Jan 2008 07:00:54 GMT Dejan Stanković http://blog.b92.net/text/2043/Pola%20fado%20pola%20tango%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%20%28Night%20on%20Earth%20-%20Lisbon%29/