Blog :: Velimir Mladenovic

Holokaust

Velimir Mladenovic — Sat, 28 Jan 2012 15:00:39 GMT

Onaj ko poriče holokaust, poriče čovečnostHolokaust je naziv za sistematsko istrebljivanje Židova koje je za vreme drugog svetskog rata provedeno u Evropi na teritoriju pod kontrolom nacističke Nemačke i njenih saveznika.Holokaust je imao različite forme, ali je najčešća i najzloglasnija bilo masovno hvatanje Židova i njihovo trpanje u vozove koji su ih dovozili do posebnih koncentracijskih logora - tzv. logora smrti - u Nemačkoj, Austriji i Poljskoj. Deo - najčešće žene, deca i starci - je pri dolasku odmah likvidiran, dok je deo privremeno ostavljen u životu kao robovska radna snaga. Metode likvidacije su postupno evoluirale u masovno gušenje u gasnim komorama, a leševi su spaljivani u krematorijima.

Slično kao i prvi svetski rat, Holokaust je predstavljao veliki šok za tadašnju zapadnu civilizaciju. Mnogi su se teško mirili s time da je ubijanje u takvom opsegu i s takvom razinom bešćutnosti moguće u 20. veku, pogotovo

Čovekova tragedija

Velimir Mladenovic — Wed, 25 Jan 2012 20:00:38 GMT

Sveto delo mađarske dramske literature koje u originalu ima 4000 stihova, transponovano u naš razvratni - 21. vek - prikazuje šta je danas ostalo od božjeg dela, u šta se ono tokom vekova našeg - ljudskog činjenja pretvorilo. Baveći se fenomenima propale demokratije, izneverene revolucije, propalog znanja, laznih mitova, jos laznijih idola, koji ne mogu da spase svet, religije koja ne nudi izlaz, "Čovekova tragedija" nas podseća šta smo sve tokom istorije bili spremni da uradimo, čime se baš ne možemo ponositi. U centru zbivanja su: Adam, Eva i Lucifer koji, putujući kroz vreme, istražuju svoju prirodu i pokušavaju da u ime nas smrtnika nađu odgovor na pitanje, ima li Raja posle kraja ili je jedini Raj ovaj pakao koji živimo na zemlji? Da li ćemo svi stići do tog obećanog Raja ili smo već svi rođeni mrtvi?U centru zbivanja drame je "sveto trojstvo" koje čine Adam, Eva i Lucifer. Adama glumi Aron Balaž, Evu Agota Ferenc, a Lucifera Emina Elor.Zanimljivo je da đavola (Lucifer) tumači jedna ž

Daleko od očiju

Velimir Mladenovic — Wed, 04 Jan 2012 18:00:34 GMT

Iako se sluzim kompjuterima, mejlovima, volim ponekad da isčitam ona stara pisma kojih nažalost nemam mnogo u kući. Sva ona su počinjala na isti način:Mi smo fala bogu dobro, a kako ste vi? Uvek smo ih dobijali od rođaka ili prijatelja i obično su nam dolazila iz inostranstva. Nije bilo bitno kome se obraćamo, da li nekome ko živi tu negde blizu nas, a tim pismom želimo samo da mu nesto čestitamo ili ta osoba živi negde daleko, pisma su kao po nekom pravilu uvek tako započinjala. Danas toga nema. I ako ima, ja nesto slabo to viđam. Kada dođe Miholjsko leto srećni smo sto se leto na neki nacin nije jos završilo, a tužni smo što nema snega.

Ovaj period zovu babljim letom, amerikanci kazu indijansko leto, Francuzi o njemu pevaju pesme. Meni se bas najveće, najtužnije i najsrećnije stvari dešavaju baš uovom periodu.A i ne samo meni. Moj drug je ostavljen juče. Ostavila ga je verenica. Preko „Skajpa". Sa malo reči, bez

Događaji koji su obeležili 2011.

