Dragan Dujaković blog

Divljanje automobilima

Dragan Dujaković — Mon, 28 Jan 2008 05:00:32 GMT

Koliko treba automobilskih nesreća da se desi, pa da konačno proradi mozak kod svih nas kako mentaliteti i loše navike pri vožnji trebaјu da se menjaјu - pod hitno? U poslednjih nekoliko nedelja јe bilo toliko nesreća koјe su dobile veliki mediјski prostor da se plašim da zaboravljamo da se ovakve tragediјe dešavaјu svaki dan, a da o njima čuјemo samo ukratko u crnim hronikama ili pak nikad i ne saznamo.Imamo loše puteve - to stoјi. Automobili su (mnogima) u raspadu - takodje.Ali naјgrdje јe to što toga nismo svesni prilikom vožnje. Svi smo maјstori, svi iskusni vozači, poznaјemo trasu kao svoј pocepani džep, mogli bi zatvorenih očiјu, uvek јe drugi kriv...Niko ne zaslužuјe da nastrada na putu, ma ko god to bio. Ako bi barem nečemu ovo moglo da doprinese, to je da barem ministar Jočić postane svestan da ovako više ne može. Hajde da ostavimo za čas razlike, ma koliko one bile velike, oko politike i sve ostale kritike kojima se časte "obe strane". Hajde da zajedno vidimo da li barem u osnovnim stvarim

Umro Sir Edmund Hilari

Dragan Dujaković — Fri, 11 Jan 2008 05:00:41 GMT

Upravo je javljeno da je umro Sir Edmund Hilari, "Kivijanac", covek velikog srca, "osvajac" Mont Everesta, Juznog pola (motorizovano) i veliki humanista koji je svoj zivot posvetio pomazuci siromasne Serpe u Himalajama, za koje je 1960 godine osnovao fond koji je gradio za njih skole i bolnice.

Sir Edmund Hilari

Nisam se dugo javljao - sto zbog odmora, sto zbog dolazece prinove familiji (dete broj 2), ali nisam mogao da ne ispratim odlazak ovog velikana.Javljam se uskoro...

Tahiti - II deo

Dragan Dujaković — Sat, 10 Nov 2007 08:00:51 GMT

Kao što sam i obećao, "specijalno" za B92 zaputio u ove krajeve sa namerom da vam dočaram ovo mesto i opišem utiske i doživljaje o ovom šik okupljalištu bogatih i moćnih. To je barem bila početna namera... Dan prviSve je spremno i čeka se avion koji će nas prevesti do Oklanda, gde presedamo za Papeete na ostrvu Tahiti, glavni grad Francuske Polinezije. Ko god od vas je leteo (ili bilo kako putovao) sa malom decom će razumeti zašto nas je hladan znoj oblivao pred let koji traje neka 4 časa, ipak dvogodišnja ćerka je odlučila da poštedi ostale putnike svog terora i zadovoljno se zabavlja nalepnicama i slikovnicama koju je posada podelila pri ulasku u avion; stjuardi i stjuardese su uslužni i veoma ljubazni, poslužuje se ručak i vino koje me je iznenadilo kvalitetom i spremni smo za odmore iz snova!Kapetan Miško je uključio znak da zavežemo pojaseve i objašnjava nam da nas očekuje nekih 36 stepeni i da se cigarete ne pale "dok nismo dobro zašli u zgradu aerodroma" - ovo je mali šok kada dolaz

Tahiti i Francuska Polinezija

Dragan Dujaković — Thu, 08 Nov 2007 16:00:29 GMT

Bolje znana pod imenom jednog od svojih glavnih ostrva, Tahiti, Francuska Polinezija je skupina neverovatno lepih ostrva (njih 118), okruženim koraljima i naizmenično azurnom i tamno plavom bojom mora, tačnije južnog Tihog Okeana (South Pacific Ocean) površine veličine evropskog kontinenta. Kao što ste (možda) već i primetili, nisam nestao zauvek sa bloga, već sam se "specijalno" za B92 zaputio u ove krajeve sa namerom da vam dočaram ovo mesto i opišem utiske i doživljaje o ovom šik okupljalištu bogatih i moćnih. To je barem bila početna namera...

Raj na zemlji - Polinezija

IstorijaNiko nije tačno siguran kada su polinežani naselili ove krajeve, ali se uglavnom pretpostavlja da je to bilo oko 6. ili 7. veka ove ere. Postoje velike sličnosti u jeziku i običajima sa novozelandskim Maorima i stoga nije teško zaključiti neku vrstu srodnosti. Evropljani će "otkriti" ove zemlje tek nek

Ti si sav moj bol

Dragan Dujaković — Tue, 23 Oct 2007 04:00:26 GMT

Navršilo se 5 godina od njene smrti, zaboravljena i potisnuta iz memorija onih kojima je dala toliko kroz muziku, stihove. Donela je i kuražila nove ljubavi, nalazila reči da opiše osećanja svakog slomljenog srca.

