Blog :: srdjan.pajic

Čišćenje Srbije

srdjan.pajic — Sat, 04 Jun 2011 23:00:16 GMT

Imamo prelepu zemlju, samo je malo zatrpana djubretom. Sudeći po , počela je dugo očekivna akcija čišćenja. Vi, ljudi, bolje znate od mene kako to teče. Blog je zato otvoren za vas, slobodno kačite informacije, slike, komentare, pohvale, pretnje. Ja samo mogu da kažem da sam presrećan što su gradjani nazuli čizme, navukli rukavice i latili se kesa. Evo terenskog izveštaja mog drugara, sa Beljanice. Čuvao sam ga za ovu priliku, jer uliva nadu: "E, Srki, evo samo da ti se javim, sad sam tek došao sebi od vadjenja saobraćajnih dozvola, tablica, ličnih karata, natalnih karti, potvrde o zdravom pankreasu, rengenskih snimaka leve ušne školjke i ostalih neophodnih dokumenata za život na planeti majmuna...Uglavnom, bili smo na Beljanici, tamo je i pored lošeg vremena bio izveden planirani pokolj pretežno sitne i srednje krupne stoke, kao i parada pijane krupne stoke. Prodjemo mi

ČIŠĆENJE JUŽNE MORAVE - ISKUSTVO ZA ČITAVU SRBIJU

srdjan.pajic — Thu, 21 Apr 2011 22:00:20 GMT

Gosti: koautori filmova Tužna Morava, Tužna Srbija i Tužni Balkan Srboljub Pešić i Ilija Stanković Posle postavke dokumentarnog filma Tužna Morava na video platforme YouTube i Vimeo 6. Aprila, usledila je vrlo burna reakcija gledalaca i medija u Srbiji. Predvodnici akcije Ministarstva Ekologije "Očistimo Srbiju" su odmah reagovali i zakazali akciju čišćenja Južne Morave koja predstavlja dug i mukotrpan posao koji se mora sprovesti na vodotokovima u celoj zemlji. Stvoren je krizni štab akcije čišćenja, pokrenuta vojska, policija, vatrogasci, komunalne službe i pozvano građanstvo. Posle obavljenog prvog pokušaja čisćenja oko tri mosta na Južnoj Moravi, zaključak je da će ova akcija predstavljati iskustvo nepoznatog obima i trajanja sve dok ne postoji sistemsko rešenje u pristupu problemu i studija teškoća koje nas na tom putu očekuju. Politička farsa je prisutna u čitavoj akciji u kojoj Ministarstvo prirodne sredine akciju započinje potpuno nespremno i tehnički neopremljeno, dok lokalne

Morava, nastavak serijala

srdjan.pajic — Wed, 20 Apr 2011 10:00:36 GMT

Izveštaj od Albicile, koji je okačio na mom poslednjem blogu, a u kome citira gospodina Srboljuba Pešića, autora filma Tužna Morava: "Očišćeno je samo po 200 metara uzvodno i nizvodno od mostova, ono što se vidi s puteva; a da se ne skuplja više, posečeno je i drveće u čijem se granju najviše zadržavalo. Sve ostalo je ostalo isto:"Priča koja kruži u medijima je uglavnom tačna. Veslali smo punih 8 sati od sela Zlatokop do Vladičinog Hana. U gornjem toku, Morava je sjajna za rafting, čak bolja i dinamičnija od Drine. Sa ekološke strane, situacija je krajnje kritična i praktično očajna. Na snimku je možda prikazano oko 20% od ukupne štete. Zaista ne shvatam naš nemar. Volonteri koji su učestvovali u akciji čišćenja, tačno znaju o čemu govorim. Problem je ne samo ono što se vidi, već i ispod peska. Tone i tone đubreta se nalazi ispod obala Morave. Užas.. uništiti reku koja je od životnog značaja za celu Srbiju, je potpuno idiotski. Verujte mi da se posle svega osećam jako tužno i umorno.U akciji čišćen