Velimir Mladenovic — Fri, 30 Dec 2011 18:00:09 GMT

Ovo su događaji koji su obeležili proteklu godinu? Kako ih se sećate?EKONOMIJA/POLITIKA Završen most na AdiČukarička i novobeogradska obala Save spojene su 8. avgusta 2011. mostom preko donjeg špica Ade Ciganlije, malo ispod mesta (današnja severna prevlaka) koje je u urbanistički plan Beograda godine 1923. ucrtao arhitekta Đorđe Kovaljevski, predvidevši još u ono doba da se Beograd proširi na levu obalu Save. Svečano slikanje u prototipu "fijat el zero"U Kragujevcu je 13. decembra 2011. u kompaniji Fijat automobili Srbija, 67 odsto u vlasništvu Fijata, 33 u vlasništvu Srbije, predsedniku Srbije Borisu Tadiću, premijeru Mirku Cvetkoviću i Mlađanu Dinkiću sa svitom pokazan zamaskiran prototip automobila "fijat el zero". Proizvedeno je desetak tih automobila za takozvane kreš testove, a predstoji dug put do serijske proizvodnje. Promocija se najavljuje za mart 2012. u Ženevi. Odložena EU kandidaturaSednica Evropskog saveta, koji čine šefovi 27 država i vlada zemalja članica EU, održana u noć

Mirisi

Velimir Mladenovic — Fri, 23 Dec 2011 20:00:51 GMT

Beograd je, nekada, jer ne živim u njemu, a dok smo bili gladni svega, mirisao na zemičke sa tvrdom korom i kožne cipele, na italijansku salamu i farmerke marke ''svinger'', na jeftini Mc Donalds. Na tortu Mona Lisa iz Ruskog cara. Na mirise knjiga iz poznatih knjižara. Pariz je mirisao na kroasane i Senu, na Šanel 5, Atina na žuckastu prašinu Akropolja i ovčiji loj, na nešto što sebi nikako nisam mogao da definišem. Venecija je mirisala na more, jod, so. Temišvar na uskršnja jaja. Rim je mirisao na divan šampon iz hotela Gargantua. A Pešta na ljuti gulaš.A miris Smedereva, oh, pa to može biti priča o čitavom jednom životu:Miris bureka sa višnjama u staroj pekari kod Gurmana;Miris kokica na ulasku u Kralja Petra;Miris ustajale vode u luci.Miris vlažnih lešnika u tvrđavi i miris našeg straha dok ih krademo i bežimo preko ograde od pobesnelog čuvara. Pomešani mirisi orahovog drveta, hortenzija, lastinih govanaceta. Miris ajvara i prvih trešanja. Miris jabuka sa Plavinca. Grožđa iz mog dvorišta

Gradske priče

Velimir Mladenovic — Thu, 15 Dec 2011 01:00:31 GMT

Gradske priče U našim gradovima živi jedna posebna vrsta ljudi, koji ne kriju neospornu činjenicu da su rođeni baš u tom gradu, a ne negde drugde, a ne negde sa strane. To smatraju čistom plemićkom titulom. Za njih su svi došljaci, čak i oni koji se ne osećaju tako, čak i oni koji se u taj grad doselili posle rata. Takvi ljudi se namršte zapravo kada uđu u neki klub, kome inače ne pripadaju, tada nadmoćno jedni druge pitaju ko su. Uopšte, ti došljaci što tako ponosno sede pored njih. Pre nego što pročitaju neku knjigu o svom gradu, najpre dobro utvrde da li je taj pisac rođen u gradu o kojem piše, ili je neki došljak sumnjivog porekla. Tek tada se odluče da li da mu veruju. Kako neko ko je rođen u nekoj drugoj zemlji, može da piše o krajevima kao što su Čukarica, Novi Beograd, Petrovaradin, Subotica...? Kako neko mođe da piše o tim ljudima, tim ulicama, gde se nisu rodili i odrastali. Po tome se naši gradovi razlikuju od Pariza gde su umetnost, nauku, književnost napravili stranci. Kada neko u Nju Jorku ku

