Blog :: baka Evdokija i unuka Djina

Rezime: Tu smo, svi koliko nas je.....

baka Evdokija i unuka Djina — Tue, 08 Mar 2011 07:00:38 GMT

A mnogo nas je, ovih dana nas je baš mnogo... Uspela sam da ustanem!!! Ura, bravo ja, rekli su mi da nema teorije pre Đurđovdana da se osovim na ove dve klimave čačkalice koje su se nekad ponosno zvale mojim nogama.. Dobro, priznajem, izgledam kao početne scene Forest Gampa, onaj deo kad ima protezu od 10 kila železa i neku konstrukciju za ispravljanje kičme, kolena i ostalih kostiju.. E, pa, ufalšovali su me u sličnu konstrukciju, samo je moja od platna i plastike, od rebara do struka i radi posao umesto moje jadne kičme koja još nije zarasla. Ali ostali rezovi jesu, pa sam ulovila trenutak da sam nekim čudom sama u sobi i ustala. Čim je Zemlja prestala da se vrti prebrzo, otklipsala sam u dečiju sobu.... i našla male monstrume kako blaženo spavaju. I Grigorija kako spava u dnevnoj sobi sa upaljenim TV-om. I medicinsku sestru kako čita neki časopis u ćošku dečije sobe. Pa sam za utehu što sam napuštena, iskopala moj laptop, skinula sa njega tonu i po prašine da prozevam malo po blogu.... Ajde polako

Rodila! Edit: Tu sam!!!

baka Evdokija i unuka Djina — Thu, 06 Jan 2011 21:00:23 GMT

Jutros, oko 11 po srpskom vremenu, malo izvan Moskve, rodila se: Jelica Olga Lilit Evdokija Grigorijevna, 2kg 050 grdesetak minuta kasnije Vuk Bogdan Lav Ognjen Viktor Grigorijevič, 1kg 980 gr i posle par minuta i Ružica Ljudmila Stefana Anđelija Grigorijevna, 1kg 920grSvi imaju ocenu 9/10 na rođenju. Djina je OK, uskoro će dobiti i lap top na nelimitirano korišćenje pa će Vam se svima i sama javiti. Ovo je na njen izričit zahtev samo obaveštenje.Djina Vas sve puno pozdravlja i čestita Vam Novu Godinu i Božić. EDIT: Tu sam!!! Preživela! Nije baš da mrdam, ali živa sam. Da sumiramo, imam ukupno 3 komada beba u kolevkama u susednoj sobi, kožu oko stomaka nekih 4 broja veću nego što mi treba, 3,5 kg manje nego na početku trudnoće, (nema postporođajnih kila, u-ta ta), jedu mi se pljeskavice i dalje, Grigorije pokušava da diše, još se nije sabrao i oduzeo.. Milica, moja ćerka, manje više drži stvari pod kontrolom, raspoređuje smene za držanje (objasniću posle o čemu se radi), podseća Grišu da diš

Avlija...

baka Evdokija i unuka Djina — Sun, 19 Dec 2010 05:00:33 GMT

Oću da pričam kako je nekad bilo, što da neću, sve mi se čini, men' višnji na ovaj svet drži sam za toj, da pričam i pripovedam.. za drugo i nisam. Druga su vremena bila, i život ti je ljucki takav, sve što je prošlo i preživelo se, liči da je bolje bilo i lakše i lepše nego ovo sad... pa svi kažu, e, nekad je bilo bolje.. I da znaš da nije tako. Svako vreme nosi svoje, onomad jeste bilo lakše, jer smo bili i mlađi, i zdraviji i imali čemu da se radujemo, sledeća je godina nosila svadbu, djecu, unuke i radost, sad smo matori pa nam sledeća godina može da donese samo novu boles' il krstaču i venac... I ne volim ove moje ispisnike što se vide na televiziju. Ej, molim te, on ima ko i ja, 90, a vamo prodaje pamet po televizijama, uči mlađe kako da žive.. Gledam ih, pa se mislim, oj, drtino matora, ti ćeš nekom da soliš pamet, ako si taki pametan, što nisi na vreme kazo, pa da ne bude kriza, nego si i ti i svi tebi nalik, ćutali, pa sad kad je kriza, pametan si da je rešiš.. Svašta! A nekad su b

