Blog :: fender_bender

11. septembar: jedna godisnjica i jedna

fender_bender — Fri, 11 Sep 2009 17:00:33 GMT

revolucija u vestini ratovanja.Sve sto se dogodilo jednog utorka pre podne na Istocnoj obali Amerike osim dnevno politickog uticaja koji se kretao od takozvanih analiza takozvanih najistaknutijih analiticara sta ce se dalje dogadjati do konstatacije zvane 'ima boga' prisutne kod vecine kasirki po beogradskim samouslugama u taj isti utorak, rano popodne kada se vest prosirila, imalo je, nije preterano reci jednu mnogo siru istorijsku dimenziju: sada je sigurno da smo upravo prisustvovali i to uzivo, sto je jedna od retkih i najmanje zeljenih privilegija, jednoj od revolucionarnih promena u vojnoj istoriji. Tacnije u istoriji ljudske vestine i nastojanja da se izmedju sebe tuku i ubijaju. Dogadjaj ravan takvim kamenima medjasima u vojnoj istoriji kao sto je, da pomenemo samo neke, Epaminondino 'otkrice' tezista u borbenom poretku, Hanibalovo otkrice 'krila' koje je kod Kane toliko skupo stajalo Rimljane, izlasku mladih francuskih revolucionarnih armija iz suma pa preko potoka u blizini j

Svetski #2

fender_bender — Tue, 01 Sep 2009 12:00:04 GMT

Gospodar mora i okeana. Ali pravi.

fender_bender — Sat, 22 Aug 2009 04:00:23 GMT

Malo toga se promenilo.... Uostalom, kako ono bese: ploviti se mora... Izmedju nas bile su snazne spone: more i drugarstvo poziva, koje se ne moze steci nikakvim odusevljenjem za jahte, krstarenje i tome slicno, jer jedno je zadovoljstvo u zivotu, a drugo zivot sam.Joseph Conrad, Mladost (Youth) Lozaci 'Bonny' Bartell i 'Snowy' Foster, obojica iz East Londona, odakle inace kada se prica o moru i brodovima: pauza za udahnuti malo vazduha.Kako drugacije poceti o gospodaru svetskih mora nego odlomkom iz Konrada.Teretni brod, musav i neugledan, istini za volju promenilo se dosta, toliko toga, ali je on, spor, teturav, sav nikakav bio i ostao sredstvo koje je, verovatno vise nego ijedno drugo, doprinelo razvoju civilizacije ovakvu kakvu je danas znamo, na njemu pociva i bez njega se ne moze zamisliti svetska trgovina, razmena dobara, ljudi i ideja sto bi se danas reklo.Od nestalog naroda koji je rodio, izmislio, moderno pomorstvo, Fenicana, koji su se usudili da izadju iz Mediterana u beskrajni oke

Federico García Lorca.

fender_bender — Wed, 19 Aug 2009 11:00:51 GMT

Na danasnji dan, zato sto je bio crvenkast, zato sto je bio razlicit, zato sto je drugacije mislio, zato sto je bio homoseksualac, zato sto je prijateljevao sa Dalijem, Bunjuelom, zato sto je u budjenju Spanije video mogucnost da pomogne siromasnima ovog sveta, na ovom svetu…. Zato sto je bio pesnik i pao saka onima koji u pesnicima odvajkada vide neke koji remete. Red, rad i disciplinu.Zato sto nije bio srecan i samo time mogao da se suprotstavi onima koji uvek i sve znaju, koji su uvek tupo sigurni da su u pravu. Oni koji su ga izveli na danasnji dan, davne 1936. godine, streljali i telo bacili u masovnu grobnicu, stvorili su modu takozvanih nacionalnih pomirenja, spomenika na kojima pise da su svi umrli za Spaniju.Nisu.Kao sto sve zrtve nisu iste.I kao sto sa dzelatima nema i ne sme biti pomirenja.Federico García Lorca.

