Blog :: baka Evdokija i unuka Djina

Nekad bilo.... Srbija

baka Evdokija i unuka Djina — Tue, 29 Sep 2009 16:00:34 GMT

Ej, da znaš da je ovoj mnogo lep grad!!Svakake sam ja gradove vidila u svoj vek, vake i nake, al dal što mi tu pored njeg kuća il što ga ceo život glem kako raste i cveta, mnogo mi lep Beograd...Tuj sam bre bila da ga gledam ko dete iz pelena kad raste.....Kad me mati malenu vodila u Jagodinu, pa i posle kad sam tam živila i išla u školu dok me Latinka čuvala, vidila sam svakojaki svet i sav sam grad vidila i naučila.A volela sam kad je pijac, pa svi sjate, iz svako selu u nahiju dođu seljanke i donesu mal i mrs, tako se kazivalo, pa kad kreneš niz pijac vidiš svakakvu nošnju i odelo. Muški su, tad pred rat nosili il građansko il seljačko. Činovnici i službenici su nosili odela od krojača, nije bilo mnogo da se kupi konfekcija, mnogo se više šilo i krojilo. Odelo, to se znalo, pantalone, malko uže oko struka, ravne nogavice, i sako, malko duži, preko zadnjice, uz to košulje, većinom šivene, a imalo da se kupi i kragne p

A što ja imam snaju.....

baka Evdokija i unuka Djina — Sat, 26 Sep 2009 02:00:51 GMT

Za nju neću da pričam, neću!! Za tuj gluvu kuju nesoljenu, nekopitnu, za tuj ludaču, bre, neću! Toj, da je moj sin malko manje glumio princa na belom konju, konj ispo, ne bi ga take muke snašle, nego sve kod njega mora naopako.... A, za Anđu oću, e, ta žena je men treća ćerka....Ajde, ajd i to da se kaže, kad već oćeš....Moj se Dragor oženio prvi put sa dvajes godina i neću ništa da pričam za nju, biće posle laže baba, al ene ti ga Negovan, živ i zdrav pa nek ti on i njegova žena kažu kaka je Irena.....Jeste, oženio se, došo i reko, majka, ona il nijedna, vidimo svi mi da nije djevojka čitava u glavu, al on zapo, a radio i ona imala neku kućicu u Zemun od svoje babe nasleđenu, pa se to venčalo i otišlo.... Ja samo kazala, nemoj sine sad da prekidaš fakultet, do sad si radio i učio, pa vidi ako moš i dalje, valjalo bi....Uh, nisam mogla da je očima gledam, kad bre svi vide da nije kako treba! Što samo moj sin ćorav!Bila sam fina ko tri metra svile, sve sam je milila i dragala, ama jok, što ja bolja ona gora, a

Udala se Djina.....

baka Evdokija i unuka Djina — Thu, 17 Sep 2009 21:00:02 GMT

Jeeste, udala se Djina, a evo i kako.....Subota veče, 200 komada svatova lomi parket uz „Kaljinku", odjednom, prestaje muzika, i nastaje perfektna tišina, sve glave se okreću prema jednom od devera koji drži mikrofon i najavljuje... ima neko daleko ko želi da čestita jer nije mogao da dođe... iz zvučnika se čuje Evdin čelični glas, jak i čvrst, i ja sa nevericom shvatam da su svi koji su sedeli lagano ustali dok je slušaju... Nek ste mi živi, do petog kolena doživeli, nek ste mi zdravi, u stotoj kapiju preskakali, nek ste mi sretni, doveka vas Danica zvezda basjala, nek mi se volite ko dva goluba, da vam je porod zmajevit i pamet bistra, višnji vas s osmejom pogledo, blagosloveni bili, od babe Evdokije, nek vam je sretno i dugovečno! Dever drži mikrofon i lap top, posle svake rečenice klimne glavom i prevede, na kraju se prolama aplauz..... a ja se rasplakala....Ali, ajde po redu, što bi rekla moja Evda, sve mora po redu.... Dakle, utorak, 25. avgust, me zatekao u Dubaiju, dan pred polazak u Moskvu. Pa

Dana, moja ćerka........