Imena...

baka Evdokija i unuka Djina — Sun, 10 Oct 2010 18:00:19 GMT

Oj, de se toga seti?! Jes, vala, bilo je i biva i to.. Lepi ti naši običaji, jesu lepi, al neki i baš, onoj, blesavi, al red je red, i svaki običaj ima i zašto se takoj radilo.. Prvo, kad je žena noseća, pa još nije sigurna da jeste, prvo se valjalo da se svako jutro, kad se umiva, u tu vodu za umivanje kapne malo osvećene vodice, od slave il Uskrsa il Božića, šta je već zadnje bilo u kuću. Pa se svako jutro kad se umiva, umije i kaže, "oj, uroci, tam niz potoci, da sam ja sjajna ko u gori sunce, da sam teška ko breg, da se lako rastavim (porodim) ko od vatre sneg i da mi porod biva zmajevit", pa tako svako jutro, to ona samu sebe kuraži da lakše izdrži do porođaja. A kad žena mnogi ima muku, kad povraća i mučno joj, ima jedan stari recopis. Treba žena da popije tri zrna pasuljice svako jutro pre nego ustane. Ja sam vako, navijem sat na 5 ujutro, pa stavim tri zrna pasuljice pored kreveta i čašu vode, pa kad zazvoni, otvorim jedno oko, popijem i nastavim da spavam. I nije bilo muke, samo malo

Kad čovek voli ženu...

baka Evdokija i unuka Djina — Fri, 10 Sep 2010 01:00:01 GMT

Ti ćeš men' da pričaš šta je ljubav?! Ti ćeš sa svoje pileće godine men' da pričaš kol'ko jaka ljubav mož' da biva?! Oj, šta ja dočeka u ove moje godine... Sedi tu da ti pričam... Kad čovek voli ženu, onda je i lud i ma'nit i žedan pored vode.. Znaš ti, ćeri, koji čovek voli svoju ženu? Adam.. Toj ću da ti pričam, kako Adam voli Nadu... Ajd da kažem, al ne znam što, pa i ovi su na sokoćalo već uvatili ko je ko u moju familiju.. Adam je sin mojega brata Svetozara. Moj se Svele oženio s Vidom pedes'devete, s jeseni, a odma sledeće leto je moja Vida rodila Adama. I to je bila malo bruka po selu, kako je rodila na osam i po mjeseci posle venčanja, ali koga briga za seoske alapače, rodila je Adama, lepo dete, jes malko ranije rođen pa bio sitan, al je Vida imala mleka za pola sela da narani, pa je mali brzo ojačo.. I moja ga mati lepo pazila, to joj bilo prvo unuče da joj se u kuću rodilo. A moja je jadna mati tolko svoje djece sa'ranila, da je svako djete pazila ko svoje, a te

Kad se Jevrem veseli....

baka Evdokija i unuka Djina — Fri, 23 Jul 2010 20:00:48 GMT

Oj, joj, sad si se toj setila.. A jes, u pravu si, i ja kad zamiriše leto setim se mog oce.. Višnji da mu da miran san.. Jes, rekla sam da ću i toj da pričam. Toj, kako se veselio Jevrem, toj je svaku njegovu meraklijsku noć pantilo selo, dole do Mezulane i Rogota se čule daire i Cigani.. Imao je moj oco teške muke u sav svoj vek. Mlad je osto bez oca i majke, sami, on i brat na imanju, trebalo je steći i sačuvati, a bio je i čuvaran i trgovac koliko je bio i seljak. Umeo je i raditi zemlju, i mal i zrno prodati, umeo je bogami i da sačuva dinar, ali je umeo, neka mu je laka zemlja, i široko da potroši i saspe ciganki kesu para u daire. Mene je mati vako pričala, da je oco prvi put zvao cigane kad je prvo djete ona rodila, a posle toga nije godinama, jer su im, malo malo, djeca rađala i umirala.. Pa je oco, kad je mati poslednje djete pre mene saranila, kazao da je, možebiti, bolje da ne rađa više, kad se djeca ne drže da se više ne muče ni ona pri porodu ni on na radost koja ne traje dugo, a muka sa