Južna Morava

srdjan.pajic — Fri, 15 Apr 2011 18:00:25 GMT

Ok, osvanuo je 15. April. je da je počelo organizovanje dobrovoljaca u Vranju i okolnim mestima za čišćenje djubreta sa Južne Morave. Akcija bi navodno trebalo da traje više vikenda, dok se akutni problem djubreta ne eliminiše. Zamolio bih čitaoce bloga da okače svaku informaciju do koje dodju, o napretku akcije. Da poguramo, ako negde zastane. Pokušaću da stupim u kontakt sa drugarima iz kluba eXtreme u Vranju, da ako je moguće i od njih dobijemo informacije iz prve ruke. Iz mog ugla, mislim da je ovo odlična prilika da Vlast zablista i upiše sebi poveliki plus za naredne izbore, barem kod nas tree hugerrs-a, kojih, kako se pokazalo, ima značajan broj.

Tužna Morava

srdjan.pajic — Tue, 05 Apr 2011 18:00:01 GMT

Ovaj film su pre desetak dana snimili naši drugari iz kluba eXtreme i zamolili su da ga pokažemo nekom ko može da pomogne. Moje slike burića sa odbačenim lož uljem u sred NP Tara kojim sam progonio predstavnike vlasti, kad u zasluženim časovima relaksacije pišu po blogu, su ništa prema ovome. Ljudi su se vratili sa ozbiljnim infekcijama kože. Upozorenje za Albicilu: film sadrži materijal neprikladan za njegov mentalni sklop i strast prema rekama, te je bolje da ga na gleda.

Kompanija

srdjan.pajic — Mon, 06 Dec 2010 01:00:12 GMT

Evo nekih koje sam odavno spremao da okačim. Ne verujem da će svima biti zanimljive, sigurno ne kao meni, nešto kao kad pokazuješ svoj porodični album gostu. Ali svejedno, tu su "for the record", što se kaže. Znači, ako me neko pita, šta si ti, sine, radio u USA svih ovih godina, evo, to vam je to :-).   Tipična priča. Bil je osnovao firmu, i došao kod Zoje na Univerzitet da izmoli za jeftinu radnu snagu, nudeći praksu. Met, Džo i ja smo digli ruke u vazduh i bili prvi zaposleni. Znači još kao studentarija na postdiplomskim. Pola radnog vremena, za 25 dolara na sat. Jedan test benč na Bilovom tavanu bez klime, nekoliko instrumenata kupljenih od njegove uštedjevine, malo love pozajmljene od banke. I par mušterija - dovoljno za početak.   Posle godinu dana smo imali 2 zaposlena inženjera, sekretaricu, nove prostorije, 2 kompletna test benča, sa sve instrumentima. Uglavnom smo pružali inženjerske usluge. Ja sam još bio stude

Kameno More

srdjan.pajic — Sat, 24 Jul 2010 21:00:32 GMT

Na put ka "moru" smo krenuli kasno popodne. Zadimljenu beogradsku policijsku stanicu u kojoj se čekalo na pasoš, zamenila je zaptivena Lada Niva, teško natovarena speleološkom i kamperskom opremom, gomilom hrane i četiri vesela pećinara. Zbijeni na samo 3 sedišta, za narednih desetak dana smo prevalili skoro 1500 kilometara, od kojih otprilike trećinu po retko posećivanom kamenjaru u zaledju Bokokotorskog zaliva, izmedu Grahova i Risna, tražeći jame i pećine. Kao i uvek, da bi izbegli uobičajenu smor-vožnju do mora, odabrali smo manje turističku rutu, vodjeni interesovanjem za neobična mesta i redje posećivane prirodne lepote kojima obe naše zemlje obiluju. Overivši jedan od boljih kamiondžijskih restorana na Ibarskoj magistrali, pozdravili smo se sa njom nešto pre Užica. Uz pomoć odlične GPS mape ovog područja, i Ladinog pogona na četiri točka, prešli smo preko Zlatibora držeći se zaraslih šumarskih puteve, koji vrludaju podno Čigota. Svratili smo u selo Sirogojno i obišli vrlo l

