Blog :: kukusigameni

Odjava

kukusigameni — Wed, 28 Mar 2012 15:00:22 GMT

Koristim priliku da se ovim blogom oprostim od druženja sa vama. Već neko vreme razmišljam o tome i prethodni događaji su me samo uverili da se ova "zajednica" u suštini ne razlikuje od one koju u stvarnom životu uspešno izbegavam već godinama. I kao što je to u realnom životu, od drveta se ne vidi šuma ili od nekih sjajnih ljudi, ne vidi se "šuma" onih koji svojim ponašanjem i nepokolebljivošću, svojim krutim stavovima i bahatošću, kvare svaki vid normalne i ljudske komunikacije. Realno ili virtuelno, meni to ne treba. I za kraj, neka slika govori za sebe. Kukusigameni

Godišnjica 1000 ždralova

kukusigameni — Tue, 20 Mar 2012 15:00:13 GMT

Na današnji dan se navršava tačno godinu dana od kako smo uspešno izveli akciju 1000 ždralova. Želim da vas podsetim na entuzijazam i snagu akcije koju smo kao građani sproveli u delo u najkraćem mogućem roku. Možda je vreme da opet svoju pozitivnu energiju usmerimo ka nekome. Ako imate predlog, ovo je blog gde ga možete iskazati. Moja je ideja da pokušamo da napravimo akciju koja bi skrenula pažnju na ljude koji se permanentno sklanjaju od očiju javnosti, a koji su prisutni svuda i na svakom mestu. Reč je o veteranima ratova koje Srbija "nije" vodila. Možda bismo barem na jedan dan mogli da usmerimo pažnju na ove naše sugrađane, ovog puta bez politike i bez rezerve. Onako kako smo pokazali da umemo.

Promena

kukusigameni — Fri, 03 Feb 2012 23:00:04 GMT

Budim se. Podne je. Imam užasnu glavobolju. Boli me alkohol od noćas. Usta su mi potpuno suva. Treba piti vodu. Odlazim do česme u nakaznoj kuhinji. Nema čistih čaša pa pijem sa česme. Voda se meša sa kiselinom u želucu. Boli me. Sve me boli. Iznad česme je ogledalo. Gledam podočnjake, razbarušenu kosu i staklaste oči. Skinem ogledalo sa zida, čvrsto ga stegnem i nosim kroz stan, držeći ga ispred sebe. Tražim cigaru. Sve sam popušio, ostale su samo zgužvane kutije. Krdža. Bože, šta ja pušim. U prepunoj pepeljari pronalazim jednu prerano ugašenu cigaru. Duvam ne bih li oduvao pepeo. Nema upaljača. Nije ni ovde. Sve sam preturio. Neko ga je pokupio. Strašno mi se puši. Opet odlazim do česme. Spuštam ogledalo u sudoperu, pustim vodu i gurnem glavu pod česmu. Dobro je. Prija. Voda razvlači lice u ogledalu. Kotrljaju se zrnca loše mlevene kafe iz neopranih šoljica. Ostavljam ogledalo u sudoperi, i sa njim razmrljanu facu. Zaključavam vrata i k

Mi imamo talenat

kukusigameni — Tue, 03 Jan 2012 02:00:30 GMT

Grupa blogera sa ovog bloga je uspešno učestvovala na takmičenju "Ja imam talenat" u Indiji. U ovom klipu prepoznaćete mene, Docsumana, Alselonea, Nsarskog, Freehanda, Budimca, Antioksidanta, Uroša i još neke, a na čelu sa Cerskim. Zabranjeno je gledanje za mlađe od 8 godina zbog scena nasilja i do pola obnaženih naših tela.Obećavam da ćemo i u sledećoj godini na pravi način reprezentovati ovaj blog u nekoj egzotičnoj zemlji, trudeći se da koristimo sve veštine stečene u polemikama i diskusijama.U svakom slučaju, želim vam svima srećnu Novu godinu i puno zdravlja i sreće.Kukusigameni

Došao je tiho i ušao u legendu

kukusigameni — Thu, 24 Nov 2011 17:00:33 GMT

"I found him a loyal friend and good company. He was a dentist whom necessity had made a gambler; a gentleman whom disease had made a vagabond; a philosopher whom life had made a caustic wit; a long, lean blonde fellow nearly dead with consumption and at the same time the most skillful gambler and nerviest, speediest, deadliest man with a six-gun I ever knew." Vajat Erp o Dok Holideju Džon Henri Holidej (John Henry Holliday), poznatiji kao Dok Holidej, rođen je 14. avgusta 1851. godine u Grifinu (Džordžija). Zahvaljujući visokoj poziciji njegovog oca Henrija, stečenoj tokom par ratova i sledstveno tome dobroj materijalnoj situaciji, Dok je imao priliku da završi dobre škole. “Klasično” obrazovanje je stekao na Valdosta institutu, izučavajući između ostalog grčki, latinski i francuski jezik. Rano je ostao bez majke (imao je tada 15 godina) koja je bolovala od tuberkuloze, bolesti koja će između ostalog, obeležiti njegov život. U 19. godini Dok odlazi u Filadelfiju gde upisuje i završava sto