Crna Gora...

baka Evdokija i unuka Djina — Tue, 01 Jun 2010 02:00:54 GMT

Aj... Jes, u pravu si, još onomad kazala ono djete Branka da toj nisam sve ispričala... Al za to mi i nije mnogo do priče, em davno bilo, em nije bilo lako.. Ali, ajde da pričam, sve mora da se priča.. Toj sam sve pričala, kako sam se udala i kako sam otišla u Bjela polja... Bila jesen, trijesosme, mi se venčali na prvi septenbar i odma otišli u Bjela polja. Nisam tamo skrstila ni tri dobra dana, odma' me Mitar odveo na more. Ej, i toj bio smej, kad smo na more krenili. Nije tad bilo kupaći ko sad, pa elastin i toj, jok, nego ga sašiješ od platna il' šifona, dole kao kratke pantalone a gore kao kratka majica bez rukavi, taka bila moda. Ej, a nekako u te godine počeli i oni još manji kupaći, nako, nalik na ove ko danas, malečke. I poprvi put se pojavili kupaći da je go stomak. A ja sam ti svake godine išla na more, a i toj ima priča i kako i zašto. Kad sam bila neđe drugi osnovne, uvati me magareć

Narodni lekovi po Evdokiji....

baka Evdokija i unuka Djina — Mon, 01 Mar 2010 07:00:33 GMT

Ajd, sad, ti mniš da toj može takoj, ajde Evdo pričaj kako se narod leči!? Ej, bre, pa i doktori idu tolke godine u školu pa jopet ne leče kako treba, a ti oćeš da ti ja kažem navrat nanos lekovi kakoj se prave pa da se narod potruje kad ne napraji kako treba?! A, jes, u pravu si, ja ću da pričam onoj što niki ne mož da omaši.... Ajde po redu, sve u životu mora po redu inače, sreće nema... Vako, da počnem od glave. Uh, vako. Već si me pitala za kosu, al ajde opet da ti to kažem. Ako koj ima perut, toj ti ide vako. Načupa se kopriva, al sad je važno da se upanti ponešto. Ne znam što, al kopriva se navek bere ujutro rano, dok je rosna, I toj se seče sa makaze il oštar nož odma iznad zemlje. Pa se veže koncem za kraj i obesi se u neki težak lad, ne sme na svetlo i sunce, da se prosuši. E, tek onda ju seckaš lišće il šta ti već treba. Ajde, de sam stala? Jes, za perut. Ubereš koprivu, pa joj predveče makazama sve listiće isečeš, ne trebaju drške i korenje. Pa uzneš neku teglu poveću (poveću

Kad men' ne bude bilo.... i Kako slomiti nogu u Rusiji...

baka Evdokija i unuka Djina — Sun, 07 Feb 2010 02:00:17 GMT

Toj, toj da ti pričam, kako sve da radite kad men' ne biva više na ovaj svet.... I nemo' odma da mašeš s' ruke i da bogoradaš kako neće da pričaš o tome i da begaš, tuj, do men' sedi sve da me slušaš, lepo da ti objasnim šta i kako... Ej... A viš ti to, ja imam devedes' godina i još me višnji drži na ovaj svet, i nema nameru da me uzne. A kad se malo promislim, tebe je već trijespeta godina, nisi ni ti više mlada, nego zovni amo Milicu, ona je djete, ona da popamti kako treba, dok se višnji smisli da uzne mene, moš i ti da bivaš baba, izgleda da ću ja trista godina da živim kako je krenulo... i ti će poseniliš dok men' dođe vreme da me kopaju....... Ajde, de, šali se baba, i znam da sam ti sve to već pričala i jope ću, dok ti ne utuvim zanavek kako ja oću da to bidne. E, ovako i nikako drukče, slušaš li ti men'? Kad dođe taj dan, pa ne budeš mogla da me probudiš, odma uzni jednu sveću od one tri u fijoku što čuvam za tu priliku i zapali mi nad glavu. &

Priče...