baka Evdokija i unuka Djina — Wed, 02 Sep 2009 18:00:12 GMT

A znaš šta sam ja nešto mislila? Ti sve priče napisa, sve kako si tela, ama, ima nešto što bi ja tela men za dušu da napišeš, ono, kako se tvoja mater udala i tebe rodila, al ne sad, nego kad oni dođu, ja ću da pričam, a ti piši, tu pred nji, pa nek kažu ako nije tako bilo....Po red, sve po red da ti pričam....Ja sam Divni i Radošu, pravda je, bila najgora tašta, ona koju sanjaš pa se mokar budiš, prve dve tri godine sam bila ko Inforbiro, stalno sam gvirila u lonce i propitivala decu kako im je sa njom, gledala im odelo i obuću... Morala sam, da mi bude srce na mestu, maćeha je navek kriva i ako nije...A mnim da sam bila mnogo bolja sa Stefanom Daninim.... Sad ću sve po red da ti pričam....Moja ti je Dana bila na svoju ruku oduvek, ma to ti je bilo svojeglavo od kako se ispililo, kad je manja bila ja sam se šalila da je to ona skovla ruska porodila, pa nije moglo bolje ni da ispadne....Znala je ta šta oće i šta neće, i sa pet godina nisi je mogo naterati ako neće, a posle, kad je se dokopala malo pameti, l

Ah, pusta vojska...

baka Evdokija i unuka Djina — Fri, 31 Jul 2009 01:00:22 GMT

Ej, svakakvu ti muku donese život.... Ima kad si pametan, a ima i kad nisi, kad ti pamet i srce drugojače kažu, pa kako gođ da uradiš, nije na dobro....Ima i kad naiđe, tako, nešto teško da se reši, al kad sve to prođe i legne, svatiš da ima šta je suđeno i narečeno i pre nego si se ti rodio, pa što gođ da si radio, na isto bi mesto dospeo...Al, ajde da ti i toj pričam, kako se ženio Todor, sretnik, majka ga sretna rodila....po red....Toj pantiš kad sam ti pričala kako je moj brat Svetozar doveo Vidu, ljubi je Evda, taku snajku da sam tražila, ne bi umjela poželjeti bolju....Moj ti je Svele vojsku služio od pedesetosme do šesete, tako to bilo, dve godine se vojska služila...Još je sa osamnajst bio na regrutaciju, sve ga pregledali i vidili da je zdrav i prav, pa ga pustilo kući da svrši školu, on ti je išo u školu za mehaničare za poljoprivredne mašine...I mogo je, brale moj, sa onolkim imanjem i majkom udovicom i da ne ode u vojsku, on je bio domaćin u kuću, hranilac, ama, kod nas ti je seljaka malko drugo

Evdokija

baka Evdokija i unuka Djina — Sat, 25 Jul 2009 18:00:20 GMT

evdokija

A toj sad da ti pričam?Oću, toj treba da se priča al po redu i pravdi, znam ja da će tvoje knjige i nastavnici da kažu da sam ja baba i seljanka i da ne znam, al da pantiš jednu veliku istinu, što zna narod, sluge i seljaci, počesto ne znaju ni veliki naučenjaci, il ne znaju il ne smeju da kažu... A mnoga se istina od duga veka promeni, i jačem se veruje, al što narod upamti i kriomice priča i prepričava, pre će bit istina no svakojake knjige.. Ej, a tek kad sve prođe, pa se skupi svakojaka reč, počesto biva da prođe stotina godina dok se ne kaže po pravdi i istini....A ja ti od Lizavjete Maksimove vaku priču naučila, i dovjeka upantila, a kad biva da i meni kosti istrunu, mož bit da se otkrije da je baš to istina....Ona ti je, Lizavjeta Maksimova bila jedna dama, al onako, prava dama, ne ko one pokondirene bardake, nesoljene i glupe što oće da bivaju što nisu...Rodila se isto proljeće ko i njojzin car, Nikolaj, iste i

Opet ja čukunbaba....

