Blog :: Dr M

Bojkot je samoubilačko rešenje

Dr M — Sat, 26 Nov 2011 00:00:01 GMT

Bojkot je samoubilacko resenje. On moze da ima neku politicku i moralnu tezinu u situaciji u kojoj bojkotovana strana ima makar trunku savesti i morala. To kod nas nije slucaj. Nasa jedina perspektiva je potpuna podela birackog tela na dva dela -Demokratski front, kako ga ja nazivam, i one druge. Srbija mora da zakoraci u jednom pravcu, ili evropske vrednosti sada ili vera u zagrobni zivot zauvek. Ne mozemo vise da budemo ovako raskreceni. Po mom misljenju DF bi bio koalicija DS, LDP, dela DSS (onih ljudi koji su prozreli, pa prema tome i prezreli, Kostunicu), manjinskih stranaka i onog dela inertnog birackog tela koji shvati da je Srbija u klinickoj smrti. Pod "deo DSS..." mislio sam na mnoge ljude koji su glasali za DSS zavedeni gradjanskim imidzom koji je prikazivao VK krajem proslog veka ali su ga prozreli kad se okruzio Tijanicima, Nalicima, Legijama, Tomicima itd...,a prezreli kad se slizao sa Cecama, Sandama, Veljama,Borama i Palmama. U ovom planu slaba tačka je Bori

Lepa Kata

Dr M — Sun, 06 Nov 2011 23:00:01 GMT

Da je vojvoda Vule Ilić Kolarac rekao Da! onda, 1804, kad ga je grupa vojvoda predlagala za protivkandidata Djordju Petroviću iz Topole, za Vožda, istorija bi uzela drugi tok, možda. Ali, nije. Rekao je: “ Braćo, ja sam čovek domaćin, vičan oranju i žetvi, moja je ruka i moja pamet navikla na plug i srp. Nama treba onaj koji je navikao na kuburu i jatagan, uzmite Djordjija, on je bio i vojnik i hajduk, naučen i da se bije i da se krije”. Istorija je onda krenula poznatim tokom a Vuletov brat i Pomoćni vojvoda, Gruja, nikad nije postao pravi vojvoda i njegov doprinos istoriji je u tome što je postao rodonačelnik porodice Grujića koja je dala Srbiji čak i jednog petostrukog predsednika vlade. Jedna od grančica tog porodičnog stabla bila je i Katarina, ćerka Marka, poznatijeg kao Mutavdžija, uglednog smederevskog gazde i boema, ženjenog više puta, čemu se ne treba ni čuditi s obzirom na naviku da u 3 ujutro dovede iz kafane celo društvo i zapovedi ženi da razvlači kore i pravi gibanicu. Jedino je poslednja o

Sećarnik: Dodatak za radoznale

Dr M — Thu, 27 Oct 2011 14:00:37 GMT

Neki bi to zvali radoznalošću a neki zabadanjem nosa u tudje stvari ali, svejedno, to nešto je nateralo gospa-Natu da pere sudove te noći, a nešto drugo, kakogod ga nazvali, odguralo ju je ujutro čak na Dedinje, u vilu u Rumunskoj, ulici koja se kasnije pročula kao Užička, da nesebično podeli utiske sa svojom ćerkom. Stigla je taman na vreme, minut pošto je velika, crna limuzina odvezla zeta na posao, onaj isti koji mu je doneo i ovu veliku kuću na sprat, i stražara pred kućom; fino, muškarci i tako smetaju poverljivim ženskim razgovorima, ovaj pogotovo, on je bio od onih koji bi odgundjao na zabadanje nosa u tudje živote, pojedinačne; njegov posao je bio da uredjuje tudje živote na masovnoj bazi. Ćerka je još bila u šlafroku, prilično tankom za kraj oktobra, ali je u kući bilo toplo; ložač, koji je sa ženom živeo u kućici u dnu bašte dobro je radio svoj posao, pazeći da uvek bude toplo, ponekad i toplije nego što bi običnom čoveku prijalo; ovi ljudi su se prilično nazimili prethodnih godina, zar

