Blog :: MightyNora

... O odgovornosti

MightyNora — Sat, 14 Nov 2009 04:00:14 GMT

Ma, samo kratka vest. A vi sami odlučite. Posvetite ovome 10 minuta. Ja sam neću komentarisati ovaj blog. P.S.Hvala draga... Prevod: "Желим да нагласим да је током мог дугогодишњег рада као лекара опште праксе моја главна максима била „ Пре свега не чинити ником зло/не наудити ником". То сам правило понела са собом при доласку на место министра здравља.Када сам била у ситуацијама да неком препоручим лек, увек бих се, као и, верујем,већина доктора, прво запитала „Да ли бих овај лек дала својој старој мајци, свом детету?".Управо ме је та мисао нагнала да са великим опрезом преиспитам информације везане за лек који би ускоро пољско министарство здравља требало да препоручи сваком Пољаку, милионима Пољака који немају никакво медицинско образовање, нити оно које њихов министар здравља има, а посебно не оно знање које има један стручњак: професор Бридак који као стручњак ради на проблему грипа већ преко 40 година. Он ради у једном од 189 истраживачких центара широм света који се баве проблемом

... O komunikaciji - verbalna osnova

MightyNora — Sun, 01 Nov 2009 08:00:36 GMT

Mika Antić - Horoskop - "Ćutanje ove knjige ostavljam u amanet mom sinu Vuku sa prevelikom molbom da nikada ne pristane na čopor.Stoje dva kineza na mostu i gledaju ribice koje se praćakaju u vodi. - Vidiš kako su ribice srećne dok plivaju i praćakaju se u vodi. - prvi će.- Ali kako znaš da su ribice srećne, kada ti nisi ribica? - upita ga drugi.- A kako ti tačno znaš da ja ne znam kada ti nisi ja? - odgovori drugi."... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... Pa, da li bi pažljivo odabrane reči i pravilno kreiran obrazac definisale, ono šta hoću da kažem, kvalitetnije?Od svih bića na planeti, samo čovek ima mogućnost komunikacije artikulisan verbalnim putem - govorom. Iliti, mi smo jedina životinja koja još i priča. Veliko je pitanje šta to stvarno i pričamo.Naše misli se nekako reflektuju kroz ono šta pričamo. Nekako je deo na kome može mnogo da se radi.Da bismo upošte mogli da sklopimo rečenicu, moramo da stvorimo neku unutrašnju reprezentaciju toga šta želimo da kažemo. Uprošćeno, moramo da

... O komunikaciji

MightyNora — Sun, 25 Oct 2009 05:00:35 GMT

Mogao bih da pišem o komunikaciji. Dugo bih mogao o tome. Vredelo bi. Nacrtao bih sliku. Bila bi nacrtana tako da leži. Pospana u svom krevetu, ne bi mi dozvolila da otvorim oči. Tražila bi da spavam. Predstava, kao i sve ostalo što treba da traje, traži da bude negovana. Stalno da je pred očima. Ukrašavana i obojena. Ponekad uramljena. Ramom od punog drveta, da odaje osećaj topline. Svežine, kao i istorije.Kažu da ne možeš da sanjaš nešto čega deo nisi.Onda bih je obukao u nešto drugo. Promenio kontekst. Stavio je u tekst. Dobila bi redosled, svrhu, ishod. Početak i kraj. Ritam i sklad. Tu negde, na samom kraju stranice, između dva nova reda, primeti se penkalo na papiru. Kaplje po stolu preko, ostavljajući za sobom tvrdokorne fleke na belom stolnjaku....Istraživanja pokazuju da se oko 93% komunikacije vrši neverbalnim putem. To znači da se 93% naše komunikacije ne prenosi onim što smo rekli ili hteli da kažemo. Znam da je znate, ali hajde da pogledamo tu infomaciju još jednom.Dakle, 93% sveukupne komunikac