Geografija, strategija, putovanja...

fender_bender — Thu, 13 Aug 2009 15:00:22 GMT

Postoji jedna oblast geografije, zovu je vojna geografija, nista narocito, osim sto, mozda, ogoljuje geografiju, oslobadja je nastavnicima geografije tako dragih dodataka kao sto su prirodne lepote, proizvodi i proizvedene kolicine istih. Pomenuta oblast geografije, bi, u principu, trebalo da odgovori zasto je neko morao da se pentra i pogine bas uz ovo, a ne neko drugo brdo, zasto i kako je bitka na Kosovu bila bas na polju Kosovu, a ne koju desetinu kilometara dalje – pogodnih poljana ima koliko hoces, zasto Austerlic, a ne neko drugo selo…. Naravno da vam niko ovlascen, od istoricara do oficira nece priznati da je izbor ‘bas onog’ brda koje sam pomenuo u 99% slucajeva bio posledica gluposti, greske, nesporazuma, sticaja okolnosti, svega osim svesne odluke da se to i to uradi bas tu i tu. Nije ni vazno. Planeta na kojoj zivimo odredjuje neke stvari kao nepromenljive ili barem bitno znacajne za temu koja mi je pala na pamet. Radi se o Evropi, naravno. Pogledajte ovu provizornu kartu: na njoj su samo obelezen

Jedan muzej. Kao povod.

fender_bender — Thu, 06 Aug 2009 03:00:07 GMT

Malo se razlikuje. Od skorojevickih mega hotela, visokog turizma tamo gde turizma nikada nije bilo niti ce ga ikada biti, razlozi su mnogi, neki od njih verovatno i za pricu, ali: umesto megahotela, megamarina, mega trosenja para – jedno arhitektonsko remek delo: Ieoh Ming Pei – Museum of Islamic Art, podignut u Dohi (Qatar), otvoren krajem 2008. godine, povrsine od oko 35,000 kvadratnih metara, izgradjen na vestackom ostrvu….Nije da gradjevina u islamskom svetu nema tradiciju: od Kordobe u osmom veku preko dzamija u Indiji u 16. veku, dzamije Ahmed Ibn Tuluna u Kairu, 13. vek cini mi se….Islam: religija koju, mrzi me da sada trazim podatke, ispoveda dobrano preko milijardu ljudi na planeti Zemlji, cirka cetvrtina zivuceg covecanstva. Najmladja od velikih svetskih religija, najpropulzivnija, modernim sticajem raznih nereligijskih okolnosti i najozloglasenija da se tako izrazim, sa navucenim na sebe odijumom militantnosti, naginjanju ka terorizmu, ekstremizmu…. Posmatrana kroz moderne stereotipe, vezuje se za

Prostitutke... Treba li nekome recnik da dopuni...

fender_bender — Wed, 29 Jul 2009 20:00:17 GMT

Nazivaju ih svakojako, prave se da ih ne primecuju, zbijaju sale na njihov racun, uvek su spremni da cuju dobar vic u kome su one glavni junaci…Pitate se ko to?Pa mi.Pitate se a o kome je rec?Pa o prostitutkama, naravno. Kurvama. Drocama. Droljama….Svi se, inace, sada je moderno tako da se kaze, deklaratvno slazu da je prostitucija drustveno zlo, da mu treba stati na put najrazlicitijim sredstvima, od zabrana svih vrsta pa do legalizacije.Ipak, ona je tu, svuda oko nas, bas kao sto je uvek i bila.Danas u Srbiji odnos prema njoj je, otprilike, kao odnos prema gledanju porno filmova ili glasanju za Radikalnu stranku. U jutarnjim kancelarijskim razgovorima svi se, velika vecina, zgrazavaju nad prikazivanjem tog sljama na TV, dok se, rec po rec, ne ispostavi da su taj isti sljam – svi gledali. Isto vazi i za radikale: oni su ovakvi i onakvi, ali uredno broje svoj milion glasova.Nego, da se vratimo mi na temu. Uobicajena fraza je ‘zene koje prodaju svoje telo’, uobicajeno malogradjansko objasnjenje te pojave je da

Prica o jednom grofu, dinosaurusima, letenju...

fender_bender — Thu, 23 Jul 2009 20:00:46 GMT

Kursk, jedna godisnjica...

fender_bender — Tue, 14 Jul 2009 03:00:58 GMT

...