Sećarnik: Kraj prvog čina

Dr M — Fri, 07 Oct 2011 14:00:44 GMT

Bilo je podne, i bio je četvrtak, i bilo je sivo ali je kiša prestala još pre nego što je svanulo pa su na pločniku, skoro sasvim suvom, bile samo retke barice. Predrag je šljapnuo u jednu od njih i nekoliko kapi prljave vode poprskalo je manžetnu njegovih pantalona od engleskog štofa. Besno je zatresao nogu da otrese kapljice ali je izgubio ravnotežu pa je šljisnuo i u drugu baricu; sad su obe manžetne bile uprskane. Bilo je očigledno da razbijanje treme rakijom nije bilo uspešno. Olga nije imala tremu pa je lako izbegla barice i strpljivo je sačekala da Predrag još nekoliko puta tresne nogama pa da joj otvori vrata na kojima je bila kartonska tabla na kojoj je, debelim, crvenim slovima pisalo: Народно Ослободилачки Одбор I Реона. Predrag je odlučno uhvatio kvaku ali je kvaka naglo poletela za vratima koja su se otvorila iznutra i malo je nedostajalo da i sam poleti za kvakom; spasao ga je nalet gomile koja je pokuljala iz zgrade, buljuk mladih ljudi koji su hteli da svi istovremeno izadju kr

Sećarnik: Jesen stiže...

Dr M — Mon, 19 Sep 2011 21:00:58 GMT

Sve je išlo nekako sivo, tog oktobra `45. Život je polako ulazio u nekakav kolosek ali je dotadašnji bio temeljno razvaljen ratnim zbivanjima a novi je postavljan po sasvim drugačijim principima. Novi planeri su trasirali staze po tudjim, verovali su, jedinim ispravnim nacrtima ali su, u prevelikoj želji da se pokažu, iz nacrta koristili samo velike, primamljive rečenice; tako su parole postale putokazi. Krivine I skretnice su bile opisane samo sitnim slovima a o havarijama I masovnim gaženjima na jednoj pruzi koja je već bila izgradjena po tom nacrtu nigde ni reči. Nekako je bilo sasvim u duhu novih običaja da se zaobidje patrijarhalno-buržoaski ceremonijal povodom zasnivanje nove zajednice pa se, umesto veridbe, namera da se odredjena drugarica učini svojom drugaricom objavljivala na partijskom sastanku. Namerni bi, ukratko, istakao pošteno radničko-seljačko poreklo dotične, u vrlo retkom slučajevima i ono iz redova poštene inteligencije, a mudro bi prećutao oca predratnog trgovca i majku, pripadn

Sećarnik: Kraj dugog, toplog leta

Dr M — Mon, 05 Sep 2011 13:00:27 GMT

Gospa-Nata je lako nakrivila glavu i kroz pomalo stegnute kapke gledala u ogledalo. Ozbiljna, tamna haljina bila joj je samo za dlaku komotnija nego onda kad ju je jedini put obukla, na venčanju mladje ćerke. Posle više nije bilo prilike. Nije je obukla ni za sahranu zetu, jednom od Vitezova gospa-Natinog stola; pristojne sahrane nije ni bilo jer ga je u zatvoru ubila Tajna policija koja ga je tajno i sahranila. U crkvu i tako nikad nije išla i haljina je izvadjena iz ormana tek sad. Stavila je na glavu šešir, nalik na žirado, samo crn. Nikad nije nosila šešir, ona je radna žena a ne neka buržujka, ali, ovo je bila specijalna prilika. Odlučno je zatvorila vrata, izašla na Dušanovu ulicu i energično zakoračila ka Centrali. Desetka je ponovo radila, taman fino da je odveze blizu jedne male, neravno kaldrmisane ulice na Voždovcu. Nije se ni oznojila, iako je bio kraj avgusta. Lako je našla kuću, prošla kroz prohladni, polumračni hodnik i snažno pokucala na vrata. Mlada, visoka, plava devojka je o

Olga M.