Čovječe pazi da ne ideš malen ispod zvijezda!

kukusigameni — Thu, 10 Nov 2011 13:00:13 GMT

6. ОКТОБАР

kukusigameni — Thu, 06 Oct 2011 18:00:47 GMT

или ПРАВНА ДРЖАВА, ВЛАДАВИНА ПРАВА И ВЛАДАВИНА ЗАКОНА Moj gost je danas . Шта је 6. октобар?Уврежено мишљење је да 6. октобар представља симбол за пропуштену прилику, да је то дан, или јутро, када је требало извршити чистку, одстанити насилно људе из система, који се сматрају саучесницима Слободана Милошевића, у његовој деценијској владавини. За друге, не многобројне, 6. октобар представља синоним за почетак транзиције, за повећање слободе појединца, преносом надлежности са власти на грађанина, за трансформацију економског система са социјалистичког (иако сфрј није била ссср), на капиталистички, са диктатуре у демократију, из бесправља у право, из закона за неке, у законе за све. За прелазак из владавине личности, где је најгора форма владавина једне личности, у владавину установа. Дакле, не само промена личности које су у систему, већ промену самог система. Свакако да је једна од најважнијих установа, ако не и најважнија, установа суда

Jašta!

kukusigameni — Fri, 30 Sep 2011 02:00:38 GMT

Pa, eto, sada sedim ispred televizora, zapanjen, uplašen, a u isto vreme nekako spokojan, sa saznanjem da postojim, jer makar na ekranu, ja vidim sebe. A sve je počelo tog jutra, kada sam onako raščupan, u fazi bacanja krmelja na sve strane, stao pred ogledalo. Avaj, nema me u ogledalu! Pomislio sam da sanjam, da se još uvek nisam probudio, sklanjao sam se od ogledala i ponovo vraćao ali to nije promenilo, sada već činjenicu, da se ne vidim u ogledalu. Na polici, pored ogledala, našao sam nekakvu pudrijeru, otvorio je i shvatio da se ne vidim ni u onom priručnom ogledalcu. „Dakle, nema me“, pomislio sam. Zaključujem da je možda i bolje što je tako, odlazim do sobe, oblačim se i hrabro i neočešljano, izlazim na ulicu. Umiven beogradskim suncem, onim jutarnjim, osećam kao da je sve došlo na svoje mesto. I kosa, i krmelji i nehotice pogrešno zakopčana košulja. Taj osećaj je na moju nesreću kratko trajao. Pri ulasku u kola, u onom trenutku toliko puta ponovljenom, večito zaboravljenom, ugledah čoveka koji

"Što treba da se zna"

kukusigameni — Sun, 25 Sep 2011 01:00:15 GMT

Hteo bih sa vama da podelim jedan odlomak iz knjige "Što treba da se zna", Stjepana Roce iz 1936. godine.Jesu li Hrvati u ovoj državi zapostavljeni? Govori se: „Hrvati su zapostavljani u ovoj državi.“ I neupućeni, usled nesavesne i razorne agitacije, uvereni su, da je hrvatski deo našega naroda iskorišćen, iscrpljen i da su se sve nepravde survale na njegova leđa. Polazeći sa takvog pogrešnog stanovišta, stvorilo se raspoloženje o neučestvovanju u zajedničkom radu, o apstinenciji, a što je najgore, o neprijateljskom stavu prema zajedničkoj državi. Slovenski deo našega naroda, u tom pogledu, nije išao tim putem. Slovenci su praktični i radini. Oni su uvereni da je dolaskom Jugoslavije rešeno slovensko pitanje i da će svojim radom i spremom, kao i potporom celine, unaprediti i osnažiti slovenske krajeve. Srpski deo našega naroda, koji je najviše dao za ostvarenje ove države, srećan je što su se njegove dve nezavisne i šasne države: Kraljevina Srbija i Crna Gora, prisajedinile i stopile sa o

Zavera

kukusigameni — Wed, 21 Sep 2011 15:00:00 GMT

Vojkan Mladenović je čučao u žbunju. Naišao je Vladica Mladenović. Vojkan je iskočio i udario Vladicu. Iz okolnog žbunja su iskočili penzioneri i uglas uzviknuli: "Sve smo videli!" Grupa od trideset penzionera je nadahnuto išla gradom, ka policijskoj stanici. Naišao je gospodin Veroslav Mladenović i upitao ih: " Kud ste pošli dobri ljudi?" Penzioneri su ćutali. Šezdesetak penzionera je ušlo u policijsku stanicu, a za njima i gospodin Veroslav Mladenović, koji je sumnjao da se njegov sin nalazi u velikoj vreći, vešto zavezanoj. Sto četrdeset sedam penzionera, što muških što ženskih je ušlo u kancelariju inspektora Vitomira Mladenovića. "On je udario jednog mladića. Videli smo", vikali su još sa vrata. Pet do šest hiljada penzionera sedelo je u zatvoru. Iako su bili svesni opasnosti, upali su u zamku porodice Mladenović. Neki su se bunili, a neki nisu.