baka Evdokija i unuka Djina — Mon, 20 Jul 2009 17:00:14 GMT

El rodila!? A jel sve kako trebuje, i majka i djete!? A jel odma zaplakalo!? A majka, jel se napatila mnogo? Nije? E, to mi je drago da čujem.. E, nek je sretna mati i otac i nek su mi živi i zdravi...DJINAAA!!! Odi vamo, sad da nađeš broj pa da mi zovneš Lili da joj baba čestita a ti da prevodiš, ajde blago babi, eto sam opet čukunbaba...Kako nisam, nemoj da me zamlaćuješ, nijesi još matora da te previjem preko koljena, znaš! Kakve to ima veze, krvno srodstvo, nije to koja je pod srcem nosila,nego koja je to odgajila, ajde prvo da mi zoveš Lili da joj čestitam ćerku pa onda Divnu za praunuče...Jeste, tako je, moraš svoju familiju da poznavaš, Divnin Miloš ima sina, toj tebi Miloš padne brat od tetke, jeste, a men unuk, a njegova Snežana ti je snajka za brata, jeste, a Vlada, Braca i Mila su ti bratanci i bratanica, jeste, a meni praunučići, a Vladina Lili ti je snajka, a sad ovo djete tebe padne unuče a men čukununuče.. Kako Evdo crna meni unuče, pa meni je tek trideset i kusur..Dokusuraću te je kad te dov

Običaji....

baka Evdokija i unuka Djina — Thu, 09 Jul 2009 16:00:12 GMT

A... Toj mora da se sluša i da pantiš, toj običaji više nema, ni stariji od men ne pante više kako toj bilo... A men to bilo mnogo lepo kad sam bila mala, pa sam se za svaki gurala i ja, de gođ je trebovalo djete il kasnije djevojka, ja se gurala.. I sad pantim kako se radi kad je veridba, udadba il krštenje... Pantim i za sarane, slave i svakaka slavlja i tugovine, svaki adet ima svoj običaj, i kako i zašto se toj takoj radilo....Ete, glej, kad se djevojka u momka zagleda, a on je ne gleda, onda vako, ustane se pred zoru, dok svaki spava u kuću, pa iziđe i stane na prag i gleda u sunce, al ono da još nije izašlo, neg sam da se promoli, pa kazuje „Ja, pa ime svoje, pravo, kršteno, izađo pred ova poškopljena vrata, moga doma vrata od suvog zlata, kad me vidi, pa mu rekne ime, nek se muči, ko žena na porodu, ko turčin na sunetu, ko sunce na zalazu ko djete na uboju, da se pita, dje je ova vila do sad bila, ko je gledao, ko je ljubio ko je prosio, ko je gledao više je ne video, ko je ljubio nestao, ko je prosi

Bruka...

baka Evdokija i unuka Djina — Thu, 02 Jul 2009 13:00:07 GMT

E, jesam, no šta, tad kad me nije zemljica crna progutala, neće me nikad! Dok me ima da pantim, al i da pričam, jes, da vi se ne omakne ko meni sramota....To tje bilo, ček da vidim, jes, oko 80te, godinu pre il posle... Ma jok, još Tile bijo živ, biće bome 79ta.. Jeste, takoj... Jes, da, Miloš bio tu, išo u školu..Tu se, preko sokak, te godine diglo mnogo kuća, al ne nako da se živi, no ko za vikend, tako i kazivale one gospoje u bunde, mi to nama za gušt, vikendice, pa sve nas niz nos gledale nas što ođe živimo, seljanke, al da viš posle, 92ge i treće kako se setile da mož tu da nikne i lukac i šargarepa, a to se jede, a ne gleda ko trava... Pa im onda bilo lepo kad dođu kod men po rasad i seme... Dok nije beda na vrata, svaka je gospoja, al kad nagna glad, da viš kako svaka zna i da plevi i da okopava...Ete, u tu istu godinu, pred neg umro Tile, ovi tunaj preko, sagradili tu kućicu i odma dali u najam, kazivala komšika da su digli kredit da je dignu, pa da im kirija bar malko pomogne da kredit vrate.. I doš

Maćeha na dvoje.....

