Blog :: Nebojša Milenković

Roman s pogledom na Okean

Nebojša Milenković — Sun, 29 Jan 2012 01:00:25 GMT

Slobodan Tišma, Bernardijeva soba, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad, 2011.Čovek je skromno biće, sklono preživljavanju. Slobodan Tišma, Bernardijeva sobaU suton u srcu, čuješ neku nepoznatu muzikuU suton, u suton, tajne su deo nas dok klizimo uz obaluOkean pun je reči, pun je mačevaOkean je tih i tužan iza sutona... Slobodan Tišma - La strada, OkeanPišta Petrović je autsajder, marginalac, u svakom pogledu suvišan čovek iz čije vizure Slobodan Tišma (1946), ovogodišnji dobitnik NIN-ove nagrade, sigurno, zrelo, promišljeno, malkice melanholično, pokadšto nostalgično progovara o sudbini umetnosti u svetu kojim gospodare: licemerje, zavist, politika... Pištin život sačinjen je od gomile uglavnom uzaludnih napora čija suština, svakako, jeste u stalnoj potrazi za u-žitkom. Kao pojedinac koji (uvek) stoji naspram čopora, Pišta Petrović vreme provodi mimo sveta zatrovanog igrama (političkih) moći, uglavnom dokoličareći - u nostalgičnim sećanjima na neka bolja vremena. Njegov izbor jeste izbor neučestvovanja u

Second hand Evropa

Nebojša Milenković — Tue, 17 Jan 2012 00:00:47 GMT

Predlog za čitanjeLaslo Vegel, "Priče iz donjih predela - berlinski tekstovi", (s mađarskog preveo Arpad Vicko), , Novi Sad, 2011.Mi uvek na kraju dobijamo lica naših istina. Alber Kami"Dolaziš sa rubnih područja i zbog toga te nužno smatraju uljezom. Već dobrano u drugoj polovini života, susrećeš se prvi put sa svakodnevnom stvarnošću Evrope, do sada si gledao samo bedna gloženja malih nacija, sada na vlastitoj koži osećaš otmenu sebičnost velikih" reči su kojima novosadski pisac Laslo Vegel opisuje civilizacijski šok koji njegov junak, nakon decenija života provedenih s ove strane gvozdene zavese, opisuje svoj prvi susret sa zabludom, iluzijom, ogledalom, idealom, željom i čežnjom zvanom Evropa. Taj prvi susret odvija se u Berlinu - gradu metafori koji po mnogo osnova jeste idealno mesto za vrstu preispitivanja za kakvu se Vegel odlučio u svojoj novoj knjizi ("Prepolovljeni grad je najveć

Prvi novosadski skvot - kasarna dr Arčibald Rajs

Nebojša Milenković — Sun, 25 Dec 2011 05:00:11 GMT

Ovaj grad je nekad bacao svetla daleko, ovaj grad bi mogao bolje... EKVNasuprot svim predizbornim frazama ili pak otrcano-patetičnih floskula o Srpskoj Atini - u Novom Sadu danas, više čini se no ikad u njegovoj istoriji, tako upadljivo nedostaju prostori adekvatni za (alternativne) kulturne i društvene sadržaje. Dok se vlast (zabavljena podizanjem spomenika, ili pak finansiranjem prigodničarske, festivalske kulture) uljuljkuje nominacijom za Prestonicu evropske kulture 2020, potpuno zapostavljajući kulturnu produkciju i stvaranje novih sadržaja - ovih dana rešenje ove kulturne jednačine sa mnogo nepoznatih ponudila je grupa kulturnih aktivista i nevladinih organizacija, ujedinjenih u Inicijativu za Društveni centar. Naime, 22. decembra - simbolično proslavljajući praznik nekadašnje JNA - aktivisti Društvenog ce

