Blog :: Colin_bgd

Bolje Biti Pijan Nego Star

Colin_bgd — Fri, 03 Feb 2012 18:00:04 GMT

Uopste nije bilo tesko rano probati pice (i/ili cigarete) u (post) Titovo vreme zivota nam bivse drzave. Svaka bakalnica, dragstor, samoposluga je bez problema prodavala opijate deci, jer boze moj, za koga malisani kupuju pljuge i kapljicu ako ne za svoje umorne roditelje koji su ceo dan vredno radili gradeci nam svetlu socijalisticku buducnost. Da li je nekome padalo napamet da su 'deca' kupovala BIP da bi ga, izmedju ostalog, konzumirala po ulazima, na krovovima, u prolazima, na parkinzima, a jos ni tinejdzeri bili nismo, nebitno je za ovu pricu.Ali da se odmah na pocetku razumemo, alkoholizam je opasna bolest. Ali i zivot je opasna bolest, pa nikome nista...Mlako pivo je, ako ne racunamo novogodisnji srk jeftinog sampanjca (pardon, penusavog vina) uz blagonakloni pogled i dozirani osmeh mame i tate, prvi alkohol koji obicno strovalimo u sebe i koji se onda istom brzinom, negirajuci Njutnov zakon gravitacije, jos brze vrati nazad, istim putem u suprotnom pravcu. Ali neki molekul kobne supstance osta

Krug

Colin_bgd — Thu, 26 Jan 2012 15:00:08 GMT

Krug se najzad ponovo zatvorio. Posle 70 godina zajebavanja sa Jugoslavijom, i posle 2 godine (sto sposoban covek moze za kratko vreme da upropasti stvari) zezanja sa Djindjicem, najzad smo se opet vratili u nase prirodno stanje, u kome nam je tako lepo bilo za vreme Milosevica.Nakon ove sprdnje na liniji terorizam-BanjaLuka-nepostojecejavnomnjenjekojesejavlja-Ugricic-rukometnesofersajbne-... napokon se sve lepo, otvoreno i bez pretvaranja vratilo u nas prirodni modus vivendi i opet mozemo mirno da odahnemo jer smo ponovo uspostavili svoju logicnu stabilnu ravnotezu, gde je opozicija "opozicija", gde je vlast "vlast"... gde je predsednik pajac i gde su svi ostali koje identifikujemo imenom i prezimenom, a bave se necim sto se moze nazvati javna funkcija opet zauzeli pozicije odakle mogu normalno i bez fingiranja i da kupe kajmak i da principijelno brinu o "svojim" tekovinama, bilo da su to nacionalni i drzavni interesi, demokratija, ljudska prava, teritorijalni integritet, Kosovo

Prica o Dva Grada

Colin_bgd — Thu, 24 Nov 2011 02:00:16 GMT

Igrom slucaja zivim na Ostrvu. Takodje igrom slucaja, a i cinjenicom da je pre 15-tak godina prokopan tunel ispod engleskog kanala (srpski: Lamans), Pariz je na 2 sata i 15 minuta vozom, ili 5 sati automobilom (bez da kvasim noge) od kuce.I tako, neko vreme, koliko obaveze dozvole, se provodi u carima nasa dva najveca grada: London - Pariz... Kao nekad Beograd - Zagreb... Dva grada, toliko razlicita, a toliko slicna. Jedan drugog bas i ne vole, ali jedan bez drugog ne mogu. Ne ogleda se tu samo razlika izmedju engleza i francuza, jer su i London i Pariz odavno prestali da budu samo nacionalni gradovi. Tu se ogleda vise istorijski mentalitet, zajedno sa kolonijalnim nasledjem i traumama, revolucionarnom prosloscu, multikulturalnom sadasnjoscu, neizvesnom buducnoscu, i tradicijom... Tradicijom prema kojoj se, po mom misljenju, drugacije odnose u Londonu i u Parizu, ali i drugacije odnose u odnosu na nase uvrezeno misljenje o tome ko je bolji i revnosniji cuvar tradicionalnih vrednosti i tradicionalnih monumena