Glissade

srdjan.pajic — Wed, 07 Jul 2010 20:00:46 GMT

Posvećeno Svetlani Vuković, Svetlani Lukić i Peščaniku. Uzan vremenski prozor za uspon na fourteeners-e je napokon otvoren. Snegovi su okopnili taman toliko da planinarima, željnim sunca i pogleda na široka prostranstva, otvore prolaz do visoke tundre i upečatljivih vrhova koji lenjo dremaju u svojoj subarktičkoj samoći. Castle Peak je smešten u samom srcu Kolorada. U Pitkin kauntiju, poznatijem po najčuvenom skijaškom centru u Stenovitim planinama - Aspenu. Najviši je vrh planinskog venca Elk, i zajedno sa susednim Conundrum-om uzdiže se do preko 4500 m nadmorske visine, uz dramatičnu reljefnu tranziciju karakterističnu za vrhove posejane na Continental divide-u. Uobičajeno je da se oba vrha popnu o istom trošku, dakle u jednom danu. Odabrali smo ih kao prve u ovoj sezoni, ne samo zbog toga što su proteklih par godina iscrpljene zalihe vrhova u neposrednoj blizini gradića u kome živimo, niti zbog umerene dužine rute, već pre svega zbog čuvenog snežnog tobogana podno vrh

White Nose Syndrome

srdjan.pajic — Thu, 28 Jan 2010 13:00:45 GMT

Iza ovog pomalo bezazlenog imena krije se tajanstvena bolest, koja prema dosadašnjim saznanjima ima potencijal da dovede do izumiranja čitavih vrsta slepih miševa. U prvom redu onih koji zimi prelaze u hibernaciju, dakle spavaju zimski san. Radi se o milionima slepaća, medju kojima ima i nekoliko vrlo retkih vrsta, koje su i inače bile na ivici izumiranja (). Do nedavno je sindrom bio izolovan na severnoameričkom kontinentu, a krajem prošle godine su otkriveni prvi slučajevi i u Evropi, u Francuskoj.

Prvo masovno uginuće slepih miševa, koje je kasnije dobilo status sindroma (WNS), pre tačno četiri godine otkrili su speleolozi u pećinama u centralnom delu savezne države Njujork. Pre svega zahvaljući migratornom karakteru ugroženih vrsta slepih miševa, i njihovoj sposobnosti da za kratko vreme prelete ogromna rastojanja, već naredne godine sindrom se proši

O opremi (3)

srdjan.pajic — Mon, 09 Nov 2009 15:00:37 GMT

Gotovo nista ne moze da vam tako efektno upropasti uzivanje u planinarenju kao par neodgovarajucih cipela. Pocev od generalne neudobnosti i nepotrebnog zamaranja, kvasenja, pregrevanja pracenog smrzavanjem, mrskih zuljeva, pa do klizanja, uboja i uganuca koje je vasa cenjena cipela trebalo da spreci.

Iako u principu na gotovo sve dnevne treking ture mozete ici u najobicnijim patikama sa malo boljim djonom, ukoliko planirate da se planinom zanimate cesce od jednom ili dvaput godisnje, a narocito da kampujete u prirodi, nije lose investirati kintu u par dobrih planinarskih cipela. Tehnologija njihove izrade je, slicno kao kod ostatka opreme, znacajno uznapredovala u poslednjih desetak godina. Opet zahvaljujuci sintetickim materijalima, pre svega goreteksu, od koga se pravi ulozak za gotovo sve ozbiljnije planinarske cipele. Kao i kod jakni, goreteks membrana stiti stopala od spoljasnje vlage, a istovremeno omogucava lu

Denali

srdjan.pajic — Mon, 19 Oct 2009 12:00:06 GMT

Guest on the blog today: my wife, Rebecca. I hit the summit of Denali, aka Mt. McKinley (though all climbers and most of the rest of the world outside the borders of the USA call it Denali) on June 12th, 2007. It was warmer up there than I expected; one of the warmest summit days on record actually: 0 °F (-20 C). In fact, I'd experienced much colder already on lower parts of the mountains. This was my second attempt: in 2003, I had attempted to climb Denali and failed. Thoughts of how I could have made it, how I should have made it, how I would have to try again haunted me from the time I returned to Seattle in June 2003 until the time I made my next attempt in May 2007. It's a terrible thing to have an enormous mountain lurking over your shoulder, so when the chance came to make another attempt, I took it. Full disclosure: both times I climbed with a climbing school and guide service called American Alpine Institute (AAI). The guides lead the rope teams on the mountain and handle the logisti

Jesen u mom kraju

srdjan.pajic — Sat, 17 Oct 2009 08:00:43 GMT

Nemam sta da dodam , uzivajte.