Izložba PRIMERI NEVIDLJIVE UMETNOSTI u Novom Sadu

Nebojša Milenković — Mon, 19 Dec 2011 17:00:00 GMT

Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad - četvrtak, 22. decembar 2011. u 19hKustosi izložbe: Nebojša Milenković, Gordana Nikolić i Kristian LukićRukovodilac projekta digitalizacije: Luka KulićKoordinator: Igor ZarolUmetnici/ce: Branko Andrić, Tibor Bada (Bada Dada), Slavko Bogdanović, Atila Černik, Čedomir Drča, Laslo Kerekeš, Vladimir Kopicl, Ratomir Kulić, Slavko Matković, Božidar Mandić ─ Porodica Bistrih potoka, Radomir Mašić, Milica Mrđa, Bogdanka Poznanović, Mirko Radojičić, Laslo Salma, Zvonimir Santrač, Balint Sombati, Jaroslav Supek, Predrag Šiđanin, Slobodan Tišma ─ Grupa Kôd, Vujica Rešin Tucić PRIMERI NEVIDLJIVE UMETNOSTI(digitalizacija zbirke konceptualne umetnosti MSUV)Projekat digitalizacije Zbirke konceptualne umetnosti MSUV sastavni je deo regionalnoginternacionalnog projekta koji se bavi digitalizacijom arhiva i zbirki praksi konceptualne umetnosti Centralne i Jugoistočne Evrope zasnovanog na ideji saradnje, razmene znanja i arhiva, edukacije i proširenja dostupnosti dela iz zbirki i a

9. decembar - ishod i(li) posledice...

Nebojša Milenković — Mon, 05 Dec 2011 04:00:10 GMT

Srbija predgrađa, vaspitavana na balvanima i barikadama, nebeska i mitska Srbija, prepuštena sama sebi, očigledno nije u stanju da se samoartikuliše - baš kao što ni oni koji su propustili da se tom vrstom artikulacije bave na vreme u toj i takvoj Srbiji danas nemaju nikakav autoritet. Između preambule Ustava, mantri o tome da "taj narod dole najbolje zna šta je u njegovom interesu", između višedecenijske politike zasnovane na: 1. nećemo 2. ne damo i 3. ne pristajemo i današnje želje vlasti da za vlastitu političku konfuziju krivce pronađu upravo u toj i takvoj Srbiji negde se, očito, zagubila i naša evropska budućnost. Konfuzne poruke ne mogu imati nikakav drugačiji feedback osim umnožavanja konfuzije. Šta god da se desi 9. decembra očigledno je da su Srbiji neophodni: nova retorika, nova politika (novi političari!!!), nove institucije, novi (politički i javni) moral... slobodno dopunite niz...

Elementarno telo Marine Abramović

Nebojša Milenković — Fri, 18 Nov 2011 16:00:08 GMT

Opšteprihvaćenoj tezi po kojoj je obuzdavanje i porobljavanje nagona jedan od pred/uslova (postojanja) civilizacije - Marina Abramović suprotstavlja umetnost zasnovanu upravo na oslobađanju i artikulisanju istih. Umesto da ilustruje ili prikazuje - ona deluje i preobražava. Kao u reality programu, umetničin život - kroz postojanje (postajanje) umetnošću - istovremeno postaje povlašćeni prostor i javno dobro. Frustriranom pojedincu današnjice Marina pruža ogledalo. Kroz prelamanje ličnih (individualnih) i kolektivnih (istorijskih) trauma i identiteta, njeno telo samoostvaruje se kao multiidentitetsko telo današnjice: pored toga što je artističko (istorijsko-umetničko) to telo istovremeno je i socijalno (političko i ideološko) telo. Njeno telo postaje javno telo.Telo kao sredstvoSložimo li se da je svrha umetnosti u njenoj sposobnosti da (mentalno i fizički) transformiše vreme, prostor i okolnosti u kojima nastaje - tada Marina Abramović svakako jeste jedna od najuticajnijih umetničkih pojava današnjice. Pri to

