Blog :: Ninoslav Randjelovic

Crtice iz dnevnika jedne budale

Ninoslav Randjelovic — Fri, 30 Oct 2009 06:00:21 GMT

1997. ( u kancelariji Doma omladine)- Dobar dan, direktore, imam jedan dogovor sa seficom, pa sam dosao da se oko toga dogovorimo…- Dogovor... ? Sa seficom... ?- Pa da, radi se o prostoru Densing sale. Dogovorili smo se da ja to preuzmem i napravim jedan fin disko klub... Eto, dosao sam da napravimo ugovor o zakupu na nekoliko godina, znate vec kako to ide. Meni da bide mali zakup, Vama isplatim fin honorarcic, a stranci sam vec platio sta treba... Razumete ?- Ne.- Pa, nema veze, objasnice Vam oni. Ok, onda, vazi ? Pravicu samo lepe zabave, moderna muzika, ima da bide super disko...- Zao mi je, taj ce prostor da se koristi u neke druge svrhe.- Cekaj bre, nemoj sad ti tu da se mangupiras... Inace, moze i ovo da radi (vadi pistolj iz torbice).- Znate sta, ako vidite da je neko drugi usao u taj prostor i da se tamo pravi disko klub, iskoristite to. Vazi ?- Vazi, a budale kao ti imace vec ko da sredi. Cekaj samo kad ispricam sefici koji kreten je direktor Doma omladine... 1998. (u poseti rodjaku)- Bura

On i stado

Ninoslav Randjelovic — Mon, 26 Oct 2009 07:00:55 GMT

On sedi sa pesmom na usnama,zuri u stado sto pase uusamljenom beskraju gde besni vetrovi divljaju. On peva citavog dana, a svet se lepiza njegov promukli glas.Cudna neka tuga plovi ovim morem od travei tek ponekad je nadpeva vetar sto zavija. Njegovi dlakavi prijatelji, klate se polako napredka svezim pasnjacima - hrapave vlati traveipak su dovoljno slatke da ih zasite do sutona. Ovde nema ptica, niti mirisa ljudi, samo stada koja pasu.Kao ostrva na mirnom moru,umrljana bojama zivota,sto pozdravljaju usamljenog putnikazbunjenog u bespucu. A onda, kada dan vec nestaje, a vetar postaje hladan,on polako skuplja stado. Radosnim, vucijim zovom... (Pocinje klanica....) A, onda polako nestaju svi, i on i stado, pod onim satorom u daljinikoji odmorom okrepljujei njega i stado. I leci sve muke teskog dana.(Gyalpo Tsering)

Nadja iz Sibira

Ninoslav Randjelovic — Sat, 17 Oct 2009 02:00:36 GMT

Upoznao sam je u hotelskom baru. Sedela je u separeu sa jos jednom devojkom. Novinar Itar-Tasa, izvesni Aleksej, rece mi da im pridjemo i ponudimo im pice. "Znas, one su tu zbog nas" - tvrdio je. Nisam mu poverovao. Ipak, prisao sam im i pitao ih da li mozemo da sednemo za njihov sto. "Naravno !" - rekla je Rita. Nadja nije rekla nista. Pila je limunadu i cutala. Aleksej je dugo pricao o tome zasto smo nas dvojica ovde, u Irkutsku. Zbog filmskog festivala. Rita je bila odusevljena. Nadja je bila ravnodusna.Pitao sam je sta radi u hotelskom baru. "Odmaram se od napornog posla u japanskom restoranu. Sutra i prekosutra ne radim." Onda je Rita objasnila Alekseju da studira novinarstvo i da su ovde jer zele da upoznaju ljude iz sveta. Ponudio sam im pice, Rita je narucila casu vina, Nadja jos jednu limunadu. Aleksej i ja - votku. Onda smo neko vreme cutali. U bar su pristigli i Srbi sa kojima sam doputovao ovde. Filmski radnici i predstavnici ministarstva kulture i ambasade Srbije u

Pitanje

Ninoslav Randjelovic — Wed, 07 Oct 2009 00:00:40 GMT

Ako vam se dogodi da budete u gomii ili grupikoja ismejava, disciplinuje ili kritikujenekog, ma koliko da je taj neko glup ili zao,da li vi i dalje mislite da ste pametni i dobri ?