U vece 13. jula 1943. godine, cak je i Adolfu bilo jasno: na danasnji dan je zavrsena Kurska bitka, i zvanicno, pismeno. Ne toliko medijski eksploatisana od strane savremenika, kao neke druge bitke 2. svetskog rata, mozda ni toliko sudbonosna, psiholoski pre svega, oznacila je kraj mnogih stereotipa, ali i pravu prekretnicu: Nemacka je izgubila inicijativu, da je vise nikada ne povrati, a put na Istok je promenio smer i to definitivno. Pao je jos jedan stereotip, istorijski nimalo nevazan: da Rusi znaju da se tuku samo zimi. Kursk je, naime, pao bas usred leta. Mozda sublimacija, ekstrakt rata, sa svime sto rat donosi, bitka na kurskoj izbocini je stavila jedne na spram drugih sve same prvoligase: medijski promovisani Romel (ime je, pored nespornog vojnickog talenta, stekao kao protivnik Zapadnim saveznicima – zapadnoj stampi onog vremena bilo je nezamislivo da joj je protivnik neko iz druge postave) tesko da

Porcelan, agitacija, propaganda. I Revolucija.

fender_bender — Fri, 10 Jul 2009 02:00:53 GMT

Maljevic...

Lako je baviti se umetnoscu kada si gladan, kada ti nedostaje najosnovnije za zivot, uostalom umetnicima malo treba, kazu, a dodatno je sve lakse kada je nestasica opsta, a strasno lice prave, masovne gladi, nije prazna prica nego se pojavljuje iza svakog coska….Kada uz sve gore pomenute stereotipe, dodate jos jedan, vreme opsteg previranja, drustvene kataklizme u danasnja vremena

i opet Maljevic

nepopularnog i politicki nekorektnog naziva revolucija, dobijete, u vremenu i prostoru jedan intermeco u kome se cini da je sve moguce i da se svi snovi ostvaruju. To, otprilike, traje od trenutka dok ljudi prepoznaju revoluciju, pa do trenutka dok ona prestane to da bude, uljudi se i institucionalizuje, obuce uredno cinovnicko odelo….Posle pada Robespjera i kraja takozvanog terora, trenutka koji se uzima za kraj Francuske revolucije, zapamceno j

Jedno predavanje, daleke 1938. godine...

fender_bender — Tue, 07 Jul 2009 04:00:06 GMT

... ili - da li se istorija zaista ponavlja jednom kao ozbiljna stvar, drugi put kao farsa. Ili tako nekako.Neposredno posle minhenske konferencije, francuski pisac Henry de Montherlant odrzao je u Parizu jedno predavanje.Pisac se kasnije, za vreme rata, nije proslavio svojim ponasanjem, stao je na pogresnu stranu, neki bi rekli dosledno, a i tekst koji sledi, bas kao i ponasanje i delo nekih dugih pisaca i/ili akademika mozda pokazuju kako sve fasizam nadje put i pojavi se tamo gde mu se najmanje nadamo ili ga najmanje ocekujemo. Pokazujuci da ima laka resenja za sve, pokazujuci neslucenu zavodljivost, narocito u vremenima kriza.Obaska sto se prizivanje nekog novog vodje nikada nije dobro zavrsilo i to najcesce i najvise za one koji su ga najvise prizivali. One koji su od pocetka racunali na neki car - ne racunam. Oni su uvek znali sta hoce. FRANCUSKA I MORAL MIDINETKINJE Svi se, mislim, slažemo u tome da vođi naroda koji su se u septembru 1938 najpre na vrat na nos povukli, pa se onda doduše zaustavili da b

Moderna nauka, 1938. godine doduse...

fender_bender — Thu, 25 Jun 2009 05:00:04 GMT

Clanak Clifforda Circkpatricka, Reader's Digest, 1938. godina (Naravno, clanak je bez ilustracija)Moderna nemacka zena