Special When Lit

kukusigameni — Mon, 05 Sep 2011 22:00:46 GMT

Postoje u našim životima takozvane sporedne stvari koje su taman toliko sporedne da kad god ih se setimo, osetimo svuda po telu ono lagano strujanje adrenalina iz naših nadbubrega. Ja tako regujem na reč: FLIPER! Ova sprava je u moj život ušla u poprilično ranoj dobi, kada je Kukusigameni Senior morao da na moje refleksno svetlucanje očiju, koje je predstavljalo odgovor na svetlucanje flipera, postavi plastičnu stolicu da bih mogao da dosegnem dovoljnu visinu i odigram omiljenu igru sa srebrnim kuglicama. Dobro, tada nisam bio baš neki igrač ali prva ljubav zaborava nema. Magija te kuglice koja se odbija i jurca na sve strane podvuče se pod kožu već posle nekoliko igara. Zaraza je tu, zavisnost takođe, bolest se zapatila i sve je spremno da kod uspavljivanja počnete da umesto da brojite ovce koje preskaču ogradu, u mislima ispaljujete kuglu po kuglu.

Brokers Tip

Ne bih da vas davim is

The Last Waltz

kukusigameni — Sat, 23 Jul 2011 22:00:05 GMT

Kada se moja 15. godišnja ćerka vratila razočarana sa propalog koncerta Amy Winehouse, rekao sam joj: "Gledaj to ovako, mozda je to poslednji koncert Amy, a ti si bila na njemu."I uh, bio sam u pravu.Amy je otišla, i jako mi je žao što je eto baš sa nama ovde podelila, svoj poslednji nastup.RIP Amy.

PARK

kukusigameni — Mon, 04 Jul 2011 00:00:32 GMT

Šta predstavlja park za jedan grad, za njegove građane? Mesto na kome svako traži i nađe ili ne nađe ono šta traži? Reših da šetam parkom i posmatram ljude. Možda će nekome ovo izgledati prilično glupo ali jednostavno da bih šetao parkom, morao sam da pronađem razlog i opravdanje za to. Sebe ne mogu da zamislim u besciljnoj šetnji, sa mislima ostavljenim kod kuće. Ko može, može. Ja ne mogu. Zato sam sebi već unapred odredio zadatak. I zaista, već na ulazu u park osetih strah od samoga sebe i sedoh na prvu klupu. O bože, zar ću ovako započeti šetnju? Ništa zato. Izvadiću cigaretu i tapnuti je tri do četiri puta o kutiju. Izvađena cigareta mora da se popuši. Palim je i duboko uvlačim prve dimove. Mislim: "Prava zdrava šetnja parkom koja se sastoji od sedenja na klupi i pušenja". Izgleda da to nije bila moja unutrašnja, rezervisana samo za mene, misao. Izgleda da sam sve to izgovorio, jer dve babe u trenerkama koje upravo prođoše pored mene promrmljaše nešto kao "srami se" ili ka

Slobodne asocijacije

kukusigameni — Fri, 24 Jun 2011 19:00:49 GMT

ĐILAS: "SRBIJA ĆE BITI KAO VENECUELA!" ĐILAS: "OD PKB-A ĆEMO NAPRAVITI BEOGRADSKI FIAT!" ĐILAS: "NIJE FER OPTUŽIVATI VRH DRŽAVE ZA REKET!"

Jedan korak dalje

kukusigameni — Wed, 22 Jun 2011 12:00:57 GMT

Pogađate, reč je o SKA muzici. Ukratko, u pitanju je prvi pravac jamajkanske popularne muzike. Nastao je spajanjem Mento ritma, Kalipsa, američke R&B i Džez muzike. Prvenstveno, SKA je muzika namenjena plesu, koja pleni svojim optimizmom, ritmom i jednostavnošću. Naglašavanje je na „dva“, muzika obiluje sinkopama, pa se smatra da je i sam naziv ove muzike nastao na taj način. Dakle, ovako nekako: M-SKA, M-SKA, M-SKA..., što uglavnom vuče gitara tokom svirke. Inače, klasičan SKA bend se sastoji od bubnjeva, bas gitare, gitare, klavijature i duvača (pretežno saksofona, trube i trombona). Od ranih četrdesetih godina prošlog veka, jamajkanski muzičari su usvajali američku muziku i izvodili je na plesovima po hotelima, salama za ples i ulicama. Veliki uticaj su imali Count Basie, Erskine Hawkins, Duke Ellington, Glen Miller i Woody Herman. Tokom pedestih u Americi „manje“ bendove menjaju „Big bendovi“ sa više bi bap, ritam i bluz zvuka. Trudeći se da tu muziku dovedu na Jamajku, domaći muzičari (oni koji