Instinkt

MightyNora — Tue, 01 Sep 2009 04:00:53 GMT

IntroVozimo se mi tako Dorćolom na ne-kafansko veče. Utom, primetilo se:„Pazi kada oko ovog kafića, uvek kada prođeš, možeš da se parkiraš..."„Pa jeste, kada se gosti dovoze metlama...."„Hahaha, a parkiraju na šipku...."Uvod, razrada i kulminacijaNije prošlo mnogo od tog trenutka, a ja sam ispijao najbolji Bahama mama u kraju. Mislim, kažu tako, makar, i ja im verujem....I pade mi na pamet. Ideja vrela kao sam đavo koji se ranio na ružu. I liže svoju ranu. Toliko vruća. Nastavila je nedge oko vrtloga čaše. Ideja se ulila u Bahama mamu onoga trenutka kada sam spustio pogled ka čaši. Vrhunac se nalazio negde oko kockica leda i puštao je crveno žuti sok da ga oblizuje dok se kupa u moru alkohola. Pozivao je tako uvređen, kako samo žena može da bude uvređena ako se ne primeti njena nova frizura. Slizao se niz kocke leda kao talas od 20 metara niz leđa surfera koji beži pred najezdom. Prkosio je navali Saracena. Rascvetao se kao rep pauna koji zaziva ženku. Sijao zlatnim ćupom na kraju duge.Savio se

... O zamišljanju

MightyNora — Mon, 20 Jul 2009 21:00:53 GMT

"It is no measure of health to be well adjusted to a profoundly sick society."Jiddu Krishnamurti

... O šumi - buđenje

MightyNora — Thu, 25 Jun 2009 05:00:57 GMT

< ... šuma se odjednom protegla, i onda naglo skupila; da me je neko pitao reklao bih da sam osetio kako se cela šuma pomerila; a opet znaka tome nije bilo; negde u pola noći sam osetio da se nešto desilo; mali zemljotres tačno usred mog sna ... >Za snove kažu da mogu svašta. Svašta.Marija je stajala iznad mene. Bio sam i dalje do pola usnuo, a od pola budan. Nešto je opet jarko svetlelo na njenom domalom prstu. Ličilo je na snoviđenje. Mali, ali vrlo čist sjaj. Kao onaj bljesak noža od sinoć. Ili mi se samo činilo od neprilagođenosti mojih očiju jutarnjem svetlu. Morao sam da skupim kapke kako bih išta video. Tako nadvijena, Marija mi se u prvi mah učinila većom nego što jeste. Zaklanjala je pola mog centralnog vidokruga. Oko nje je bila svetleće blještava aura sunčevih zraka koji su klizili po njoj i oko nje. Tek su se krajevi pogleda zamračivali. Nije ni čudo što sam i dalje mislio da sanjam. Tek za trenutak.- Dobro Jutro! - rekla je. Obe reči su imale velika slova na početku. Nešto je u njima falilo

... O šumi - viđenje

MightyNora — Mon, 15 Jun 2009 03:00:21 GMT

Par koraka kako smo ušli u šumu Marija je posegla rukom ka obližnjoj grani i sa nje skinula torbu koja baš na tom mestu visila. Prebacila je preko ramena. Mogao sam da je pitam kako je znala gde da je ostavi, ali mi se nekako učinilo da je pitanje suvislo. U tom trenutku mi prođe kroz glavu kako bi torba bila na svim mestima gde smo mogli da uđemo. Bleskasto, pomislih.Iz dubine, negde gde je moj unutrašnji glas do tada bio usnuo, probudi se i postavi mi pitanje - da li sam i ja trebao nešto da ponesem na ovaj put? U tišini moje glave je tražio odgovor.- Ne brini se, sve što ti je potrebno ćeš naći na putu. Ja ovde imam sve ostalo što će nam biti od koristi. - odgovori Marija na moje nepostavljeno pitanje. Uputila mi je pogled umirenja. Ako se do sada nisam osetio ogoljenim, sada sigurno jesam. I to je ona vidno znala.- Ne treba da se pitaš šta ti je sve potrebno kada ne znaš tačno šta tražiš. Kako bi i mogao da znaš šta sve treba da poneseš sa sobom. Uostalom, sve stvari koje će ti trebati će se pojaviti na