Dr M — Mon, 29 Aug 2011 11:00:56 GMT

Ušli su I rekli joj da podje sa njima; nisu je pitali ni kako se zove. Uzela je, bez reči, crni kaput koji je doživeo I bolje dane I krenula. Imala je u ormanu bundu, čak dve, ali nije bilo vreme za bunde; bio je april I bilo je vreme crnih kožnih kaputa. Rat je otišao na zapad, daleko od Beograda ali je nova vlast još raščišćavala račune sa bandom; došao je red I na sitnije sumnjivce, za kolebljivce će vreme tek doći. Grubo su je izvukli iz prljavog ruskog dzipa iako se nije opirala, tek da joj pokažu koliko su moćni. Sa istom grubošću, držeći je za laktove, gurnuli su je u veliku prostoriju na drugom spratu neke zgrade kod Mažestika. U sobi su, na golom, prljavom parketu bili samo veliki pisaći sto, drvena fotelja iza stola I jedna prosta stolica, ispred; sušta suprotnost stepeništima I zidovima od crvenkastog mermera koje je videla dok su je uvodili. Mladi, visoki I vitki oficir, sa tankim brčićima, rekao joj je strogim, odsečnim glasom: “Sedi, drugarice”, sa naglaskom na pretposl

Sećarnik: Predrag N. S.

Dr M — Mon, 22 Aug 2011 13:00:29 GMT

Od prvog dana života bio je u centru pažnje; sin, posle dve ćerke, samo nek` je muško, ma neka je i dve kile mesa…a toliko je i bilo. Mali, crnomanjast, kudrav i prgav, opis koji mu je pristajao od septembra 1919 do poslednje kapi infuzije…mnogo godina kasnije. I nije bio neki djak, za razliku od sestara koje su bile petičarke; pre bi se moglo reći da je izrastao (sasvim uslovno govoreći, ako se isključi visina) u pravog mangupa sa beogradske kaldrme ( asvalt je, u ono vreme, još bio retka pojava, pogotovu na Dorćolu, čak i trg kod Pozorišta je bio popločan drvetom), nesto slično pariskom gamenu, samo čist nestašluk, bez svesne namere da se napravi neka realna šteta; od majke je, retko, zaradio po koju ćušku, otac ga nikad nije udario; nije da nije bilo prilike, jednom je prilikom očeva Dvojka ( otac je bio tramvajdzija) otisla ka Kalemegdanu umesto da skrene u Centralu zato sto je nestašni dečko, tek malo viši od poluge kojom se mehanički upravljalo skretnicom, jednim pokre

Sećarnik, uvod u priču

Dr M — Mon, 15 Aug 2011 11:00:25 GMT

“Bože, hvala Ti što si mi podario i ovaj dan”! Sve mi češcće prolaze kroz glavu ove reči koje su doprle do mojih, tada dečijih, ušiju, posredstvom moje babe po ocu koja je citirala svoju teta –Caju, silazeći tako u devetnaesti vek, uvek kad su životne okolnosti izgledale da ne mož` biti gore… Teta-Caja (kad je moja baba razgovarala sa svojim sestrama) ili baba-Caja(kad su je pominjali moj otac i njegova braća) počela je da izgovara te reči ritualno, pre nego što bi otvorila oči, negde u doba ašikovanja Kralja i one Drage Mašin pa sve dok Bogu nije dosadila tolika zahvalnost, otprilike u vreme atentata u Marseju, kad je već brojala sitno do stotke. Ništa drugo ne znam o njoj, onako..pouzdano, osim tih reči koje su se probile kroz žamor obicnog zivota i krike krupnih dogadjaja, sa kraja devetnaestog u početak ovog veka..i bojim se da nema nikog osim mene da prenese te reči dalje. I, bojim se da sam poslednji koji se seća nekih priča, nevažnih i važnih, kako za koga, koje sam