baka Evdokija i unuka Djina — Fri, 26 Jun 2009 15:00:32 GMT

E, kad se samo setim.... Šta ima da ti pričam, pa to sam tebe tolko pričala, da mož da pišeš i bez men... Al, ajde, kad kažeš.....To ti je zakon božji, majka ti je najveća radost ako imaš srce da je posadiš, a maćeha, najgori poso na svetu, nema čoveka da više lomi mozak i srce nego dobra maćeha.. A kaka gođ da je, dobra nije......Moja je Divna maćeha na dvoje, i nji ja računam u unučiće, nema tu, to je ona odgajila i odranila, njojzini su ko i moji.Radoš je bio lep momak, od Novog Sada, koje beše, jes, 36to godište, svršio za mehaničara, pa došo tu, u Zemun i otvorio radnju sa drugarom, drug zemunac i on, pa u dvorište sklepali radionu i udri...Radili momci pošteno i po pameti, a tad ti, 58me, i nije bilo tolko auta, no motocikli, motori, pa posle auti, kamioni i tako.... Oženio se prvi put kolko ja znam neđe 60te, i odma mu Janja pokojna rodila Miloša, a posle dvije godine i Milenu..I nije sirota izdržala. Bio porod težak, i Janja ne ču malu ni da plače, ode u raj, višnjem da je leči... Osto Radoš, sam sa d

Dmitrovići....

baka Evdokija i unuka Djina — Thu, 18 Jun 2009 16:00:21 GMT

E, to, to si trebala davno da pitaš..... Za tuj familiju da ti pričam, a ne tam za neki.... E... nekako ti višnji tako ugodi, pa sastavi najgore i najbolje u istu kuću, ista majka dva sina rodi, ama, da ih je sa dva drveta uzbrala naličili bi bolje.... To ti ja ceo vek pričam, tako ti se zlo i naopako rodilo, nema tu šta....Dmitrovića kuća, sreća i nesreća, mora da se panti i priča, da znaš kakih ima i da begaš koliko te noge nose od takijeh nesoljenih....Bila to lepa i bogata kuća, malo niže od nas, prema drum dole. Mati Saja i otac Ljubivoje imali dva sina, Stanko bio stariji od men šes godina a mlađi ko ja, dvaesto godište, Bora.E, kako sad da ti objasnim kaka to bila kuća. Otac, seljak ko i moj, radi, kopaj, sadi, okopavaj, kupi, beri, nosi, prodavaj i tako cjeli vek, od zore do mraka, vječito neki poso... A mati sa sinovima kući, pazila ih ko oči u glavi, i razmazila ko što nije bilo u selo da se tako mazi djete. Ništa ti oni nijesu znali! Mnim da im je bilo i deseta godina a ništa nije to radilo, nit ga

Prija Vefa....

baka Evdokija i unuka Djina — Thu, 11 Jun 2009 17:00:57 GMT

O, pa kako ne bi, e, to, to je bila sikter žena, vi mladi bi sad kazali zmaj, ama, ja mnim da je bolje sikter žena, to je kazala svakom ko bi tijo da joj soli pamet neosoljen! Razumeš ti to? Neosoljen, vako, onaj što voli da priča i upućuje a da taj poso nikad radio nije, e, kad bi tako neki tijo da joj soli pamet, ona bi mu sam odbrjila sikter mori! i ne bi ga više ni pogledala...Vefu je ljutila glupost, i oni što mnogo priča a malo zna... Prija Vefa, dobrog mi je sina dala u familiju, a moram reći i da je moja Dana njojzi na čast snajka......Eto, oću, sam malo stani da se prisetim....Vako, po redu, ona ti se zvala pravilno Jefimija, a tu ti je cela priča i kako je to ime dato. Njojzini su ti otac i mati bili Jevreji, neđe iz bjelog sveta, koliko ja pantim, kazivala da su bili neđe iz Italije, pa ih vrag zna koji vjetar nanese ono kad Austrija uzela Bosnu pravo u Mostar! Otac joj bio ljekar a mati domaćica, znam da joj otac bio Isak a mati Selena, a da me biješ nemam ti pojma kako se prezivali.... Bila je je

Danilo, svekar moj dobri.....