baka Evdokija i unuka Djina — Mon, 28 Dec 2009 03:00:58 GMT

Hvala mom svekru, gde čuo i gde ne čuoJa se zovem Evdokija, svi me zovu Seka, imam 89 godina i rodila sam četvoro dece, jedno mi ostalo da ga anđeli čuvaju, odneo ga šarlah, troje su me učinili bakom i prabakom, a sad mi je i praunuka trudna... E, deco moja, šta se sve dešava... Ja se zovem Evdokija, svi me zovu Seka, imam 89 godina i rodila sam četvoro dece, jedno mi ostalo da ga anđeli čuvaju, odneo ga šarlah, troje su me učinili bakom i prabakom, a sad mi je i praunuka trudna... Vidim ja da ova moja unuka, Djina, malo-malo pa mrko gleda u kompjutor, pa je pitam šta je... Dade mi naočare, ja pročitah.... Gospod nek im oprosti, tim zlotvorima bez duše, mi žene nećemo! Svaki dan, kad ima ko da mi pusti, ja čitam, sve sam priče pročitala, i moram reći, tugo, da je moj porođaj, pre 71 godine, u Crnoj Gori bio blagoslov i blaženstvo. Porodila sam se u kući, bez struje i vode, noću, uz petrolejku i bila sam najsrećnija pod nebom! Čitam tu, kod vas, kako je neka majka zamerila Crnogorcima nešto, pa me svrbi jezi

Majka Ruža

baka Evdokija i unuka Djina — Thu, 24 Dec 2009 05:00:24 GMT

E, da znaš da oću!Toj, toj si bre trebala pre da me pitaš da ti pričam, al ajde, još sam živa, neje kasno. Velika žena bila majka Ruža, i danas joj pali sveću i ko je znao i ko je za nju čuo....Ruža ti je bila Slavonka, od nekud pod Papuk planinu, nikad nisam pitala za selo nit je ona kazala. I kako je oni rat svakom nešto doneo i odneo, tako je doneo i moju Ružu u Jakovo. A ja sam je upoznala kad sam pedesšeste slomila ruku, pa sam tražila kakvu ženu da mi pomogne po kući, opere prozore, opegla veš i tako, jer je posla bilo mnogo a ja nisam mogla ništa u desnu ruku, uvezalo mi gips pa me osakatilo načisto. A i ko mi kriv, da sam gledala kud sam odila, ne bi se slomila. I tako, kaže meni Vera krojačica da ima neka Ruža koja ide po kuće i radi, pa joj ja pošaljem aber da dođe kod mene. Tu smo se upoznale i mnogo sam je zavolila, i posle je godinama dolazila kod mene na kafu, i još kasnije, kad smo omatorile i umorile se, znala je sjesti sa sinom u auto i doći da sa mnom malo popriča. I mnogo sam ja od nje na

Rusi u Beogradu....

baka Evdokija i unuka Djina — Tue, 08 Dec 2009 21:00:29 GMT

Slava, Aranđelovdan je pala ove godine u subotu. Ja sam pet dana pre toga umesila kolače, mnoogo kolača.... A sve po starim receptima... Kad mi je Evdokija za jedan recept rekla da je to još recept njene babe, dakle negde iz 1880tih, pomislila sam da nazovem Etnografski muzej, što da ne, možda imaju neku devojku koja sprema doktorat na temu etno kuhinja Balkana u 19. veku, imala bi materijala i-haj.....Elem, spremili kolače, nabavili pečenje (ne smem da reklamiram al što ima pečenje na Autokomandi, joooj, najbolje!) dovukli pića da napijemo dva dobra bataljona kozaka, sredili kuću, sve po redu, od pranja prozora do trešenja tepiha i sad čekamo goste.... Sve naravno pod budnim okom moje Evde, nema tu da ostane muzga na staklu ili da se ofrlji neka stazica, sve ima da bude pod konac... Rasporedila po kući sve miljee i ekleraje, nisam ni znala da ih imamo toliko, došla mi kuća ko izložba ručnih radova, da vide Rusi šta je narodna radinost Srbije, cvrc! U petak mi je došao muž sa familijom, stigli Rusi.... Svek