My Funny Valentine

Colin_bgd — Wed, 09 Nov 2011 00:00:01 GMT

Bio sam obecao u jednom komentaru u jednom od mojih prethodnih blogova da cu se setiti da 4. novembra 2011. obelezim 20 godina od izlaska jednog od najznacajnijih albuma dvadesetog veka.Naravno, potpuno sam bio zaboravio na to, ali ipak nisam bio zaboravio potpuno posto sam se evo setio, a posto takodje nikad ne zaboravim da ispunim obecanja (kad ih se setim) evo danas, 8. novembra, stavljam u etar ovaj mali tekstic da podsetimo one koji za ovo vec znaju, a i da mladji narastaj (hteo - ne hteo) nesto nauci...Sad, nema potrebe da se nesto previse objasnjava, slusajte pesme na youtube, ali dacu samo dva svoja licna dozivljaja ove prelepe ploce.Prvi je da nisam mogao da verujem da pored Sonic Youth bilo ko moze da pravi jos bolje tako bozanstveno-melodicnu buku, koja ne samo da vas odvodi na neko daleko mesto, vec koja i istinski prija usima, i uljuljkava mozak u blago talasanje da vam se od slusanja i bukvalno vrti u glavi.Drugi je kada sam ih tada (pre 20 godina) gledao uzivo, mislim da je bio Kilburn Nation

Secas li se Bebi Dol?

Colin_bgd — Mon, 10 Oct 2011 16:00:18 GMT

Malo, malo, pa nam se gospodin Emir pojavi u medijima sa svojim umetnicko-prosvetiteljskim poduhvatima, kako na filmskom, tako i na muzickom planu, a u poslednje vreme, bogami, i plajvaza se hvata, pa imamo i pisanu rec sto nam gromada dariva. Sad, reci cete, evo ga jos jedan koji mora da je izasao iz sinjela Pescanika (ili neceg mnogo goreg, ako ima ista gore), anonimus koji se namerio na naseg Nemanju. A nema takvog kao Nemanja na svetu celom, samo kojekakve bubasvabe, propalice, i strani placenici se usudjuju da ga uzmu u usta i opanjkavaju, tj. pljuju na pravdi boga, danas sigurno najveceg sina nasih naroda i narodnosti. Ali, ja se necu obazirati na takva etiketiranja i zadrzacu se samo na Emirovoj filmskoj inkarnaciji, jer su ostale ionako, uglavnom, suptilno fingirane, i kao takve ih suptilno zaobilazim.A u cemu je u stvari stvar? Sta to svrbi Kustu kad se tako mahnito cese i drapa vec godinama? Uzroke treba traziti u njegovom kalifornijskom hadziluku...Covek u Holivudu jednostavno nije uspeo. Omanuo je

Spasovdan

Colin_bgd — Wed, 05 Oct 2011 12:00:37 GMT

Evo, danas 11 godina od takozvanog petog oktobra.Sta da se kaze? Nema nista. Sve je receno, a u stvari nista nije receno. Sve se zaista promenilo, a u stvari sve je ostalo isto. Akcija spasavanja Titanika je uspela. Spasen je brod, svi putnici se podavili...Krenulo je bilo obecavajuce... prvih 5 minuta... ...a onda je Ivanov spasao Slobu, pa je Tadic spasao Kostunicu, pa je Mihajlovic spasao Covica, pa je Tijanic spasao Legiju, pa je Karic spasao Seselja, pa je Vucic spasao Spasojevica, pa je Dinkic spasao ekonomiju, pa je ambasador spasao Tomica, pa je tuzilac spasao Markovica, pa je Jeremic spasao Kosovo, pa su Idoli spasili Pravoslavlje, pa je Lacika spasio Dacica, pa nam je Beckovic spasao dusu, pa nam je Cosic spasao strepnju, pa je Jovanovic spasao Latinku, pa je Nikolic spasao Vucelica, pa je Ilic spasao Mrkonjica, pa je Milosavljevic spasao zdravstvo, pa je Djelic spasao finansije, pa je Milka spasla Miska, pa je Brena spasla Cecu, pa je Ljiljana Habjanovic Djurovic spasila Mirjanu Bobic Mojsilovic, p