baka Evdokija i unuka Djina — Fri, 05 Jun 2009 14:00:37 GMT

E, vala nećeš!Te kako bilo ovo, pa pričaj za onoj... Neću! Sad će pišeš sve o Danilu što znam, dužna sam mu bar da mu djeca i potomci znaju, a ako to i ovi tvoji na sokoćalo oće, nek čitaju, mož bit nešto i nauče....A poprvo da kažem, da sam ti ja sve ovo slušala, pitala i pantila za ona dva i po mjeseca što sam ga čuvala pred smrt 44te....Ajde vako.... po redu, sve mora po redu....Rodio se Danilo 1870, od oca Ilije i majke Mileve kao drugo djete, posle brata Radovana, posle njeg rodi mu mati još jedog brata, Milovana i sestru Jelenu, šalio se Ilija da je dobro što je Jelena žensko, jerbo bi mu žena rađala do djevojke....Taka bila vremena, znalo se da je zemlja nerodna, a treba djecu raniti, pa je od malena Danilo merkao da neđe ide, al kad gođ bi ocu pomenuo tu Ameriku ili neko drugo idenje, teške reči padale... Kazivo Danilo, da je otac htijo da mu Dane ostane tu, al nije mu znao reći čime da se bavi i šta da radi, jer od njiove zemlje i mala, nije se moglo naraniti sve ako se momci požene....Tako Danilo sa

Mara Ličanka

baka Evdokija i unuka Djina — Thu, 28 May 2009 19:00:41 GMT

Eh, i to oćeš da ti pričam? Oću, kako ne bi, pa ona mi je uz Gordanu bila najbolji prijatelj... Mara moja dobra, višnji joj dao rajsko naselje.. Ajd, skuvaj kavu i dadni te maramice, ako se rasplačem, da imam, pa sedi i piši.....A ja ako šta ne mogu da se setim, eno ti Margarete preko plota pa ćemo da pitamo...Mara je moja bila Ličanka, veliko to slovo, veliko, to je narod mnogo radan, ne od vrednoće no od neimaštine i muke....Rodila se 1900te, ravno, u neko selo kod Knina, ne znam ti koje, nikad nije htela reći, vikni preko plota Margaretu pa pitaj ako oće da kaže..Margaretaaaa.. oj. đevojko, odi amo... Odi babi da te nešto pitam. Kako ono beše selo de ti se baba rodila? Ama, nijesam još učukala, znam da su živili u Lapac, no selo de se rodila, kako se zvalo? Ne znaš? E, bruko jedna, kad ti odem tamo kod babe na onaj svet da znaš da ću da joj kažem... Ajde, pitaj Raleta pa dođi , tu sam ja....Eto, ni ona ni za babu ne zna de se rodila, a ti mene ispituješ ko inforbiro, sve oćeš da znaš...Aj, sad, po redu. 19

Kraljević Đorđe

baka Evdokija i unuka Djina — Sat, 23 May 2009 18:00:32 GMT

Đorđe, nesretno djete...Ah, za njega da ti pričam? Oću, al da ne kažeš kako ne piše tako u tvoje knjige i istoriju, da ne kažeš kako je tam neki drukče pričo, ja oću da pričam nako kako su meni tad pričali otac moj i tetka Jovanka....A ti da pantiš da se svaka istina od duga vremena promeni i da od kako je vjeka i vremena, jačem se veruje....Ete, za njega svi sve znaju, i da ga rodila mati Zorka na Cetinju kod svog oca, i da je bio prvi i kraljević i sve to...A ja ti znam kako je živio u Toponici, tam kod Niša, de su ga zatvorili da ga sklone... Vako....To sam ti pričala da je moja Miljana bila peto djete i da je imala najstariju sestru Jovanku koja je odgajila svoje mlađe kad im je mati umrla. Jovanka se rodila na crkvenu novu godinu, to ti je prvi septenbar, 1886, i bila je najstarija od djece u Brankovića kući. I nije se udavala dok joj se brat Stojan nije oženio i doveo Živanu, a u to vreme već nije više bila devojka za udaju, nego malo zastala, nako, usjedelica, pa je nisu ni prosili. Pa je 1917.te potra