Priča o njegovom ocu

Velimir Mladenovic — Thu, 01 Dec 2011 02:00:44 GMT

Autor Stefan Basarić Zlo mi je već od ovog mora. Putujem bezmalo pola godine. Zamorno je, zaista. Iako sam u Čikagu izgubio dva prsta, fali mi taj grad, vezao sam se za njega. Pružio mi je ono što u svojoj zemlji nisam mogao da osetim. Siguran posao, topao dom, velika i česta primanja. Ali, ostavio sam sve to iza sebe zbog jednog motiva koji žulja sav moj rod već vekovima. Za svakog Slovena ta obećana, nepregledna sloboda i jedinstvo već dugo su izgledali nedostižno. Ali izgleda da nas je početak dvadesetog veka ,sve uzdrmao, uzbudio i prikazao nam onu svetlost za kojom tragamo. Priča se na brodu, slušam često na radiju, a i novine su prepune toga da ujedinjenje Južnih Slovena nije nemoguće, štaviše da se već mesecima detaljno razrađuje plan tog toliko željenog cilja. Zbog toga sam se i prijavio kao dobrovoljac. Pa neću da čekam da moja braća ginu, znajući da im moje ruke mogu biti od velike pomoći. Hvata me neopisiva jeza. Ulice su razorene. Svuda je magla i dim, puščani prah ne odoleva kiši.Blato, i u tom b

5. juni 1941.

Velimir Mladenovic — Sat, 22 Oct 2011 00:00:25 GMT

Najtragičniji trenutak u istoriji Smedereva dogodio se u 14 časova i 14 minuta, 5. juna 1941. godine.Bio je četvrtak, pijačan dan, grad pun seljaka koji su se vraćali s pijace, đaka koji su toga dana podizali svedočanstva, u Smederevu je gostovalo Novosadsko Pozorište, u poseti gradu je bio sin jedinac tadašnjeg predsednika srpske Vlade Milana Nedića sa trudnom suprugom, voz je iz nepoznatih razloga kasnio 2 minuta...

Naredbom okupacionih vlasti, smederevska tvrđava je određena za ropotarnicu ostataka vojne sile Kraljevine Jugoslavije. Dunavom, sa istoka i zapada, vozovima od Skoplja, Niša i Kragujevca, starim Carigradskim drumom, zapregama i kamionima, dovozeno je na tone odbacenih sanduka municije, granata, baruta, eksploziva, buradi mazuta, benzina, nafte... Neko je kasnije proračunao da je unutar kamenih zidina bilo deset miliona konjskih snaga razorne moći. Kao atomska bomba!Prema dokumentu likvidacione komisije za ob

Ni groba, ni roda

Velimir Mladenovic — Tue, 11 Oct 2011 20:00:02 GMT

Sefardi su još polovinom 16. veka počeli da naseljavaju Smederevo, razvijen zanatski i trgovački centar koji je tada bio biskupija. Imalo je 17 rezidencijalnih i dvanaest imenovanih biskupa da bi krajem 20. veka iz titule beogradsko-smederevskih biskupa, na predlog Alojza Turka, bilo izostavljeno Smederevo. Grad je na samom kraju 19. veka imao 6.875 stanovnika, od toga 139 Jevreja.Eksplozija municije u smederevskoj tvrđavi 5. juna 1941. raznela je sinagogu, jevrejsku mahalu i neznatno dalje katoličku crkvu Katolici su u junu 2006. na temelju starog svetilišta osveštali novu crkvu. Za nekadašnje postojanje sinagoge nema nikakvog obeležja. Zapušteno jevrejsko groblje sa stanom za čuvara na 18,83 ara u najlepšem je i najvišem delu koji dominira gradom. Sinagoga sa kućom, dvorištem i vrtom na 9,14 ari postojala je u ulici Despota Stevana, u najužem centru. Između dva svetska rata u neposrednoj okolini sinagoge bila je jevrejska mahala.Kada je 1979. groblje obišao teolog Leontije Pavlović bilo je 17 spomenika u v