Prosečni američki čitalac novina ima rđavu pretstavu o nemačkim ženama. On na nemačke žene gleda neodređeno kroz maglu santimetarskih novinskih slova, lozinki, groznih bajki i najraznovrsnijih anegdota. U Nemačkoj se ne govori o problemu samog čoveka, ali zato postoji bibliografija koja ima osam debelih svezaka posvećenih skoro isključivo samo ženskom problemu. Teorije o ženinom mestu, koje u njima nalazimo, najčešće su, kratko izraženo, sledeće: žene treba da budu čuvarke plazme začetka čovečijeg bića, da čuvaju nemačku tradiciju, da budu pre drugarice nego suparnice, da rađaju zdravu decu, da vezuju porodicu s nar-dom, da stvaraju prijatnu do-maću atmosferu, da taktično po-stupaju s muževima, da čuvaju mor

Bergen Belzen, nacizam, obicna ljudska lica. I dozeri.

fender_bender — Mon, 22 Jun 2009 01:00:24 GMT

Nacizam. Postoje milioni dokumenata o njegovoj pojavi u istoriji covecanstva, meni je zapala za oko ova fotografija: ulazak britanskih vojnika u Bergen Belzen, jedan od koncentracionih logora rasutih svuda po okupiranoj Evropi, logoru koji cak nije bio zvanican logor za istrebljenje, zamalo da napisem logor smrti, kao da svi to nisu bili. Sam dogadjaj sa Belzenom ima svoju predistoriju: Zapadni saveznici su usli u njega nekoliko dana pred kraj rata, takoreci, ali se dogodilo, zahvaljujuci i medijima izmedju ostalog, da taj logor i strahote u njemu pokazu bez ma kakvih civilizacijskih skrama svu monstruoznost jednog rezima u jednoj visokoorganizovanoj industrijskoj drzavi. U srcu Evrope, kolevci civilizacije... Skoro godinu dana pre Belzena oslobodjen je Ausvic, pa se covek pita zasto je bas Belzen odigrao ulogu kakvu je odigrao. Malo zbog toga sto je Ausvi

Airbus A330 i ostali avioni...

fender_bender — Thu, 18 Jun 2009 06:00:14 GMT

Otprilike,,,

Postojala je nekada davno knjiga, mislim da je snimljen i film, negde pedesetih, zvao se cini mi se ’Kad bi svi momci sveta’, ovo napominjem samo za one kojih se namnozilo i za koje ono sto se nije dogodilo u (bilo kom) mediju – kao se se nije ni dogodilo. Gomila, kamare takoreci informacija, poluinformacija, gluposti, suvislih i manje suvislih novinarskih tumacenja izjava ovakvih ili onakvih eksperata....Naravno, rec je o Air France-ovom avionu koji se srusio u Atlantik.Avioni – otkad su poleteli – padaju. Jednostavno, to je tako. Bas kao sto brodovi tonu, automobili odnose zivote sto bi rekli losi novinari.... Cudno je, najcudnije od svega: sto je vise informacija ili takozvanih informacija, mogucnosti da se do njih dodje, vise je sumnjicavosti, paranoje skoro, zaveravanja, sumnji u takozvane zvanicne i manje zvanicne verzije, ubedjenja da ONI lazu, svega i svacega. A negde, neki ljudi, bas kao sto su to

MAHNO, Nestor

fender_bender — Tue, 16 Jun 2009 05:00:44 GMT

Mladi Mahno

Nestor Mahno je bio peto i poslednje dete u porodici kmeta Ivana Rodionovica Mihnjenka koji je posle takozvanih reformi i ukidanja kreposnog prava sluzio kod spahije Sabeljskog kao konjusar. Njegovo prezime, nastalo od korena Mihail, u vremena rusifikacije Ukrajine, nepismenog, polupismenog ili prosto nezainteresovanog cinovnistva pisano je ponekad kao Mihnenko, Mahnenko pa ponekad i kao Mahno. Najmladji sin se rodio 27. oktobra 1888. godine, iste godine kada sa porodica preselila u, kasnije cuveno, Guljaj Polje. Ni godinu posle rodjenja deteta, otac umire i deca, medju njima i najmladji – Nestor susrecu se sa bedom. Udovica Mihnjenko, inace Ruskinja (sto objasnjava Mahnovo dobro poznavanje jezika) ostaje ipak u Guljaj Polju, tipicnom ukrajinskom mestu za ono vreme, a buduci anarhisticki vodja polazi u skolu. Radi i kao seoski pastir. [img_assist|title=Braca, Karp i Jemeljan|url=806/Braca_Karp_Jemeljan.7