Nema Veze

Colin_bgd — Tue, 27 Sep 2011 14:00:16 GMT

Tog leta hiljadudevetstodevedesetprve godine poceo je zavrsetak raspada Jugoslavije. Kosarkaska reprezentacija SFRJ je osvojila jos jednu zlatnu medalju. Zagrebacki Dinamo je promenio ime u HASK Gradjanski. Rezervisti su pozivani na "redovne vojne vezbe". Ivica Osim je postao trener Partizana. Izvrsen je ilegalni upad u monetarni sistem drzave. Rumuni su i dalje prodavali stvari za jednu "chrvenu". Proizvedena je poslednja dobra serija Yuga u kragujevackoj Zastavi. Granice su jos uvek bile otvorene. Sest predsednika su kao predgrupa odradjivali poslednju veliku jugoslovensku turneju Crvene Jabuke, a moja devojka i ja smo ladili noge u vrucem Dunavu i jeli riblju corbu slusajuci na radiju dogadjaje iz Moskve.U isto vreme su tri muzicka drugara iz Sijetla, u Sjedinjenim Americkim Drzavama, zajedno sa svojim producentom, udarali poslednji glanc na jednu svoju sliku stvarnosti koja ce svima nama, u najvernijoj tradiciji vizije koja samu sebe artikulise, promeniti svet, i donekle nam omoguciti

Jedanaesti Septembar

Colin_bgd — Fri, 09 Sep 2011 14:00:56 GMT

Za drugu polovinu septembra dvehiljadeprve godine imao sam zakazanu (nekoliko meseci unapred) strucnu konferenciju. Veoma sam se radovao odlasku u New York. Nikada pre nisam bio u Velikoj Jabuci. Planirali smo ostanak tako da nedelju dana imamo za privatno zezanje po Menhetnu i okolini. Celog tog leta se po kuci pevalo "start spreading the news...", bas je bilo uzbudjenje. Dobro, neko ce reci bezveze, sta se pale matori (tada ne bas toliko) ljudi na Njujork i slicno, ali je neka marsruta bila isplanirana (in no particular order): Broadway, Flatiron Building, Times Square, The Avenues, Subway, Central Park, Plaza Hotel (Home Alone 2, da, da, tuzno, ali istinito), Union Square, Grand Central Station, Statue of Liberty, Statten Island Ferry, The Empire State Building, Rockefeller Center, Chrysler Building, World Trade Center, Brooklyn Bridge, Guggenheim Museum, Metropolitan Museum, ChinaTown, Little Italy, Madison Square Garden, New York Deli Shops, Yellow Cab, i zgrade, gomila zgrada, and all the anim

Sing Your Life

Colin_bgd — Mon, 25 Jul 2011 14:00:41 GMT

Amy Winehouse je umrla onog trenutka kada je prodata prva kopija njenog drugog albuma, Back to Black. Posle toga je sve bilo samo jedna iluzija, obicna fatamorgana. Amy je ogolila svoj zivot do totalne apsolutnosti i darivala ga svetu na uvid. Posle toga nije postojalo nista vise da se uradi. Droga, pice, depresija, sve su to samo sekundarne pojave. Primarna je da je Amy dosla u raskorak sa celim svetom, sa svima nama kada je postalo jasno da mi ocekujemo jos, a ona nema vise nista da da, jer je vec dala sve. U moru eksperata koje smo poslednja dva dana slusali i citali po britanskim medijima, bio je ne mali broj onih koji su lamentirali nad cinjenicom da smo kao, na zalost, uskraceni za jos jedno 10-20 (frlalo se ciframa dobrano) albuma koje je Amy mogla da uradi, ne shvatajuci da je ona u stvari vec zavrsila svoj posao. Tezak je to poziv. Biti muzicki performans artist. Cak i pisci, slikari, pa i glumci imaju uvek, minimum jednu, barijeru izmedju sebe i "svoje publike". Muzika je jedina forma u ko

Gde ima dima...