Slava Ili Kad mačke nema......

baka Evdokija i unuka Djina — Wed, 25 Nov 2009 07:00:56 GMT

(početak novembra, Skype, ja u Australiji....) Oj...Djinaaa!! Jel me čuješ!? Čujem, Seko, čujem, kaži... Oj, đevojko, oli ti dolazit na slavu ove godine!? Oli, oli, Seko, stižem ja oko Đurđica, pa sam tu do decembra.. A da ipak Milica i ja spremimo malo kolača i takoto, da ti odmanjimo poso, jel, šta misliš?(Milica u trinaestoj, Evdokija u 90toj godini, šta mogu da mislim?!?) Neka, nemojte akobogaznate ništa da spremate, sve ću ja sama kad dođem... Ama, ženo, ove nas godine ima trista miliona, i Rusi će.... NEMOJ DA SI UŠLA U KUJNU, SVE ĆU VARJAČE DA TI POLOMIM!!! Ccccc..... Ista sikter žena ko i baba Vefa, joj, istackkka!! Dobro, de, ne jedi se, nećemo mi ništa.... 16.11.2009.. Još nije svanulo....Molim taksistu da se parkira malo dalje, da ih ne probudim, svi slutim da spavaju... Još je mrak, magla i hladno je, meni je jako hladno stižem ovaj put iz Australije, preko Indije i Dubaija... Lagano gurnem kapiju, taksista i ja doteglimo milion kofera na

Nekad bilo.... Srbija

baka Evdokija i unuka Djina — Tue, 29 Sep 2009 16:00:34 GMT

Ej, da znaš da je ovoj mnogo lep grad!!Svakake sam ja gradove vidila u svoj vek, vake i nake, al dal što mi tu pored njeg kuća il što ga ceo život glem kako raste i cveta, mnogo mi lep Beograd...Tuj sam bre bila da ga gledam ko dete iz pelena kad raste.....Kad me mati malenu vodila u Jagodinu, pa i posle kad sam tam živila i išla u školu dok me Latinka čuvala, vidila sam svakojaki svet i sav sam grad vidila i naučila.A volela sam kad je pijac, pa svi sjate, iz svako selu u nahiju dođu seljanke i donesu mal i mrs, tako se kazivalo, pa kad kreneš niz pijac vidiš svakakvu nošnju i odelo. Muški su, tad pred rat nosili il građansko il seljačko. Činovnici i službenici su nosili odela od krojača, nije bilo mnogo da se kupi konfekcija, mnogo se više šilo i krojilo. Odelo, to se znalo, pantalone, malko uže oko struka, ravne nogavice, i sako, malko duži, preko zadnjice, uz to košulje, većinom šivene, a imalo da se kupi i kragne p

A što ja imam snaju.....

baka Evdokija i unuka Djina — Sat, 26 Sep 2009 02:00:51 GMT

Za nju neću da pričam, neću!! Za tuj gluvu kuju nesoljenu, nekopitnu, za tuj ludaču, bre, neću! Toj, da je moj sin malko manje glumio princa na belom konju, konj ispo, ne bi ga take muke snašle, nego sve kod njega mora naopako.... A, za Anđu oću, e, ta žena je men treća ćerka....Ajde, ajd i to da se kaže, kad već oćeš....Moj se Dragor oženio prvi put sa dvajes godina i neću ništa da pričam za nju, biće posle laže baba, al ene ti ga Negovan, živ i zdrav pa nek ti on i njegova žena kažu kaka je Irena.....Jeste, oženio se, došo i reko, majka, ona il nijedna, vidimo svi mi da nije djevojka čitava u glavu, al on zapo, a radio i ona imala neku kućicu u Zemun od svoje babe nasleđenu, pa se to venčalo i otišlo.... Ja samo kazala, nemoj sine sad da prekidaš fakultet, do sad si radio i učio, pa vidi ako moš i dalje, valjalo bi....Uh, nisam mogla da je očima gledam, kad bre svi vide da nije kako treba! Što samo moj sin ćorav!Bila sam fina ko tri metra svile, sve sam je milila i dragala, ama jok, što ja bolja ona gora, a