Radomir Konstantinović: Život je oaza usred života

Nebojša Milenković — Fri, 28 Oct 2011 17:00:53 GMT

U Beogradu je 27. oktobra u 83. godini preminuo književnik i filozof Radomir Konstantinović, javnosti najpoznatiji po kapitalnom delu "Filosofija palanke". Umesto In memoriama prenosim tekst o njegovoj Filofofiji palanke koji sam 10. septembra objavio u kulturnom dodatku dnevnog lista "Pobjeda" TIRANIJA OPŠTEG UVIDA U SVE - Beleške na marginama knjige ,,Filozofija palanke" Radomira KonstantinovićaŽivot je oaza usred života. R. Konstantinović Među knjigama koje su napisane i objavljene unutar ex-jugoslovenskog kulturnog prostora malo je onih koje su imale takav uticaj i značaj kao što je slučaj sa studijom ,,Filozofija palanke" - srpskog filozofa i književnika Radomira Konstantinovića. Iako je od njenog prvog izdanja (Treći program Radio Beograda, Beograd, 1969) prošlo više od četiri decenije, Konstantinovićevi filozofski eseji do danas izazivaju nepodeljenu pažn

Dva sasvim uzgredna pitanja

Nebojša Milenković — Mon, 17 Oct 2011 22:00:08 GMT

1. Hoće li jagodinski gradonačelnik možda morati da objasni šta uopšte traže deca na vojnoj vežbi antiterorističkih jedinica ?2. U kojoj to ulozi Dinkić s kamerama obilazi fabrike - i kako ministri u Vladi mogu da mu služe kao ikebana ?

I N T I M N O S T – Tajni život jedne muzejske zbirke

Nebojša Milenković — Mon, 10 Oct 2011 15:00:46 GMT

Galerija poklon zbirke Rajka Mamuzića u Novom Sadu (ul. Vase Stajića 1)12. oktobar (19 h) - 8. novembar 2011.Autor i kustos: Nebojša Milenković Emotivna istorija čoveka sačinjena je od malih, intimnih priča. Ako je desakralizujemo i lišimo pretenzija da daje odgovore na tzv. krupna, istorijska pitanja - shvatićemo da umetnost jeste univerzalna ljudska aktivnost, u podjednakoj meri u kojoj su to, recimo, uzimanje hrane, spavanje, vođenje ljubavi, čitanje, disanje i tsl. J. Radić, Slika 2001.Zastupljeni umetnici:Danijel Babić, Miloš Bajić, Milan Blanuša, Slavoljub Bogojević, Kosara Bokšan, Lazar Vozarević, Lazar Vujaklija, Matija Vuković, Angelina Gatalica, Dragutin Cigarčić, Ksenija Divjak, Aleksandar Zarin, Boža Ilić, Tadija Janičić, Dragan Jankov, Nikola Janković, LJubinka Jovanović, Majda Kurnik, Aleksandar Luković, Stevan Maksimović, Božidar Mandić, Mario Maskareli, Milorad Mihailović, Mirjan

Истина је непобедива!

Nebojša Milenković — Thu, 06 Oct 2011 23:00:13 GMT

Ма докле ће, бре, више да нас замлаћују када сви врло добро знамо да је чика Добрица, с дубоким презрењем дакако, уствари одбио да прими Нобела - па су онда ови, како се не би сасвим обрукали, брже-боље, наврат-нанос нашли овог несретног Транстремера! видети:http://www.nobelprizeliterature.org/index.html

Sedam godina kasnije...

Nebojša Milenković — Thu, 06 Oct 2011 01:00:13 GMT

5. oktobra 2004. u krugu kasarne Vojske Srbije na Topčideru ubijeni su vojnici Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović. Država do danas još uvek nije pronašla i kaznila izvršioce ovog "samoubistva".