Pecanje

Dr M — Fri, 08 Jul 2011 20:00:50 GMT

Moj drug Šile otišao u penziju. Ispunio oba uslova. Sad ne zna kako da ispuni vreme. Zato se vratio starom hobiju, pecanju. Nekada je je jedva čekao da dodje nedelja pa da sa našim zajedničkim kumom ode na reku da kupaju crve, kako sam u šali opisivao njihovu akciju. Sad mu je svaki dan nedelja, samo, kum nema vremena, on je naučnik i peca, valjda, Nobelovu nagradu.. Dosadno Šiletu samom pa opkolio mene, da mu pravim društvo. Neću da Te teram da pecaš, kaže, hoću da Ti pokažem kako pecaju neki drugi. Šta ću, družimo se skoro pola veka, mogu da bacim jedno prepodne za prijatelja...i pristanem. Dok smo sedali u kola primetim da ne nosi štapove, meredove, mamce, ništa. Danas samo gledanje, sve ću da Ti objasnim kad stignemo, kaže. Parkiramo se ispred neke starinskezgrade, onako, lepo gradjene, sa ambicijama, samo prljave i zapuštene. Pored ulaza ima i neka tabla ali ne vidim šta piše, i tabla sva ubrljana. Zaobidjemo zgradu i uputimo se ka reci, Šile gazi kao da nema dva bajpasa, ja za njim, dahć

SEĆARNIK

Dr M — Thu, 16 Jun 2011 23:00:20 GMT

Još mi je u sećanju, posle ovolikih godina, uzdrhtali glas mog strica, kao da govori preko velike knedle u grlu, glas kakvim se nagoveštavaju duboki dramski zapleti ili sudbonosna otkrića. Zvučalo je kao da je rukom zaklonio mikrofon telefona, da tajnost bude kompletna. “Dodji odmah ovamo, kod tetka-Mice, brzo”! Onda su mi se klikeri u glavi vrteli mnogo brže nego danas pa mi je odmah bilo jasno da me ne zove sa parcele 11, konačnog smeštaja moje baba-tetke, nego iz njenog doskorašnjeg, ovosvetskog stana. “Šta je tako hitno” pokušavao sam da smirim strasti, “nana-Mici sad više ništa nije hitno”. “Imam u ruci ovoliki štos para” rekao je, kao da ja, kroz telefon, mogu da vidim koliki je taj “štos“. “Bio u posteljini, u ormanu, k`o što je i govorila”. Istina, uvek je govorila, sa zagonetnim poluosmehom na licu: Kad umrem, dobro pretresite posteljinu! Ovo Kad umrem je bilo toliko različito od uobičajenog koketiranja sa surovom realnošću, svojstvenom ostatku familije, u kome se govorilo

Moji univerziteti...ADA `62

Dr M — Wed, 25 May 2011 10:00:24 GMT

Majske trešnje su već bile pojedene a i školska godina, takodje. Trešnje nisu bile baš bogznašta, sa ocenama ista stvar. Nema veze, dolazi leto! Moji roditelji su mislili da mi je kampovanje u Rovinju, prethodnog jula, sa njima, u šatoru koji bi mogao da se opiše kao mantil za troje, donelo toliku radost da je nemoguće da ne poželim reprizu. Zato su bili potpuno paf kad sam im saopštio da su letovanja sa njima neponovljiva i da se više neće ponoviti ( obećanje koje sam prekršio već naredne godine, i opisao: ). Odjednom su osetili ono što i Napoleon kod Vaterloa, kad se umesto Grouchyja pojavio Bliher; iznenadjenje I nevericu. U crtanom filmu bi se njihove zenice pretvorile u ?? ?? ali u našoj maloj kujni se začuo samo dvoglasni šapat: “A gde..”? “Na Radnu akciju”, rekao sam, odlučno i glasno. “A gde..”? jedva se čulo. “Na Adu..”! “Šta ćeš tamo, sine, ...TI ???” Ovo TI??? je značilo: 1. Iz gradjanske( a ne radničko-seljačke)