Legende o zakopanom blagu

Velimir Mladenovic — Fri, 07 Oct 2011 23:00:56 GMT

Jerina Branković (rođena Irina Kantakuzin, u narodnoj tradiciji poznata kao Prokleta Jerina) je bila srpska despotica, poreklom Grkinja iz porodice Kantakuzina, žena despota Đurđa Brankovića (vl. 1427-1456), za koga se udala 26. decembra 1414.Ne zna se tačno godina njenog rođenja, uzima se približno da je to 1400, moguće je da je rođena i nekoliko godina ranije. Njen otac bio je Dimitrije I Kantakuzin, koji je imao titulu sevastokratora od decembra 1357. i despota Moreje 1383. Rođen je bio oko 1343. a umro između 1384. i 1420. Dimitrije je bio unuk vizantijskog cara Jovana VI Kantakuzina (car 1347-1354). Od njene porodice, u Srbiji je naročito bio poznat Jerinin brat Toma Kantakuzin (†1463).

Jerina,

Umrla je kao monahinja u Rudniku 2. ili 3. maja 1457, pretpostavlja se da ju je otrovao njen sin Lazar. Stari gradovi širom prostora naseljenih Srbima su po njoj dobili imena Jerinin grad. (Smederevo, Golubac...) Sa despotom Đu

Da li smo rođeni mrtvi?

Velimir Mladenovic — Sat, 01 Oct 2011 17:00:59 GMT

''Prosvetli Prosvećeni, ako si Nam dane odbrojao, pre no što si nas stvorio, ako si unapred odredio naš vek, znači li to da smo-Rođeni - Mrtvi?.'' Danas kod frizera upoznao sam jednog dosta zanimljivog čoveka.Ulazi jedan fini, stariji gospodin. Ja ćutim, ne kažem ništa. Ni dobar dan. Gospodin se sa svima pozdravlja, govori glasno, ali ipak vrlo smireno kako je napolju divno vreme danas i kako treba iskoristiti za šetnju.Frizer, inače moj poznanik i ja skoro da dremamo. Čekam da završi sa jednim detetom, pa da na njegovo mesto dođem ja. Usput razmenimo koju reč: šta smo radili i s kim smo sinoć bili.U pola rečenice se ubacivao ovaj gospodin, uvek bi imao nešto da doda i da prokomentariše, iako sam ja mislio da nas uopšte i ne sluša.Počeli smo sasvim slucajno priču o školovanju i o tome kako i kada završiš nešto, bilo šta, nećeš sigurno odmah nakon završenih studija naći posao. Upitao me je gospodin šta studiram i ja sam mu rekao. Oduševio se, kao da je čuo da studiram astronomiju. Uzbuđenim gl

Mostovi

Velimir Mladenovic — Wed, 21 Sep 2011 00:00:18 GMT

Dragi naši, mi smo hvala Bogu dobro, a kako ste vi? Ovom rečenicom naš čuveni pisac Momo Kapor je započinjao svoju kolumnu u Vestima iz Frankfurta. Zato mi danas ovaj tekst počinjemo istom tom rečenicom obraćajući se Vama, čitaocima ovih tekstova.Na ovom mestu se osećamo kao de Gol na radio Londonu kada je pozvao francuski narod na ustanak. On je tada imao nešto veoma važno da saopšti svome narodu a isto to imaju i ovi mladi ljudi koji su svoje tekstve pisali specijalno za ovaj blog i ovaj sajt. Ni to nije slučajno. O našem putovanju u Nemačku sam već pisao. O tome gde smo bili, s kim smo se družili, kako smo se vozili tramvajima mogli ste da čitate u mom prethodnom tekstu. Zato danas, u ovom pokušavamo da Vam predstavimo naš rad i druženje sa strancima u Berlinu i to kroz perspektivu više mladih ljudi. Svi su oni isti, mladi i obrazovani, ali nisu svi imali isti životni put. Nisu svi imali isto detinjstvo.