O opremi (2)

srdjan.pajic — Mon, 05 Oct 2009 05:00:25 GMT

Ali pre nego sto nastavim pricu o ostalim drangulijama koje je zgodno imati na sebi kad se uputimo u brda, samo da raportiram da je posle prvobitnog neuspeha, konacno i Pikes Peak savladan. Nakon sto smo ga "preplasili" penjanjem u jednom danu na tri vrha u komsiluku, od kojih je svaki ponaosob visi od njega, nije se mnogo otimao. Slike mozete videti ovde: i . Ovo je i manjevise kraj sezone laganih pohoda na fourteeners-e jer se u septembru vec ocekuju prvi snegovi a vreme se uveliko ponasa kako to dolikuje visokim planinama – krajnje nepredvidivo. Gde smo ono stali? Dakle, polari. Elem, da se ne lazemo, goreteks shell i aktivni ves sami po sebi nisu dovoljno topli, sto cete osetiti ako na temperaturi oko nule pa nanize, odstojite malo. Kao sto sam napisao ranije, njihova uloga i nije u tome da vas direktno greju, vec da uspos

O opremi (1)

srdjan.pajic — Wed, 19 Aug 2009 13:00:04 GMT

Obicno to ide ovako. Odlucite neki vikend, umesto da sa drugarima cepate pivkana ispred dragstora, zapalite na obliznje brdo i tamo provedete dan ili dva u lamzanju po padinama i proplancima. Eventualno da prespavate na livadi, u satoru ili bez njega i da se posle avanture vratite kuci srecni i ispunjeni, sa onim ludackim sjajem u ocima zbog kojeg niko u autobusu Gradskog saobracajnog ne sme izravno da vas pogleda. U 90% slucajeva ce vam cela ta u principu dobra ideja presesti, jer cete se najverovatnije a) smrznuti (ili prokuvati pa smrznuti, ili pokisnuti k'o pacov pa smrznuti), b) dobiti zuljeve na stopalima i jos kojekude, c) okilaviti vukuci neudoban i pretezak ranac, d) dehidrirati i e) mozda se, ne daj boze, povrediti ili izgubiti. U svakom slucaju, bice vam to prvi ali verovatno i poslednji izlet u prirodu, a da nije kod Hajducke cesme, sa rostiljem pod jednom i gajbom piva pod drugom miskom.Ok, nema sumnje da je jedan dobar deo price u kondiciji. Jer, kao i u skijanju, u planinarenju pravo uziv

Pikes Peak

srdjan.pajic — Sun, 12 Jul 2009 04:00:55 GMT

There are bold climbers and there are old climbers, but there are no old bold climbers. Na Pikes Peak smo krenuli manjevise kako je , oko 4 sata ujutro, iz Boldera. Zgrada nam utonula u pretpraznicni san, jedino Uske jos dugo mrnjauce za nama, kao da smo ga zauvek ostavili. Nakon dva sata voznje jos uvek pustim medjudrzavnim autoputem koji krivuda kroz predgradja Denvera i Castle Rock-a, zavrnuli smo na zapad, malo pre Kolorado Springsa i ubrzo stigli do naseg polazista za uspon. U Manitu Springsu, gradicu koji je zbog toplih i lekovitih izvora doziveo procvat u 19. veku i drugu mladost, turisticku, u 21. veku, vec je bilo veomo zivo. Na nase razocarenje, visednevni besplatni parking podno planinarske staze je uveliko bio napunjen. Spas od neumornih pauka smo potrazili u nekoj od skoro milju udaljenih strmih gradskih ulicica. Sa istog mesta odakle se polazi na Pikes, krece i neobicna zeleznicka kompozicija koja za sat i po vremena i 30 dolara po putn