Izvestaj iz malog mozga

Ninoslav Randjelovic — Sun, 04 Oct 2009 23:00:47 GMT

Braco blogeri i sestre blogerke,s obzirom da sam nacisto pukao u Srbiji sada cu malo ziveti i raditi u Americi. Namera mi je da vozim taksi i da tako zaradjujem za zivot, ali prvo moram ponovo da polazem vozacki ispit jer mi je pre 15 godina istekla vozacka dozvola. Sada cekam na duplikat karte socijalnog osiguranja (nju sam takodje davno izgubio) da bih zapoceo sve te procedure oko vozacke dozvole (test, obavezni kurs, vozacki ispit), a u medjuvremenu ucim da kuvam.Pre neki dan sam spremao paprikas, a juce uvece sam ucio da pravim podvarak. Sutra cu da ucim da pravim pilecu supu, a napravicu i tortu sa malinama. Sledece nedelje mislim da naucim da pravim prebranac kao i corbast pasulj. Naucicu da spremam i ribu, jela sa skoljkama, srimpovima i hobotnicom, a i razne paste. E, da, dok sam po kutijama trazio te moje izgubljene dokumente, svasta sam nasao. Fotografije, pisma, uverenja o razvodima, Kamaline crteze i njene skolske izvestaje, placene takse, neplacene parking “tikete”... Nasao sam i jednu nezavrsenu

Cudan covek

Ninoslav Randjelovic — Fri, 25 Sep 2009 12:00:08 GMT

To da ljudi dolaze na svet goli, nije bio slucaj kad sam se ja rodio. U porodilistu sam iz majcinog stomaka izasao u plavom dzemperu. Na njemu je pisalo "Happy to see you". Ne secam se da sam, kao mali, pokusavao da skinem taj dzemper. Drugi kao da ga nisu ni primecivali. Kao decak sam ponekad pokusavao da ga skinem, ali nisam znao gde da ga uhvatim pa sam odustao. Posle sam vec sasvim prihvatio da ga nosim non-stop i zaboravio sam na njega sasvim.U svakom slucaju, pre petnaestak minuta, u radnji sam kupovao djus od grejpfruta i vidim da neki cudan covek bulji u mene. Ignorisem to i po sedamnaesti put kazem prodavcu da je zivot "nice and beautiful", a on kaze "yep, you are the best", a onda ga ja osamnaesti put pitam "so, how is the life", a on kaze "It is nice and beautiful". Taman htedoh da mu kazem "yep, you are the best" kad se onaj covek sto je buljio u mene veselo prodera - Hej, skoro da su se sva slova izbrisala na tom tvom dzemperu ! Pise jo

Sanjanje o budjenju

Ninoslav Randjelovic — Fri, 11 Sep 2009 19:00:33 GMT

Kum i ja smo juce citav dan krecili moj stan u Njujorku. Useljava se Kamala sledece nedelje. Eto, moj prijatelj, vlasnik zgrade u kojoj je stan, produzavao mi je stanarsko pravo svih ovih godina tokom kojih cesto i dugo boravim u Srbiji. Tako, sada ce Kamala ovde moci da u februaru proslavi svoj 21 rodjendan kao punoletna gradjanka koja je samostalna studentkinja, zaradjuje za zivot i sprema se za maraton.Juce uvece pala je i kisica. I tako sedim u kuhinji i kuckam na kompjuteru. Poslali su mi prijatelji iz Beograda link na jucerasnju emisiju "Oko magazin" na RTS-u u kojoj je emitovan intervju sa mojom licnoscu, snimljen prosle nedelje povodom video publikacije filmcica o stradanju ljudi i svetinja na KiM. Sebi sam dobro izgledao. Razumeo sam i to sto sam govorio. Ipak, posto sam zaboravio kako se takve stvari linkuju, necu moci to ovde da postavim. Nema veze.Posle sam otisao da spavam i sanjao sam ovaj san. Mislim da ima veze i sa intervjuom i sa krecenjem. Evo ga:Kum i ja smo Tibetanci koje progan