U Berlinu smo učesn

Kako smo srušili Berlinski zid?

Velimir Mladenovic — Sun, 11 Sep 2011 22:00:52 GMT

Međunarodni kamp Kroz lupu sećanja organizovali su Kulturklammer-centar za kulturne interakcije iz Beograda, evropski centar Robert Šuman iz Francuske i Volksbund Deutschland. U Berlinu smo proveli dve nedelje i ovaj kamp predstavlja skup studenata i učenika iz triju zemalja (Nemačke, Francuske, Srbije). Na kampu smo imali svakoga dana ujutru jezičke radionice, koje su nam pomogle da savladamo jezik naših drugara sa kampa. Potom smo prve nedelje obilazili sva mesta koja su značajna za istoriju Berlina. Naravno centar pažnje je bio usmeren na memorijalne centre posvećene žrtvama Drugog svetskog rata. Posetili smo mnoga memorijalna groblja, muzeje. Imali smo mnogo predavanja i u samom hostelu. Ta prva nedelja je zamišljena tako da se učesnici kampa upoznaju sa svim tim mestima, da razmišljaju o tim memorijalnim centrima kako bi sledeće, tj. druge nedelje odabrali temu i počeli sa snimanjem filma.

A sve je počelo o

Poziv na putovanje.

Velimir Mladenovic — Mon, 29 Aug 2011 02:00:39 GMT

Pisati je isto što i živeti. A za mene živeti znači stvarati. Upoznao sam jednog talentovanog mladog momka, koji je odlučio da sa mnom podeli svoja razmišljanja kroz poeziju. Evo pesme, a autor neka se kroz pesmu Vama predstavi.Pisati rodoljubivu poeziju je jako teško. To je hod po tankoj žici jer je jako jako uzak manevarski prostor, da bi se izbegla patetika, pretenciozne metafore, suviše jake reči i slike...******************************************************************************************************************** Lutam dugo i često kroz tuđa tla.Znam kosooke, plave, visoke, gojazne, crne, lepe, kreativne, pre svega važne ljude.Svaki od njih svoje gaji snove, brige nosi i svoju maštu zna.I svi se oni sa Istočnim suncem bude.Srušili smo odavno nevidljive granice i prosuli seme svetlosti na njivu.Zajedno gazimo preko fronta jos ranije zaraslog u travu.I delimo svima plodove sa nase oranice ,usput se sladeći uz domaću šljivu.Kroz maglu sadašnjice dopirem do jedne istorijske misli.Budi se u meni nešto

Da li nas književnost vaspitava?

Velimir Mladenovic — Sat, 30 Jul 2011 22:00:28 GMT

Da li nas književnost vaspitava? Horacijevo shvatanje književnosti I umetnosti uopšte, poznatije nam je preko njegove krilatice dulce et utile (doslovno: slatko i korisno), jasno je ilustrovao šta kasna Antika misli o ulozi umetnosti. U jednom trenutku je postojalo sasvim uobičajeno mišljenje da književno delo treba i da nas zabavi, i da nas nečemu nauči. U modernom vremenu I u modernom shvatanju književnog dela takvih tumačenja nema, a oni koji najglasnije govore o (ne)postojanju svrhe umetnosti obično se zalažu za jednu od dve krajnosti: esteticizam, l'art pour l'art (umetnost radi same umetnosti) ili radikalni utilitarizam i didaktičnost.

Dvadeseti vek poznaje politički angažovanu umetnost (najbolji primer je možda poezija Marinetija i drugih futurista, Kami, Sartr), koja ima za cilj da nas pridobije za određenu doktrinu. Dela te vrste uglavnom nemaju veliku umetničku vrednost,