EINE KLEINE NACHTKLINIK

Dr M — Fri, 11 Mar 2011 17:00:58 GMT

Dragi tata, Kao dobra ćerka, održavam obećanje i šaljem Ti raport sa svog prvog dežurstva iz predmeta Osnovi kliničke prakse. Jedna grupa je otišla na hirurgiju i smorila se totalno, samo su se muvali okolo i ništa nisu videli, šetali ih po hodnicima a u salu su ih pustili samo do vrata, da ne smetaju. Pssst, i svi puše u lekarskoj sobi, kažu...Tomici za dušu. Izgleda da je tu, za dušu, bilo još nekih stvari sa ukusom dima ali nisam sigurna, da ne grešim dušu. Moja grupa, nas četvoro, dobila je Prijemno na Neuropsihijatriji. Bili smo besni, ošekivali smo priliku da damo neku injekciju, možda neko sitno šivenje, makar zavoj, a ono lekarska soba sa deset kompjutera i dva bradata lika, jedan igra igrice, drugi se nešto dopisuje i svadja se sa ekranom, pomislila sam da bloguje, garant, tako me podsetio na Tebe, ha, ha.. A onda, kad su glave već počele da nam padaju u krilo, sirene! Ali ne one Auuu ...AuuuuA...Hitne pomoći nego one Ni-Na, Ni-na..policijske. Dva micoša uvode nekog prosedo

Sudari

Dr M — Tue, 08 Feb 2011 23:00:13 GMT

Prvo, da se sporazumemo oko terminologije… Sudar podrazumeva, kolikotoliko, ravnopravne ucesnike. U protivnom, nije sudar nego gazenje… Prva lekcija dosla je posle mesec dana rada, na prvom Zboru radnih ljudi kome je Milos prisustvovao. Mudro Rukovodstvo je pred sezonu godisnjih odmora skupilo na gomilu sve pare koje su se zadesile na racunu firme i to isplatilo kao topli obrok, bez placanja poreza. Takve finansijske ujdurme su bile uobicajene i uglavnom su precutno tolerisane, ukoliko su Opstina i Firma duvale u istu tikvu. Medjutim, dodje i vreme kad nekom u opstini treba neko direktorsko mesto u nekoj firmi pa se posalje nekakva inspekcija da proveri papire a zna se i u kojoj su fioci ti papiri…i onda plebs mora da izglasa da sve dobijene pare, potrosene na letovanju, vrati u kasu. Sve bi, mozda, proslo kao i sto puta pre toga da Milos nije ustao i, sa osecajem za pravdu i jednomesecnim iskustvom u samoupravljanju, odrzao kratak i nadahnut govor koji se i sad citira pred fajront u kafan

Mid winternight`s dream

Dr M — Sun, 02 Jan 2011 15:00:33 GMT

Bice ovo teska godina, kaze moja vaga.Nema sumnje, kaze moja benzinska pumpa.Meni kazes?, gundja registar kasa.Sta se bunite, cujem presu iz Kovnice, ja crkavam od posla, i ko ce mi reci hvala? U ovoj drzavi, samo ja radim i prebacujem plan.Lako je Tebi, Ti bar imas osecaj da nesto radis, a ja se osecam tako prazno, tiho zuji frizider.Ne hulite na Boga, vi ste bar unutra, ja trunem, ovako star, na ovoj zimi, na ulici, kaze auto.Cuti, bre , matori, vidis da si prolup`o! cvrkuce mobilni. Sta bi bilo kad te ne bi pustali na miru ni danju ni nocu, k`o mene? I jos ce da me sutnu kad mi prodje moda, za koji mesec!Ne znas Ti, mali, sta je nesreca, mene nijedna ruka nije pipnula deset godina, al` videcu ih kad im nestane struja, doci ce opet mojih pet minuta, rezignirano ce pisaca masina.Bogami, to moze brzo da se desi, cujem iz uprave da su nam zalihe na izdisaju, potrosnja sve veca a proizvodnja posustaje. Vec sam primetio da mi se tockici jedva vrte, poverljivo sapuce strujomer.Bre, sto ste negati