izvinite

Ninoslav Randjelovic — Sat, 05 Sep 2009 11:00:50 GMT

Povikase mladi:"Misevi nam pojedose svu hranu !Moramo ih se resiti.Da ih ubijamo ne mozemo,odnecemo ih negde na konjima... Daleko daleko, daleko..."Starci im se podsmevaju:"Vratice se oni,uvek se misevi vracaju".Upisavaju se od smeha."Kako znate ?" - zapomazu mladi."Pa, zar nisu svi misevi naizgled isti",mudruju. "Obelezicemo ih drecavom crvenom tackom. Nacrtacemo im je na ledjima."Pohvatase mladi sve miseve.Obelezise ih, svakog sa po tackom.Drecavo crvenom. Na ledjima.I stavise ih u dzak.Dugo, dugo su jahali mladi,i negde tamo, posle mnogo brda i dolina,pustise miseve iz dzaka, a kuci se vratisebrzo, brzo...Prolaze dani. Mladi zajebavaju starce: "Miseva nema nigde !"Tri nedelje prodjose tako,a, onda, dok je na stolu bila postavljena corba i meso,spazismo pokret neki.Tamo, u praznoj sobi.Malih nogica pokret.I sivi oblik, nekakav,lagano popeo se na sto. Vidimo drhtaj brcica i znamo da jemaleni mis osvojio veceru.Uskoro cujemo mnogo ostrih zubica sto g

Danasnji brojevi

Ninoslav Randjelovic — Fri, 28 Aug 2009 19:00:10 GMT

Danas je 18263 dan kako sam ovde. Rodjen, mislim.Castio sam sebe sa 50 zgibova i trcanjem 42 km i 190 metara. Za 4 sata 58 minuta i 28 sekundi.Posle sam sedeo 2 sata sa 2 blogerke i jednim drugom, jednim rodjakom i jednom snajom. Popio sam 2 soka i jednu hladnu nes kafu.I popusio 9 cigareta.

Neznanje

Ninoslav Randjelovic — Sun, 16 Aug 2009 15:00:11 GMT

Ovo leto je cudesno ! Kao i sva prethodna. Samo, ovo je jos malo cudesnije...Rodbina, prijatelji i psi koji su mi pomogli da prezivim tu vecu cudesnost ovog leta su - Kamala, Neda, Djidji, Lale, Rade, Ruza, Nebojsa, Adem, kum Shemsudin, Santal, Tea, Nenad, Aca, Ivana, Misko, Misko, Aleksandra, Aleksandra, Djura, Djoka, Dara, Natasa, Milutin, Ana, Ljubica, Miladin, Bane, Bora, Mosa, Duska, Milance, Andja, Maja, Liza, Uros, Relja, Goran, Svetomir, Ljubisa... I mnogi ljudi iz Srpske pravoslavne crkve. Kao i neki ljudi van Srbije. Cak su mi pomogli i neki ljudi iz vlade Srbije. Neverovatno ! Kazem vam, cudesno.Ipak, jos se leto nije zavrsilo... Mozda mi pomogne jos neko.Evo o cemu se radi.U petak je zavrseno stampanje video izdanja moja tri filmcica (prevedenih na 6 sluzbenih jezika UN) o ugrozenoj pravoslavnoj kulturnoj bastini na KiM. Kao ono video izdanje sto je proletos stampano u Njujorku, samo je ovo u PAL ("evropskom") video formatu.Izdavac je Arhiepiskopija beogradsko-karlovacka Srpske pravoslav

Lice

Ninoslav Randjelovic — Fri, 07 Aug 2009 19:00:46 GMT

Ljudi, gledao sam u ovu fotografiju jutros do 5 ujutru. Trazim fotografiju za omotnicu dvd izdanja mojih filmcica o ugrozenom pravoslavnom kulturnom nasledju na KiM. Publikacija izlazi iduceg petka i sada zavrsavam idejno resenje omotnice. Ova fotografija freske mi prvo nije izgledala pogodna. Sada mi izgleda sjajna. Naime, pisace Kosovo iznad i ispod Hrista bez lica. Na srpskom i engleskom. Kapiram da je to tako. Jer, verujem da je Hristos sa licem Kosovo i Metohija.

Neprimecen

Ninoslav Randjelovic — Tue, 04 Aug 2009 15:00:34 GMT

Juce sam istrcao tri kruga oko Ade. To mu dodje 26 kilometra i cetristo metara. Prvi krug (8.8 km) sam prosao za 53 minuta. Lezerno. Cuvao sam se zbog vrucine. Bilo je oko 35 stepeni.Kamala je odlucila da preskoci drugi krug i da se malo seta i odmori pored vode. Presao sam taj drugi krug za 56 minuta. Tek za nijansu manje lezerno.U trecem mi se opet pridruzila Kamala. Oraspolozila se i odmorila, a i vrucina je vec bila manja. Mozda tek oko 30 stepeni. Naisli smo na otvoreni autobus koji je sa Ade odvozio neke mlade ljude nekuda. Bili su u trenerkama, a neki od mladica su odjednom ustali i krenuli da nam masu dok smo trcali pored njih. Jedino se devojka na vrhu autobusa nije okrenula, niti je ustala da nam mase. Gledala je ispred sebe. To me je malo oneraspolozilo, jer sam uprkos umoru shvatio da je ta lepa devojka svetska sampionka na 200 metara prsno i pozeleo sam da mi mahne i mozda kaze nesto lepo. Tako, vaterpolisti su mahali Kamali, a ja plivacici nisam bio zanimljiv.Izgleda da me je to bas pogodilo, je