... O šumi - ulazak

MightyNora — Mon, 08 Jun 2009 03:00:04 GMT

Hodao sam uz Mariju već neko vreme ivicom šume. Sumrak je počeo da obuva svoje cipele i da nam prilazi polako. Preko horizonta, dan je zevao i pripremao se na počinak.Na toj granici, gde se priroda menja, nije bilo tragova ulaska u šumu. Putevi su se izlizali i i tamo gde su nekada staze kročile u šumu i šipražije, sloj snažne, niske trave i šumskog rastinja je nadvladao. Kao da je šuma bila netaknuta. Iz drveća se nije čula graja ptica. Nije bilo znakova da unutra ima ičega. Sablasna, gotovo mrtva, tišina je ispunjavala prostor granice. Tek ponegde se čulo trenje vetra o lišće. Onako, tek spolja. Izgledalo je kao da se i on premišljao da uđe unutra. Mazio je šumu, praveći se kao da nije tu. Drveće na samoj granici je stajalo gordo i izgledalo gorostasno. Kao da su se sama stabla dogovorila da ona najsnažnija i najmoćnija stoje na ivici. Kao čuvari. Priroda ume da bude isto toliko surova koliko i lepa - mislio sam se.Odjednom svatih da hodamo već neko vreme bez i jedne reči progovorene. Išla je korak, dva isp

... O šumi

MightyNora — Fri, 05 Jun 2009 04:00:02 GMT

Marija Terezija nije imala toga dana, koji je iskreno govoreći bio vrlo vrlo davno, na umu da ta šuma ostane šuma. Kada je toga jutra naredila svojim podanicima da je posade, to je uradila sa planom da ta šuma jednog dana postane nameštaj. U nekoj alternativnoj realnosti, ta šuma sada vredi milione u obliku stilskog enterijera. Krasi sobe nekog restauriranog dvorca. Na tim krevetima se rodilo i umrlo dosta kraljeva i prinčeva. Vršile su se preljube i stvarale ljubavi veće i od same večnosti. Kovale su se zavere i spavale device. Slivale suze za poginulim muževima i pravile države sa novopečenim herojima. A heroji su se menjali.No, kao i u svim ostalim istinitim bajkama, negde usput, negde na samoj ivici šume, ova priča počinje mnogo godina kasnije. U toj istoj šumi koja nikada nije posečena. I uvek će jedno pitanje da me sustiže. Gde god da krenem. Da li se Marija predomislila ili se šuma sakrila od nje? Jer, kada se novi heroj uselio u zamak, sobe su bile prazne, nameštaja nije bilo, Marija ga je sakrila od

...O deja-vu iliti upoznajte Susan Boyle

MightyNora — Tue, 14 Apr 2009 22:00:40 GMT

... U ovom svetu prepunom mediokriteta, gde nam nutkaju na tanjiru neke polovnjake sa butkicama, teraju nas da se zajedno sa njima smejemo ljudima koji dolaze na pevačke Idole, ismevajući sami sebe u svojoj dosadi, ljudi su zaboravili šta znači skromnost. A prava snaga skromnosti leži u jednostavnosti. Ponoviću ovo tek da se zna - jednostavnosti. Za jednostavnog (ne prostog) čoveka ne postoje granice. On će dodirnuti svakoga. Magija je njegov dom... Hehe, nisam odoleo :) P.S.Nesto ovaj youtube zeza.

... O Ogledalima Smeha

MightyNora — Tue, 07 Apr 2009 02:00:33 GMT

Smeh nikada nije ništa koštao.Danas sam čuo da je neki japanski štagodveć, objasnio krizu na najbolji mogući način (makar za mene). Kaže ovako - zamisli da imaš jednu sveću, i da je upališ. Ona ti je izvor prihoda, novca, fondova. E sad, zamisli da stave mnogo ogledala oko te sveće. Sva ona prave neku svetlost kao odraz, ali nisu izvor. No, zbog svih njih izgleda da je svetlost mnogo jača i da je ima mnogo više. Poneko od njih može i da pukne, ali ništa bitno neće desiti, no kada se ugasi ta, jedna jedina, sveća - onda nastane mrak.I zaista, kada sam se malo bolje razmislio, shvatih da je tako nekako. Da je ta metafora, bolja od bilo kog objašnjenja.Književnost. Ona je ogledalo društva, ponašanja, događanja. Ogleda sebe u realnosti i pravi slike koje su vrlo bliske stvarnim, tako da što su bliže, to jače sjaji. A što su bliže realnosti, pogađaju više u središte.Nušić je bio taj bataseka (čitaj - majstor) koji je mogao da sve predstavi tako da se svemu smeješ, a da se stalno pitaš: "Ma, da li je moguće!&q