Colin_bgd — Tue, 21 Jun 2011 12:00:49 GMT

...ima i mesa... Ova godina totalno poludela. Iako global warming na obale gordog albiona treba da donese zahladjenje, jer ce navodno da ugasi golfsku struju, ove godine, negde od pocetka aprila, se konstantno przimo. Dobro, ne przimo se na 35 stepeni, ali Sunce nemilosrdno przi za engleske uslove. Citavih 21-22 stepena. Ovog proleca (u stvari "samo" do pre nedelju dana) kisa slabo i retko pada, povecerja su duga i lepa, obdanica traje do iza 22 casa 'ladno, i sta nam onda drugo preostaje nego da svakog vikenda, a bogami i po koji radni dan, bacamo rostilje, rostiljijade, i ostala gurmansko-mesnata zadovoljstva, za koje je neophodno paliti zivu vatru...Rostilj, iliti barbecue, je na ostrvu prilicno popularan. Cesto se pozivamo medjusobno, medju prijateljima da se dodje "iza 6" na rostilj. Naravno, poziv se retko odbija, ne ode se samo ako ste spreceni zbog sudskog poziva, kuge, ili ako Partizan igra neku vaznu utakmicu. Prvo sto se uoci je ocigledna razlika u umecu ako vam je rostilj u

Proljece (ipak) nije 13. u Decembru...

Colin_bgd — Wed, 25 May 2011 18:00:53 GMT

... a ni bilo kog drugog... Eh, Branimire, Branimire, sta si bezveze prck'o, a sad cutis ko zalivena riba. Slusali smo te kad su "u nas" obe strane ulice bile suncane, i sad mi je malo mucno gledati kako matori ljudi od 4, 5, i 6 banki lamentiraju nad tvojim (ne)povratkom, a isto tako i kad gledam tebe kako sedis u Holandiji i teras mak na konac, misleci da ako se vec onaj prvi nije pojavio dvehiljadite, ti imas da nam se vrnes najkasnije do jedno trihiljadite, samo ti je tesko da skines medalje i napunis sale.Bob Dilan nisi, a mogao si da budes (ne znam da li si ikad odslusao neku Dilanovu radio emisiju?). Mislim, nemoj pogresno da me shvatis, sve sto si rekao, napisao, odsvirao, sve je to tacno i krasno (osim mozda onih poslednjih pokusaja kad si se dohvatio harmonike i melosa, valjda da i Dzoni nekome okrvavi ruke... od lomljenja casa...)... I izgnanstvo (koje delimo) mogu da razumem, narocito kad je bilo pogurano od kurvinih sinova. Ali cemu taj satro hadziluk? Cemu to prenemaganje? Da

Proces

Colin_bgd — Tue, 29 Mar 2011 17:00:37 GMT

Pokusavam da ne pisem blogove o dnevno-politickim stvarima, ali ovoga puta cu morati da prekrsim "pravilo". Takodje, vec je svako ko je imao sta da kaze o tome ponesto i rekao, pa ima smisla postaviti pitanje zasto ovo pisem. Ali svejedno...Naime, podigla se kao sto znamo ovih dana, kuka, motika, i peticija da odbrani naseg vrlog Voju K. od celjusti strane inkvizicije u domacoj odori, da nikako, ni slucajno da ne ide da svedoci, niti da kaze bilo sta o tamo nekoj politickoj pozadini jedne pobune, i mozda jednog atentata. Sta ima tu da se dira covek koji danas jedini (kod nas je uvek samo jedan jedini onaj "pravi" u posmatranoj jedinici vremena) stoji na braniku Srbije (i srpstva) od globalnog bauka svega i svacega, i cija su ramena toliko siroka da ne samo drzi sudbinu celog naroda na njima, vec i da pokriva sve beneficirane rabote potpisnika peticije. Dupla bruka, da se dira takav kapacitet, a kapacitete smo kroz istoriju samo gubili u miru, cak i kad smo pokojeg uspeli da izvajamo u ratu