Vrh

Ninoslav Randjelovic — Fri, 31 Jul 2009 15:00:12 GMT

Juce, u autobusu, slusam sta pricaju mladi:- Sta kazes, bakuta ti se nacisto primila na sajberisanje ?- Totalno ! Non-stop bloguje na bedevedesetdvojci.- Ma daj ?!- Keve mi ! Bleji na kompu dan i noc, muva se sa tim nekim likovima, super je...- Muva se sa likovima ?- Vauuu, brate, totalno je odlepila... Sve nas smara sa erotikom, poezijom... Ludilo od zajebancije sa babom, kazem ti !- Matorci su cudo, primaju se nevidjeno...Samo da joj, bre, ne rikne cuka od svih tih uzbudjenja na ovoj vrucini...- Ma, koja cuka da joj rikne.... Ima sad te nove ortake i ortakinje, srecna je...., sva blista.- Heeeej, a i moj stric se opasno nalozio na taj blog. Zove caleta non-stop i zvace o muvanju na netu. Ranije se kao lozio na politiku i te teme, sad se samo juri sa matorkama....- Srbija je vrh, brate !Priznajem, smejao sam se.

Malo srce

Ninoslav Randjelovic — Mon, 20 Jul 2009 13:00:34 GMT

Na pregledu kod kardiologa utvrdjeno je da imam malo i zdravo srce. Drndao sam masinu koja meri izdrzljivost i sve ostalo. Lepo sam se osecao dok sam sa maskom na licu (radi merenja potrosnje kiseonika i raznih drugih protoka) okretao nekakve pedale i posmatrao medicinsku sestru, moju devojku i doktora. Sa relativnom paznjom sam slusao simpaticnog kardiologa koji je govorio o svom kolegi iz Juzne Afrike koji dva puta godisnje istrci 100 km kroz pustinju i takodje ima malo srce.Vratio sam se kuci i kad je malo prosla vrucina, otisao da trcim sa Kamalom. Ne znam da li i ona ima malo srce, ali istrcasmo 21 km za 02:04:20. Pred kraj trcanja napali su nas komarci cija su srca (ako ga imaju) sigurno manja od ovih malih, ljudskih srca. E, tu sam pomislio da Kamala, ipak ima srce vece od mog. Ubrzala je tempo, a ja sam samo krenuo da mlatim peskirom oko glave. Onda sam pomislio da nije bas po volji mog malog srca da me Kamala ostavi iza sebe i ubrzao sam i ja. Kada sam je stigao i prestigao, moje malo srce je bilo to

Pocetak "filmske" karijere

Ninoslav Randjelovic — Sun, 07 Jun 2009 05:00:48 GMT

Od juna do septembra 1998 godine stotine ljudi, Srba i nealbanaca na Kosovu i Metohiji, je nestalo. Kidnapovani su i o njihovoj daljoj sudbini se nije nista znalo. Mediji u Srbiji nisu o ovome posebno izvestavali osim sto su se povremeno mogle naci neke sture informacije bez ikakvih konkretnih detalja koji bi ukazivali o cemu se zapravo radilo. Cesto ni imena tih nestalih ljudi nisu pominjana.To leto sam proveo u Njujorku. Zamolio sam prijatelja koji je tada radio kao kamerman za italijansku televiziju da nekoliko dana zajedno setamo po ulicama i parkovima sa mojom cerkom i bratanicom i snimamo ljude koji su odgovarali na ova dva pitanja – Sta mislite o krizi na Kosovu ? Da li bi vlada SAD trebalo da se umesa u konflikt Srba i Albanaca na Kosovu ?Krajem leta sam se vratio u Beograd i u septembru sam od snimljenog materijala uradio dokumentarnu reportazu – “Drugi o nama”. Gradska televizija “Studio B” pristala je da ovo emituje u svom programu, ali me je direktor te televizije, gospodin Dragan Kojadinovic, p