... O kolektivnom sećanju

MightyNora — Thu, 12 Mar 2009 05:00:21 GMT

Prolog:Vozio sam se sa jednom starijom gospođom prema Novom Sadu pre nekoliko dana. U jednom od onih toplotnih talasa koji su trajali dva-tri dana. I baš konstatujemo koliko je zima trajala. I kako evo samo što nije proleće. I onda, negde iznutra, javi mi se preko poznat miris. Onaj koji mi svaku ćeliju prošara kada ga osetim u rano proleće. Onaj koji probudi drijade i nimfe iz zimskog sna. Prizove Sunce.- Nije još uvek stiglo. Proleće, mislim. Znate, ima onog specifičnog mirisa u vazduhu kada osetite da je došlo. Možda je otoplilo, ali još uvek nije stiglo pravo proleće. Oseća se u vazduhu kada stigne.- Baš tako. Ipak, još uvek nije stiglo. - složila se. Priča:I tada je bila zima. Stajali smo sedam dana. Neprestano. Znam da mi je ritam tada bio totalno uvrnut - stojiš u Kolarčevoj 12 sati, odeš doma na 1 sat, spavaš 10 sati (od hladnoće se nije moglo drugačije, morao si da se naspavaš, jer nisi imao snage za sledeći dan), sat do Kolarčeve i onda cupkanje 12 sati. Gužva je varirala u zavisnosti od toga koliko

... O nesvesti

MightyNora — Thu, 19 Feb 2009 07:00:42 GMT

Ponekad se jednostavno zapanjim kada shvatim koliko nismo svesni šta smo sve sposobni da uradimo. No more needless comments.

... O dokolici

MightyNora — Thu, 15 Jan 2009 05:00:28 GMT

Pričam ti priču... Šut sa poludistance nije bio toliko loš. Evo, gađam, i ako pogodim, od danas prestajem da pušim. Pripremam se za šut, publika ustaje na nogeee, sirena svira kraj, iiii.... Ok, 2 od 3. Gužvam još jedan do pola ispisan list papira i okrećem se od kante. Prelazim sobu potmulim koracima do drugog kraja pognute glave. Glave nekog ko je usresređen samo na taj trenutak. Ako pogodim odavde računaće se za dva. Krckam vrat i lomim prste. Udahnem brzo i kratko. Polako izdahnem: Nije dobar osećaj u glavi. Govorim sebi da bi trebalo da udahnem dublje. Ispunim pluća do kraja, zadržim i polako ispustim dah. Od priliva kiseonika mi se zavrti. Zavrti mi se i soba, i zašto ovo radim i još nešto svašta. Nešto od sutrašnjih nedovršenih akcija mi proleti kroz glavu. Znam da sam zbog nečeg krenuo u sve ovo, ali sada ne mogu da se setim. A, da, da, cigarete. Dakle, publika skandira, od zvuka sirene samo još par sekundi. Okrećem se naglo, izbacujem zgužvani papir i pogađam zvučnik satelit na komodi pored kante. Pa

Putopis - (Beo)Grad unazad - Director

MightyNora — Sun, 28 Dec 2008 18:00:38 GMT

Ako su oči ogledalo duše, šta onda treba da budu oči jednog grada? Ko kaže da sve mora da bude opisano rečima?Unazadni Vizuelni putopis sa ličnim potpisom.Za ovo mi je trebalo oko godinu dana, pa se nadam da mi nećete zameriti što je blog malo veći. Ali za sve one koji ga ovakvim nikada nisu videli, On može i ovako da se gleda, čuje i oseti... Život Landscapes Suton Vožnja Noć Klasika i avangarda Director's cut Senke Autoportreti Nadam se da ste uživali... vizuelci=) Srećna nova i sve što ide uz to Mighty