PONOS SRBIJE - ili:kako štiteći druge ustvari štitimo i sebe

Nebojša Milenković — Sun, 02 Oct 2011 03:00:25 GMT

Zabrana Parade ponosa - mnogo više nego za samu LGBT populaciju - predstavlja pitanje narušenog ponosa same Srbije koja je po ko zna koji put pokazala kako nije u stanju da svoje građanke i građane zaštiti od nasilja! U Nemačkoj, prvo su došli po komuniste - ja se nisam usprotivio, jer nisam bio komunista. Onda dođoše po Jevreje - ja se nisam bunio, jer nisam bio Jevrej. Onda su došli po unioniste - ja nisam protestovao, jer nisam bio unionist. Onda su došli po Katolike - ja se nisam protivio, jer sam bio Protestant. Kad su došli po mene, više nije ostao niko ko bi mogao da se usprotivi... Martin NiemoellerSloboda da se bude drugačiji i pravo na različitost pripadaju onom korpusu ljudskih prava čije poštovanje, odnosno nepoštovanje, jesu lakmus test za određivanje demokratičnosti, razvoja i socijalne emancipovanosti jednog društva. Zabrana Parade ponosa koju su pretnjama nasiljem izborile grupe koje u svom programu imaju elemente terorističkog delovanja, odražava dramatičan stepen civilizacijske, moralne, ku

Zarazni optimizam :(

Nebojša Milenković — Wed, 21 Sep 2011 01:00:57 GMT

Ukoliko je za hapšenje organizatora pobune Crvenih beretki bilo potrebno 10 godina - tada ima sasvim dovoljno osnova za verovanje da bi proces nalogodavcima mogao otpočeti čak i pre 2050.

Demokratska Opozicija Srbije: UGOVOR SA NARODOM, 2000.

Nebojša Milenković — Mon, 19 Sep 2011 02:00:34 GMT

PRVO: Usvojićemo deklaraciju o hitnim pripremama za donošenje novog ustava, radi otklanjanja postojećeg ustavnog haosa. DRUGO: Donećemo rezoluciju kojom se ukida sadašnja ekonomska i politička blokada Crne Gore, a najviši državni organi obavezuju se da odmah otpočnu razgovore s legitimnim izabranim rukovodstvom Crne Gore o karakteru i funkcijama buduće državne zajednice Srbije i Crne Gore. TREĆE: Obavezujemo buduću vladu da odmah podnese program konkretnih mera Savetu bezbednosti UN, kojim bi se omogućila dosledna primena Rezolucije 1244 o Kosovu, očuvao teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, garantovalo pravo na miran i siguran život, i podstakla njegova integracija u institucije zemlje. ČETVRTO: Donećemo zakon kojim ćemo smanjiti broj ministarstava barem za trećinu, ukinuti sva ministarska mesta bez portfelja i ograničiti broj potpredsednika na najviše tri. PETO: Donećemo zakon kojim se svim poslanic

Vlasta Delimar: Umetnost zrele Žene

Nebojša Milenković — Sat, 27 Aug 2011 19:00:27 GMT

Lady Godiva, Zagreb, 2001.

Ljudi teško podnose slobodu, jer tu moraš biti individualac, ne možeš biti dio čopora, i to je naravno problem - šta onda raditi uopće sa sobom, kako živjeti, u takvoj situaciji gdje se sam moraš izboriti za nešto... Ono što je nekad bio skandal, i danas je skandal, to je stvarno smiješno. Ta evolucija nekak strašno sporo ide. Meni je danas smiješno uopće pričati o tome - "zakaj se skidate?". Isti odnos kakav je bio prije 25 godina je i danas, znači, ništa se nije promijenilo u glavama ljudi. Zato ja stvarno svuda kažem da smo takva ruralna sredina kojoj treba sljedećih tisuću godina da se ljudi malo osvijeste. Vlasta DelimarPrst u oko lažnom moralu Vlasta Delimar je Žena. Zrela Žena. Pri tom Žena koja je apsolutno svesna: sebe, svog pola i roda - baš kao i okolnosti odnosno mehanizama po kojima funkcioniše svet koji ju okružuje, i koji, pri tom, nažalost baš i nije nakl