Magi

Bila je deo fantazija, tajnih i javnih, svakog muškarca (verujem i ponekih žena) od 16 pa na više - mada je to u mom slučaju počelo mnogo ranije. Bila je riba i po, avion, devojka o kakvoj smo svi maštali, a bila je mnogo više od toga.Umetnik, muzičar, pesnik, dizajner, arhitekta - sve to zajedno i još jedna prava "slovenska duša", melanholična, emotivna... Magi, nedostaješ mi!Svoju karijeru je počela kao "dečak", da bi zahvaljujući Giletu & co upoznala Milana i društvo. Zajedno su uradili ono što više nikada niko neće uspeti na ovim prostorima. Skoro da su zajedno svi i otišli.Mrzim sam sebe što sam se zaneo i zaboravio pomen na datum. Mrzim dilere i drogu koja ju je na kraju i otel

Terorizam u vukojebini

Dragan Dujaković — Wed, 17 Oct 2007 05:00:43 GMT

Novi Zeland se juče probudio sa velikom glavoboljom i još većim naslovima u dnevnoj štampi da je policija prethodni dan sprovela veliku raciju/akciju uz duž i popreko cele zemlje i sinhronizovano upala na desetine raznih lokacija i uhapsila 16 osoba, pozivajući se na Zakon o sprečavanju terorizma (Terrorism Supression Act) i na Zakon o vatrenom oružju (Firearms Act), uz "osnovane sumnje" kako su uhapšene osobe organizovale terorističke kampove i obuku sa naumom da izvrše koordinovani napad na dezignirane mete širom zemlje. Još se nije stišala histerija oko prerane eliminacije Olbleksa sa Svetskog prventsva u ragbiju, kad se ovo pojavilo u vestima.Prvo što mi pade na pamet je "what the f...".Pre nego što se dam upustiti u analizu ovih dogadjaja, moram da vas upoznam sa nekoliko činjenica:Za one koji su propustili časove iz geografije u osnovnoj školi, NZ je crtica u Tihom okeanu (Pacifiku), veličine bivše SFRJ sa 4 miliona stanovnika, čiji su najblizi susedi pingvini na Južnom polu, Francus

Dan žalosti u Okeaniji

Dragan Dujaković — Mon, 08 Oct 2007 06:00:48 GMT

Htedoh da pišem kako od petka više nisam stranac na kraju sveta. Rekoh, postao sam državljanin Novog Zelanda. Ceremonija, kojoj je prisustvovalo oko 200 kandidata i oko 500 njihovih prijatelja i rodbine, je bila veličanstvena. Da li postoji neka druga zemlja koja ovako prihvata svoje nove gradjane? Maori grupa je izvela nekoliko pesama, uz obaveznu haku. Jedna od pesama me je toliko dirnula da nisam mogao da uzdržim suze, onako tiho - ali "hebi ga" - kako sam sedeo u trećem redu, jedna od devojaka koja je pevala je primetila i samo se nasmejala. Bio je to prvi put da je pokazala svoje lepršavo lice uz osmeh, pošto je do tada vidljivo imala tremu.Posle je došao red na predstavu ruskog kulturnog centra (svaka ceremonija ima rezervisan deo za kulturne centre etničkih grupa koje su prisutne na Novom Zelandu), koji je izveo dva lepa tradicionalna plesa sa petogodišnjim devojčicama. Pa onda dobrodošlica gradonačelnika, koji je pročitao pismo od ministra upućeno svim novim gradjanima. U njemu se zahvaljuj

Legenda zemlje dugog belog oblaka

Dragan Dujaković — Tue, 02 Oct 2007 14:00:45 GMT

Maui je bio polubog koji je živeo na ostrvu Havaiki, mističnoj zemlji predaka Maorija. Posedovao je magične moći o kojima njegova familija nije u potpunosti bila upoznata. Jednog dana, dok je još bio mali dečak, uspeo je da se sakrije u čamac (koji Maori zovu "waka") svoje braće kako bi i on mogao da ide sa njima na pecanje. Braća su ga primetila tek nakon što su isplovili, a kada su pokušali da ga vrate, Maui je upotrebio jednu od svojih magija kako bi učinio obalu daljom od čamca nego što jeste. Braća su napokon odustala od vraćanja Mauija roditeljima i nastavili su da veslaju ka pučini. Kada su bili dovoljno daleko Maui je zabacio svoju magičnu udicu. Posle nekog vremena osetio je veliki trzaj (stari majstori medju vama koji su koristili bućkalice znaju o kakvom trzaju pričam). Bio je to mnogo veći trzaj za običnu ribu, te je Maui pozvao svoju braću da pripomognu.

Maui i braca sa ulovom

Nakon mnogo natezanja i

Na drugoj strani sveta

Dragan Dujaković — Mon, 01 Oct 2007 05:00:52 GMT

Novi Zeland. Zemlja sa 4 miliona ljudi i 50 miliona ovaca. Zemlja na kraju sveta o kojoj se zna malo, uglavnom iz prastarih geografskih atlasa, i o kojoj svaki pravi Srbin ima "pravu sliku" i predrasude (kao uopšte i o svakoj drugoj zemlji na svetu). Zemlja "na kraju sveta". Dalje ne može, osim ako krajnja destinacija nije Antarktik.Kako li to samo izgleda jednom prosečnom Srbinu, odnosno Balkancu, obreti se u ovoj nedođiji nakon skoro 30 sati leta (presedanje nije uračunato)? Razna pitanja prolaze kroz glavu: "Gde su mi čizme, zaboravio sam kišobran, ukaljaću cipele, u koju selendru sam došao...".Očekujem policajce sa bobi šlemovima, obavezno dugačke kolonijalne brkove i sa monoklom. Maore ne očekujem, jer pretpostavljam da su ih sve "sklonili".Kako sam samo pogrešio.U narednih nekoliko dana/nedelja/dok god me ne skinu ću pokušati da vam predstavim ovu jedinstvenu zemlju, sa jedinstvenim običajima. Želim da napravim paralelu o životu u Srbiji i na drugoj strani sveta,