Strah

Colin_bgd — Wed, 09 Mar 2011 15:00:52 GMT

Devetog marta hiljadudevetstodevedesetprve sam prvi put osetio strah zivota u Beogradu. Sa svoje nepune dvadeset dve godine osetio sam da su se moji putevi i putevi mog grada i zemlje definitivno razdvojili. Iako nisam bas tog dana to svesno ili artikulisano shvatao, upravo je bilo tako. Slusao sam B92 i osecao veliki strah, ne toliko za konkretan licni opstanak, vec zato jer je bilo vise nego jasno i ocigledno da stvari vise nikad nece biti iste. Da ono u cemu smo uzivali, cemu smo se nadali za buducnost, kako smo zamisljali nase zivote i okruzenje, da se sve konacno i bespovratno srusilo u jednom prebrzom trenutku i da je od tada postojalo samo pitanje da li cemo i kako cemo i ko ce za koju granu da se uhvati ne bi li eventualno izbegao pad u ponor.Bilo me je strah zaista. Nije me sramota to da priznam. Viseslojni, mnogoznacni strah. Strah za zivot i postojanje svoje porodice, familije, i prijatelja , strah od mogucnosti da budem stavljen u situaciju u kojoj ne zelim da se nadjem, strah od saznanja da je do

The Rise and Fall of Andy Warhol and the Spiders from Serbia

Colin_bgd — Mon, 07 Feb 2011 16:00:40 GMT

Posto nikako ne mogu da se oslobodim navike da pratim vesti i dogadjanja iz Srbije, ma koliko se trudio, nisam mogao a da ne primetim pojacanu aktivnost kako u produkciji, tako i u pracenju "rijalitija" na nasim televizijama ove zime.Ne uzimam sebi neko ekskluzivno moralno pravo da komentarisem drustvene vrednosti u zemlji u kojoj sam rodjen, ali iz koje sam odavno otisao, ali kako se u Srbiji svaka stvar dovede do ekstrema (uglavnom negativnog), a onda i do apsurda (uvek tragikomicnog), tako se i mi "zadnjepozivci" po svim osnovama, osetimo pozvanim da komentarisemo i damo svoje misljenje, jer riplovi vejvova srpske medijske rijaliti scene richiraju jako, jako daleko.Ali, onda sam se, kao, predomislio... U stvari, na vec uobicajeni nacin (duga voznja, BBC radio...) pre par nedelja bila je vest da je u Londonu neko otvorio, mislim da se zove "The Album Club", po uzoru na siroko rasprostranjenje "book clubs". Nekome je dojadilo kako ljudi arce i prekrajaju pesme i albume

Basta trnja

Colin_bgd — Fri, 14 Jan 2011 17:00:33 GMT

Jedna od najociglednijih, na prvi pogled, razlika izmedju zivota u Britaniji i Beogradu je procenat stanovnistva koji zivi u kucama u odnosu na stanove. Dobro, to je mozda najvise izrazeno kad se pogleda Beograd, u drugim gradovima u Srbiji je to malo bolje rasporedjeno, kako mi se cini. Ali posle odrastanja u novobeogradskom okruzenju gde su zivele, po vertikali, 50 osoba na 50 kvadratnih metara, pravo je osvezenje ziveti u kuci sa okucnicom i, ako imate srece ili para ili oboje, solidnom bastom. Kad covek malo razmisli, to nije samo razlika izmedju Srbije i Britanije, nego je i u mnogim ostalim evropskim zemljama stanovanje u stanovima rasprostranjenije nego na ostrvu. Ali, kako izreka kaze "englishman's house is his castle", pa je ovde tako i logican i tradicionalan zivot "po kucama".Naravno, briga oko stanja kuce je veca, jer je sve vase, sva 4 spoljna zida, krov, tavanica, podrum, temelji, i non-stop se gleda da li se negde "nesto pojavilo" narocito ako se nadjete u jedn