Maja Kuruc blog

Očerupana trava i rolne WC papira

Maja Kuruc — Fri, 26 Oct 2007 01:00:03 GMT

Nisam pretpostavljala da će moj prvi post nakon duže pauze na B92 blogu biti o fudbalu ali sliku sa Marakane koju upravo gledam na ZDF-u (nemam satelitski program ni naše kanale) ne mogu da ne prokomentarišem.

Ljudi,pa to je živi blam! :-(

Tunel kao iz rata na ulasku na stadion, očerupana i sparušena trava i leteće rolne WC papira. Komentator i gledaoci su u šoku ...

Znam da Beograd na žalost nije Minhen niti je Crvena Zvezda na finansijskom nivou Bajern Minhena,ali ipak ... da li kao i uvek imam suviše visoka očekivanja?

update kao odgovor na komentare:

- ne razumem se posebno u fudbal tako da ovaj post i nije napisan iz potrebe da pametujem niti da pokazem da se razumem u nesto ali zelela sam da cujem vase misljenje i hvala vam na tome.

- ne izjasnjavam se samo kao navijac Zvezde nego to i jesam. :-)

- nisam znala da se ta vrsta dekora

Svajcarski brend: Birchermuesli

Maja Kuruc — Wed, 06 Jun 2007 21:00:52 GMT

Kako bih vam osladila izgled novog B92 bloga i obelezila godisnjicu mog registrovanja na istom evo kratke price o jednom od najpoznatijih svajcarskih brendova koji je kao i sve ostalo u duhu svajcarske tradicije star vise od 100 godina.

Pocetkom XX veka, Dr Maximilian Bircher-Benner izumeo je Muesli koje su po njemu nazvane Birchermuesli. Na Wikipediji cete naci osnovni recept sa jabukama koji se naravno moze modifikovati jagodama, breskvama ili drugim sezonskim vocem. Nema potrebe da isticem da se kupovni Muesli ne mogu porediti sa svezim, domacim, napravljenim kod kuce ili kupljenim na pijaci ili mlekari/poslasticarnici.

Tokom protesta '68 Birchermuesli je pripao alternativnom, ekoloskom stilu zivota na osnovu koga je ostvario proboj na svetskom trzistu a danas se u vecim kolicinama proizvodi u svetu nego u zemlji porekla. Naravno, ime Mues

Kako održavati kontakte kada živite u inostranstvu

Maja Kuruc — Wed, 30 May 2007 17:00:07 GMT

... i koliko vremena vam je potrebno za to zadovoljstvo.

Skora diskusija na temu email kulture sa jednim prijateljem iz Novog Sada podsetila me je na jednu temu koja je odavno postala deo mog lifestyle-a i o kojoj aktivno razmišljam u poslednje vreme.

Naime, tokom 7 godina u inostranstvu i 11 godina korišćenja Interneta moj email adresar je porastao na otprilike 200 imena. Recimo da je medju tih 200 imena barem 100 njih koji mi pišu manje-više redovno (od više puta dnevno do jednom u 3-4 meseca). Moj mobilni adresar ima skromnih 100 imena od kojih se sa samo nekoliko njih čujem ili SMS-ujem svakog dana. U tom adresaru čuvam čak i brojeve ljudi koje nisam čula po 4-5 godina, a ukoliko se desi da nekog obrišem, on je verovatno bio ili postao totalno nebitan.